Astronautika: misije

Nekada davno, pripovedale su grčke i rimske legende, postojao je bog sna Hipnos, rođen kao sin boginje noći Nikse i boga podzemnog mraka, Tartara. Njegovim moćima niko nije mogao da odoli, pa ga je boginja Hera zamolila da uspava čak i vrhovnog boga Zevsa. Jednom, kada je htela da ubije Herakla nakon njegovog pohoda na Troju, a drugi put kada je Posejdonu, Zevsovom bratu, omogućila da se nađe Ahejcima u Trojanskom ratu, iako je Zevs to bio strogo zabranio.

Kao i svi bogovi, Hipnos je imao puno sinova (ćerke nisu računali), ali najpoznatiji su bili Morfej, Fobetor i Fantas. Prvi se u snovima smrtnika prikazivao u vidu različitih ljudskih prilika, drugi u životinjskoj formi, a treći kroz nežive predmete kao utvara.

Najzanimljiviji među njima je Morfej, najčešće u kamenu prikazivan kao lep, vitak mladić, sa krilcima na slepoočnicama. Zašto mi je on danas zanimljiv, objasniću u nastavku.

Naime, poodavno se u Nasinim kuloarima šuškalo da jedan od njihovih glavnih inženjera, Stephan J. Altemus, ima projekat kako da za samo 1000 dana na Mesec pošalje svog robonauta. Za to mu je trebala letilica, pa je stupio u idejno partnerstvo sa privatnom kompanijom iz Teksasa, „Armadillo Aerospace“, koja je već godinama razmišljala i radila na sopstvenom prototipu lunarnog lendera. NASA je procenila da bi ih ceo projekat koštao tričavih $200 miliona, plus još $250 miliona za raketu. Čitava ideja je nazvana „Projekat M“, ali kao i mnoge druge, ostala je samo na papiru.

Definitivno, ideja je bila OK, i nekim brzomislećim čelnicima u Nasi očigledno nije davala mira. Pošto se dobrim delom zasnivala na onoj poslovici Šošona „šta je babi milo, to joj se i snilo“, rešeno je da novi i nabildovani projekat dobije ime „Morpheus“. (To je onaj s početka priče, koji noću dolazi u snove u ljudskom obliku, samo sada u obliku čovekolikog robota. I bogovi su ušli u XXI vek.)

Kliknite na slike
robonaut-1 robonaut-2
robonaut-3 robonaut-4
Prvu generaciju robonauta konstruisani su u Džonsonovom centru za vojne potrebe (DARPA). Njihov glavni cilj je bio da mogu da rade u bezvazdušnom prostoru. Na gornjim slikama prikazan je „R2A“ iz 2009. godine, koji je šatlom „Discovery“ (STS-133) 24. februara 2011. odnešen na ISS i od tada je u fazi ispitivanja. Noge će mu stići tek sledeće godine.

Dole je verzija „R1B“ iz 2003.

Projekat je pokrenut u julu prošle godine. Njegov glavni deo je sam lender „Morpheus“, koja treba da posluži kao vertikalni nosač u kome su integrisane tehnologije koje će u budućnosti omogućiti izgradnju letilice za Mesec, Mars, asteroide ili bilo koje drugo nebesko telo.

NASA planira da isproba četiri test-letilice, a one će da se zasnivaju na znanjima i tehnologijama već isprobane platforme za vertikalno uzletanje i sletanje, „Pixel“, koju još od 2004. u okviru „Projekta M“ razvija „Armadilo Aerospace“. Oni su još 2008. godine osvojili stimulativnu nagradu od $350.000 na takmičenju za lunarni lender. Na istom takmičenju sledeće godine, gde se ocenjivao napredak u projektovanju, njihov projekat je opet pobedio, te su nagrađeni sa dodatnih pola miliona. Njihove letilice su se zvale „Pixel“ i „Texel“.

 motor

Probni test rada motora „Pixela“ koji je „Armadilo Aerospace“ obavio pre takmičenja 2006 X-Prize Cup. „Armadilo“ je upotrebio netradicionalni dizajn među savremenim raketama, gde su umesto da koriste stabilizatore, koji komplikuju konstrukciju i povećavaju otpor, koristili aerodinamički nestabilnu konstrukciju, kod koje kompjuter kontroliše izduvne gasove putem žirostopa sa optičkim vlaknima

Novi „Morpheus“ će biti jači i veći od „Pixela“, a Nasine izmene avionike i softvera, brodskog računara i instrumenata, oomogućiće da se za razliku od „Pixela“ sletanje izvodi uz pomoć pilota.

Zbog evidentnog zaokreta u Nasinoj politici slanja ljudi na Mesec, u pokušaju da se tamo ipak vrate, čelnici razmišljaju o letilici pomoću koje bi lako mogli da počalju robonauta ili bar korisni teret iste težine na površinu Meseca.

Morpheus“ ima motore koji rade na kiseonik i metan. Oni su smešteni u 2+2 rezervoara prečnika 120 cm. Ako bi za lansiranje na Mesec bila korišćena raketa „Atlas 411“, lunarni lender bi mogao da ponese 200-300 kg tereta.

Prvi uspešan probni let obavljen je 15. aprila 2011. godine na poligonu Nasinog Džonsonovog svemirskog centra u Hjustonu. Zato što se poligon danas nalazi praktično u gusto naseljenom delu grada (ranije je to bila teška preiferija), na njemu nisu vršeni probni letovi prototipova već 50 godina. Ali u poslednjih 10 meseci, koliko Džonsonovi inženjeri rade na „Morpheusu“, mesto je ponovo oživelo.

morpheus 

Pripreme za probni let lendera „Morpheus“ 14. aprila ove godine.

Sledeći let, zakazan za maj ove godine, imaće zadatak da podigne letilicu 100 stopa u vazduh, da bočno preleti 100 stopa i bezbedno se spusti. Iako još niko ne zna šta bi takav lender tačno radio na Mesecu ili drugoj planeti ili asteroidu, inženjeri za sada žele samo da vide da li različite komponente mogu da rade zajedno kao jedan sistem.

Na proveri su dve ključne tehnologije koje bi mogle da budu upotrebljene u budućim ekspedicijama: prva je nazvana Autonomous Landing and Hazard Avoidance Technology (ALHAT), koja treba da omogući lenderu da leti oko kratera, stenja i drugih prepreka, i spusti se na sigurnu lokaciju. Druga je upotreba tečnog kiseonika i tečnog metane kao goriva – to „zeleno“ gorivo je jeftinije i bezbednije za upotrebu na Zemlji, a takođe ga je moguće dobiti iz prirodnih resursa na Mesecu ili Marsu.

Da bi obezbedili sigurno testiranje, „Morpheus“ ima dva odvojena sistema za prekid funkcionisanja. Ako bi se ipak dogodilo da se letilica otrgne zemaljskoj kontroli, rezerve goriva joj neće dati da odleti dalje od 500 stopa (150 m) u bilo kom pravcu, što će još uvek biti oko pola kilometra daleko od najbližih zgrada u okolini.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži