Astronautika: misije

I u našem časopisu i na ovom sajtu već je u više navrata pisano o tome da se Amerikanci uveliko trude da se vrate na Mesec. Čini mi se da je kruna tih napora, bar za sada, jedno lansiranje zakazano za 17 dana od danas. U prošli četvrtak NASA je objavila da su združene pripreme za lansiranje ne jedne već dve sonde na Mesec završene, i da se lansiranje Atlasa V-401 očekuje za 17. juni sa lansirne rampe u vojnoj bazi na Kejp Kanaveralu, na Floridi. Radi se o misijama Reconnaissance Orbiter" (LRO), i „Lunar Crater Observation and Sensing Satellite"(LCROSS).

LRO će u Mesečevu polarnu orbitu poneti komplet od 7 instrumenata[1], a glavni cilj misije treba da bude odabir buduće lokacije za sletanje ljudi na Mesec, utvrđivanje potencijalnih resursa, stepen zračenja, i testiranje novih tehnologija. LCROSS treba da konačno razreši dilemu o tome da li konačno na Mesecu postoji vodeni led ili ne. Ovaj satelit će na kraju iskoristiti drugi stepen rakete Atlas Centaur, težak 2 tone, da bi brzinom od oko 9.000 km/h izazvao udar u lunarnu površinu. Nakon ispitivanja izbačenog materijala, i sâm satelit LRO će nakon nekoliko minuta udariti u površinu Meseca. Ovi sudari će moći da se prate i sa Zemlje običnim, amaterskim teleskopima od 10-12 inča.

Ako je verovati rečima Douga Cooka, upravnika Nasinog Exploration Systems Mission Directorata u Washingtonu, očekuje se da će fantastične slike našeg suseda, rezolucije ispod jednog metra, pružiti nove informacije o potencijanom korišćenju Meseca.

Instrument LOLA (Lunar Orbiter Laser Altimeter) na LRO pomoći će da se sklopi trodimenzionalna mapa lunarne površine visoke rezolucije, a CRaTER će da izmeri jačinu ultraljubičastog spektra. Rezultati ovog merenja treba da utvrde efekte i apsorbciju okolnog zračenja na jednom komadu veštačkog ljudskog tkiva.

Ostali instrumenti na LRO (LEND - Lunar Exploration Neutron Detector) ispitaće najdublje kratere i predele u permanentnoj senci, tražeći ispod površine džepove sa vodenim ledom. Kamere visoke rezolucije će pomoći u potrazi lokacija za sletanje i utvrđivanju Mesečeve topografije i sastava. Minijaturni radar (Mini-RF) nove generacije (SAR) skeniraće polove i testirati telekomunikacione sposobnosti.

Ujedno, kako kaže Craig Tooley, menadžer projekta LRO u Nasinom Goddard Space Flight Centeru u Greenbeltu, LRO je vrlo sofistikovana svemirska letilica, i „daće nam informacije baš iz oblasti u kojima vlada glad već godinama."

Misija treba primarno da traje godinu dana, a možda i više, gde bi, u tom slučaju, sonda poslužila kao komunikacioni relej za neke buduće misije na Mesecu, kao što je slanje rovera ili lendera.

kamion Kamion koji je 11. februara iz Godardovog centra preneo LRO na Floridu radi skorašnjeg lansiranja.

lro
Slika prikazuje spajanje letilica LRO i LCROSS i pripremu za smeštanje u gornji stepen rakete pre slanja u kosmos.
Veća ilustracija (4 MB)

LRO_konkurs
Do prošle godine u ovodoba trajao je konkurs gde su svi koji se prijave mogli da stave svoje ime na čip koji će biti zakačen za LRO. Javilo se više od milion ljudi.

Kao što sam već rekao, sonde će na orbitu oko Zemlje poneti već proverena raketa Atlas V. Po već utvrđenom pravilu, za dodatni impuls ka drugim nebeskim telima služe Centaur dodatni stepeni raznih tipova, koji nakon obavljenog rada bivaju odbačeni kao nekorisni. U ovom konkretnom slučaju, Centaur će ostati zakačen za LCROSS oko 4 meseca, da bi bio iskorišćen kao metak koji će biti ispaljen u neki od kratera na polovima koji su uvek u senci. Očekuje se da će to izazvati oblak rigolita visok oko 10 kilometara, koji će pratiti svi raspoloživi zemaljski teleskopi, LRO, pa možda čak i nedavno apgrejdovani Hablov teleskop. Ono što se svi nadaju da će otkriti jesu tragovi vodenog leda vidljivi naspram Sunca. I ovaj satelit, kojim će upravljati Ames Research Center (ARC), treba da predstavlja novu generaciju misija, brzo izvodljivih, jeftinih, koji koriste već postojeći hardver i softver da bi se postigli fokusirani ciljevi.

Mesec
LCROSS je napravio Northrop Grumman koji je svojevremeno pravio i lunarne module.

Da bi dospeo do Mesečeve orbite trebaće oko 4 dana i najmanje pet manevara promena brzine (delta-v) od 11 do 385 m/s.



[1] Nosiće i LROC, posebnu kameru sa dva kompleta sočiva, za širokougaono (WAC) i fokusirano (NAC) snimanje. POsebno će snimati istorijske lokacije „Apolo" misija da bi povećali interesovanje publike, ali i da bi konačno začepili usta svima onima koji sumnjaju u istinitost američkog spuštanja na Mesec. Na Zemlju će biti poslato oko 70-100 TB iinformacija.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži