NIje u pitanju šta je otrovno za koji organizam ili da je bitno samo za biologe. Ovo je više biohemija, ako ćemo baš tačno. Neke bakteriju su anaerobne, neke žive u sumpornoj kiselini, neke se hrane arsenom i još mnogo toga. Sve su to ekstremofili. Međutim, ovde je problem dublji...duboko do DNK molekula. Lako je sada reći: Očigledno je da se život može prilagoditi na raznorazne uslove pa i na ovaj “strašni” otrov. A zašto onda ne stoji tako zadnjih decenija u raznoraznim udžbenicima, već je u njima arsen nezamisliv kao nešto što može da podstiče život i razmnožavanje. Nije isto ako nešto može da se hrani nečim i ako taj isti sastojak ima ugađen u svoj DNK. Kako god, otkriće je veliko, a mene začuđuje ovoliki nivo skepticizma oko ovog otkrića. Verovatno će se poricati narednih 40 godina, kao sletanje na mesec.