Povodom 60 godina od prvog čovekovog leta u svemir i početka ostvarenja reči Ciolkovskog: "Zemlja je kolevka čovečanstva a u kolevci se ne može večito ostati."

sputnik asm

 

Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje  kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 1957. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.  

Samo 108 minuta, 12. aprila 1961. u maloj kapsuli zvanoj Vastok, u kojoj nije mogao ni glavu da okrene, sedeo je Jurij Gagarin, prvi kosmonaut SSSR- a, tada najveće države i prve kosmičke sile na planeti. Posle su  jedan po jedan odlazili drugi kosmonati. Danas u svemiru borave timovi astronauta – naučnika.

Čovek je zakoračio i na drugo nebesko telo. Od 1969. do 1972. na Mesecu je boravilo ukupno 12 astronauta.

Od 1999. godina u Internacionalnoj svemirskoj stanici  non stop boravi i po 10 članova posade. Saobraćanje između površine Zemlje i ISS je rutinska stvar. Danas se ne zna tačan broj veštačkih satelita oko Zemlje. Oko MerkuraVenereMesecaMarsa i Saturna su kružili ili kruže robotizovani orbiteri. Po površini Marsa šetaju roboti. Sonda Vojadžer 1 je već izvan granica Sunčevog sistema. Kosmička sonda Novi Hotizonti je 2015. prošla na 12 000km pored Plutona.

57771m


Iz minute u minut na Zemlju, sve ovo vreme stižu fotografije kratera na Merkuru, ledenih satelita Saturna i Jupitera, asteroida i ledenih glava kometa, vulkana IO-a, prstenova spoljašnjih planeta, Marsovog reljefa, eksplozija i magnetnih oluja na Suncu. Više hiljada satelita budno posmatra i skenira Zemlju. Skoro svaka civilizovana kuća na planeti može za nekoliko minuta da dobije podatke skoro sa svih čovekovih naprava u svemiru.

Uočili smo vše od 2 000 planeta oko drugih zvezda. Ima ih i zemljolikih. Do kraja decenije imaćemo snimke njihovih diskova.

Moćni teleskopi sa površine i sa različitih orbita oko Zemlje skeniraju duboki Svemir. Posmatramo Svemir u svim talasnim dužinama svetlosti. Od 2015 godine otkrivamo moćne događaje tako što detektujemo gravitacione talase. Pogled smo dobacili skoro do samog postanja. Vidimo objekte udaljene 13 milijardi svetlosnih godina. Shvatili smo da što dalje gledamo sve više gledamo u prošlost svoga sveta.

A nema ni 100 godina kako smo otkrili galaksije. Do pre 100 godina smo još uvek stajali na broju od 6 000 zvezda, koje su još stari grčki astronomi izbrojali. Količina znanja o Svemiru nam se iz dana u dan eksponencijalno povećava.

picture1

 

Na početku su u trci koja se zvala istraživanje Svemira učestvovale samo dve zemlje, SAD i SSSR. Danas samo u okviru Evropske  Svemirske Agencije (ESA) u istraživanju svemira učestvuje oko 30 zemalja. Značajnu ulogu imaju Kina, Japan, Indija

Nove tehnologije koje je čovek razvijao za potrebe istraživanja kosmosa danas se uveliko koriste na Zemlji u svakodnevnom životu.
Poenta svakog koraka u istraživanju Svemira može da se iskaže čuvenom rečenicom koju je izgovorio Nil Armstrong, kada se kao prvi čovek spustio na Mesec: „Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo”

Šta će ljudi na planeti Zemlji raditi i šta će znati kada budu obeležavali 100 godina od lansiranja prvog veštačkog satelita i leta prvog čoveka u svemir?

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 


Dodaj komentar


ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
 
 
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka