Astronautika: misije

Mars-Spirit

Kamera High Resolutio Imaging Science Experiment (HiRSE) Nasinog „Mars Reconnaissance Orbitera“ (MRO) snimila je ovu sliku 29. januara 2012. godine, koja predstavlja prvu fotografiju u boji iz orbite lokacije sletanja lendera Nasine misije „Mars Exploration Rover Spirit“. Rover je sišao sa ove platforme u januaru 2004. i proveo više od 6 godina u istraživanju okolnih brda i kratera na istoku. Pre nego što se beznadežno zaglavio i smrza se tokom duge Marsove zime, prevalio je 7.730,48 metara.

Slična fotografija, poslata 26. januara 2012, prikazuje Nasin „Phoenix Mars Lander“ i njegovo okruženje na dalekom severu Marsa, nakon provedene druge Marsove arktičke zime. „Phoenix“ je završio svoj planirani radni vek 2008. godine, kada je priliv solarne energije previše opao zbog dolaska prve Marsove zime.

Gornja slika prikazuje „Spiritovu“ sletnu platformu kao malu sjajnu kockicu jugozapadno od kratera Bonneville: http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA15038. Obavezno pogledati ovu sliku; samo dvaput klikni na nju!

Fotografija „Phoenixa“: http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA15039

Prethodne slike kamere HiRSE prikazivale su sam rover „Spirit“, ali sve te slike lendera su bile crno–bele.

Mada ni „Spirit“ ni „Phoenix“ više ne šalju podatke na Zemlju, naučna saznanja iz obe misije nastavljaju pomno da se analiziraju. Nedavni izveštaj zasnovan na „Phoenixovim“ proučavanjima Marsovog tla mikroskopom zaključuje da je tlo bilo izloženo vrlo maloj interakciji sa vodom u poslednjih 600 miliona godina; više o tome: http://www3.imperial.ac.uk/newsandeventspggrp/imperialcollege/newssummary/news_3-2-2012-10-26-2.

MRO je samo jedan od šest naučnih instrumenata koji si ispitivali Mars još od 2006. godine (Mars Global Surveyor, Mars Express, Mars Odyssey, i dva Mars Exploration Rovers). Trenutno se nalazi u produženoj misiji, i nastavlja da nam daje uvid u drevnu prošlost planetnog okruženja i današnjih procesa, kao što su vetar, meteoritski udari i sezonske promene koje utiču na Marsovu površinu danas. Ova misija je poslala više podataka o Marsu nego sve orbitne i površinske Marsove misije do danas zajedno.

Svaka teleskopska fotografija prikazije površinu od nekoliko kvadratnih kilometara, na kojima se vide detalji veličine kuhinjskog stola.

HiRISE je zapravo teleskop prečnika 0,5 metara, najveći koji je ikada ponet na jednu deep–space misiju. Ima rezoluciju od 30 cm sa visine od 300 km (nevojni sateliti koji iz naše orbite snimalu Zemlju imaju rezoluciju oko 50 cm, a kamere za Google Maps oko 100 cm). Instrument je napravljen u „Ball Aerospace & Technologies Corp.“ u Koloradu prema zahtevima univerziteta u Arizoni. Sam orbiter, vredan $750 miliona, napravili su stručnjaci „Lockheed Martina“ iz Denvera.

 

Još neki članci o Spiritu:

Kraj velike misije na Marsu
(Astronautika/Misije)

Završena je sedmogodišnja odiseja NASAina rovera Spirit na Marsu. Završena je sedmogodišnja odiseja NASAina rovera Spirit na Marsu. Kada je Marsov rover Spirit (MER A) početkom januara 2004. ...
Godina dana zlokobne tišine na Marsu
(Astronautika/Misije)
Prošlo je godinu dana mukle tišine u radio komunikaciji s NASAinim roverom Spirit na Marsu. Kliknite na slike Istraživanje Marsa roverom MER_A Spirit (Duh)  ...
ponedeljak, 21 mart 2011
Sedmi rođendan na Marsu
(Astronautika/Misije)
... blizanac Spirit (još uvijek smo bez informacija o njegovos statusu nakon izostanka komunikacije od ožujka prošle godine) pravi su geolozi i njihova saznanja daju nam odgovore ali i nova pitanja o geološkoj ...
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Draško Dragović
0 #3 Draško Dragović 24-02-2012 23:44
Bez uvrede i tebi, ali ipak moraš malo bolje da se koncentrišeš.
Nigde ne piše da se vidi rover već platforma.
Nadam se da znaš šta je to i koja je njena svrha.
Ako ne, reci, pa ću da ti objasnim.
Draško Dragović
0 #2 Draško Dragović 24-02-2012 00:18
Pa Nikola ne znam šta bi pa ti VOLEO da vidiš.
Jel shvataš da je to snimljeno iz orbite planete koja je 200 i nešto miliona kilometara daleko od nas i da je to što vidiš nešto najbolje što savremena nauka MOŽE da ti priušti?
Ako ti je to "samo rozikasta mrljica" nema tu mnogo pomoći.
Ja sam tamo video mnogo više, pa sam zato i napisao o tome.

Pozdrav
DD
nikola baj
0 #1 nikola baj 23-02-2012 23:27
Ja ovde ništa ne razaznajem osim one rozikaste mrljice...

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži