Zašto roboti nikada neće zameniti ljude u istraživanju Sunčevog sistema?
- Detalji
- Kategorija: Misije
- Datum kreiranja: sreda, 11 april 2012 18:49
- Autor Draško Dragović
Jedna od najjalovijih i najbeskorisnijih polemika u pričama o osvajanju kosmosa jesu one koje upoređuju ljudska i roborska istraživanja. Jalova su zato što su oba tipa istraživanja potrebna i komplementarna, a beskorisna jer takav tip diskusije bespotrebno deli naučnu zajednicu pred političkom garniturom koja raspodeljuje ekonomski kolač sa konsekvensama koje je teško predvideti. Jasno, mnogo je sigurnije i jeftinije slati kosmičke međuplanetne automatske stanice u udaljene kutke solarnog sistema, ali je takođe istina da bi istraživanje pojedinih svetova sa ljudskom posadom moglo daleko više da nas obogati.
Opširnije: Zašto roboti nikada neće zameniti ljude u istraživanju Sunčevog sistema?
Write comment (0 Comments)
Podaci primljeni sa međuplanetarne letelice ”Vojadžer-1” (Voyager) govore da je aparat ušao u novu zonu na rubovima Sunčevog sistema, na granici gde počinje međuzvezdani prostor. Iako se nalazi na oko 18 milijardi kilometara od Sunca, a decembra 2004. je ušao u heliosloj, aparat još uvek leti kroz heliosferu (oblast u kojoj se plazma sunčevog vetra još uvek kreće nekom brzinom). Na kraju heliosfere, 121,6 astronomskih jedinica (AU) od Sunca, nalazi se heliopauza.
Iako je bilo za očekivati, pokazalo se da je istraga povodom fijaska „Фобос-грунтa“ bila devastirajuća za Rusiju kao svemirski silu. Glasine govore da će prema najnovijem predlogu izmena Saveznog kosmičkog programa, koji je dala Ruska svemirska agencija „Роскосмос“ za period 2006–2015, biti eliminisano čak 16 projekata, uključujući stanice za istraživanje Sunčevog sistema.
U medijima se ponovo počelo govoriti o izgradnji domaćeg satelita i sa velikom nadom čekamo lepe vesti. Samo pribojavamo se da će se i ova priča svesti na tako uobičajenu domaću novinarsku zakrpu, tek da se popuni prazan prostor. Izglada da niko iz države i niko iz privrede (još) ne reaguje na nju (što izgleda nikog i ne čudi). Ali da ne budemo maliciozni, pričekajmo rasplet u dobrom raspoloženu. U nedostatku detaljnijih podataka o tom novom projektu satelita, evo dokumenta objavljenog u Astronomiji broj 35 o prvom projektu srpskog satelita. U Astronomiji je taj dokument bio delimično skraćen a ovde ga objavljujemo u celini.
Pojavila se još jedna priča o prvom srpskom satelitu. U članku koji je juče objavio Blic, doktorand tehnološkog instituta u Cirihu Stefan Vlajković se u okviru svog „projekta konstrukcije satelita koji koriste nanotehnologiju povezao sa najprestižnijom agencijom na svetu“. A zatim je dobio ideju da u taj projekat uključi i Srbiju.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
