O točkovima različitih rovera pisao sam u više navrata, a poslednji put pre dve godine. I opet ću, jer se priprema nova misija. Nasin rover 'Perseverance' izgleda kao blizanac 'Curiosityja', ali skriva mnoge razlike. Glavna je u naučnim instrumentima koji imaju za cilj otkrivanje biomarkera na Marsu, ali postoje i suptilnije razlike. Pogledajmo danas njegovih šest točkova. 'Curiosityjevi' točkovi su nehotice skrenuli pažnju na sebe kada su nakon samo nešto više od godinu dana boravka na Marsu pokazali više habanja od predviđenog. Na točkovima su počele da se pojavljuju male a potom i ne baš male rupe, prisilivši Nasu da promeni rutu rovera kako bi izbjegao preterano oštro stenovito tlo. Točkovi 'Curiosityja' i njegovog brata 'Perseverancea' presudni su za misije, ne samo iz očiglednog razloga jer se oni koriste za kretanje, već i zato što su ujedno i stajni trap čitavog vozila. 

1
'Perseverance'
 u pit-stopu, tokom poslednjih priprema. Slažem se, ima nešto lepo u njemu[1].

Zapravo, genijalni sistem 'Sky Crane', koji je korišćen i u prethodnoj misiji spuštanja na Mars, biće ponovo upotrebljen za isporuku novog korisnog tereta – rovera – tako da će točkovi prvi doću u direktan kontakt sa tlom, bez potrebe za korištenjem rampi ili 'airbagova' kao kod drugih planetnih rovera.

'Curiosity' – ili 'MSL' ('Mars Science Laboratory') – i 'Perseverance' – 'Mars 2020' – koriste sistem za kretanje sa šest kotača izveden iz sistema konstruisanog za MER 'Spirit' i 'Opportunity', koji je opet bio zasnovan na sistemima malog 'Sojournera' iz misije 'Mars Pathfinder' iz 1997. Svi točkovi 'Curiosityja' su istih dimenzija i imaju prečnik od 50,8 santimetara i širinu od 40 santimetara. Nagazna površina je napravljena od aluminijuma – tačnije legure AA7075-T7351 sa cinkom i magnezijumom – debljine samo 0,75 milimetara, što je najmanja debljina ove veličine koja može da se napravi.

2
'Radoznalost'
 i 'Upornost'.

3

Poređenje aluminijumskih točkova dva poslednja američka rovera.
Prvi ima prečnik 50,8 cm (20 in), a drugi 52,6 cm (20,7 in).   

4
Točak 'Curiosityja' (bez Morzeovih rupa) u poređenju sa točkom MER 'Spirita' i 'Opportunityja' i prvog rovera na drugoj planeti, 'Sojournera' (Ø13 cm). Krajnje desno su točkovi evropskog rovera 'Rosalind Franklin' prečnika 25 cm (9,8 in).

Upravo na toj aluminijumskoj površini su se pojavile prve naprsline šupljine, iako nisu predstavljale ozbiljan problem jer je ovaj deo točkova dizajniran tako da rover ne može da utone u pesak, i nisu predstavljale bitan element za kretanje. Zapravo, rover bi mogao da se kreće samo na žbicama točkova, napravljenim od čistog titanijuma. Žbice su pričvršćene za felgu dvostrukom unutrašnjom prirubnicom koja, neobično, nije smeštena u centralnom delu točka, glavčini, već na trećini ukupne širine. Aluminijumski gazni deo svakog točka sadrži 24 poprečna 'rebra' odvojena za po 15° jedan od drugog, takođe izrađena od aluminijuma, koja strče 7,5 mm u vis, sa ciljem poboljšanja vuče i učvršćivanja spoljnje konstrukcije, pored ostalih izbočenja na rubovima svakog točka.

5
Točak 'Curiosityja'
. Felga napravljena od jednog dela aluminijuma povezana je sa centralnom glavčinom preko 6 pojedinačno spojenih titanijumskih žbica. Pogledaj i prethodnu sliku.

6
Rupe na točkovima 'Curiosityja' koje je u aprilu 2016. snimila kamera MAHLI. Neslužbeno, rupe su napravili mladi Nasini vozači koji su vozili prebrzo preko kamenitog terena da bi što pre stigli do ruba kratera koji je bio sledeći za istraživanje. Zbog oštećenja, rover je nastavio vožnju 'u rikverc'...

7
Poređenje točkova 'Curiosityja' iz 2012. (levo) i 2018.

Moguće pogoršanje stanja ovih površina je sve više zabrinjavalo i jedno vreme je čak pretilo misiji, ali su, srećom, kriterijumi za odabir terena preko kojih 'Curiosity' putuje pomogli da se drastično smanji trošenje i habanje. 

Točkovi takođe poseduju oznake s rupama koje predstavljaju slova J, P i L u Morzeovom kodu – očito u čast Caltechovog JPL centra, proizvođača rovera – kako bi se merio pređeni put vozila praćenjem tragova u pesku, nešto što je korisnije nego što se čini ako točkovi npr. 'šlajfuju' (u početku se razmišljalo da se direktno u tlo utiskuje logotip JPL, ali su rupe dodate da bi se usput izbacivao pesak nakupljen unutar svakog točka). Za razliku od 'šara' na točkovima 'Spirita' i 'Opportunityja', koje su bile ravne, 'Curiosityjeve' šare su oblikovane u cik-cak obliku kako bi se sprečilo horizontalno proklizavanje.

8
Slika 'Curiosityjevog' točka na Marsu i pukotine na aluminijumskoj površini snimljene mikroskopom instrumenta ChemCam. U crvenim krugovima se vide mogući korozivni efekti.

9
Delovi 'Curiosityjevog' točka.

Aluminijum na točkovima 'Curiosityja' i 'Perseverancea' je elektrolitički anodizovan u crno radi smanjenja korozije na Zemlji i Marsu, kao i da sprečava refleksiju točkova kako ne bi zaslepljivali senzore različitih kamera. Na Marsu nema značajnije količine kiseonika u atmosferi, ali je korozija slična onoj na Zemlji procenjena kao sigurnosna granica za 'Curiosity'. Analiza pukotina na točkovima 'Curiosityja' sprovedena pomoću instrumenta ChemCam sugerisala je da su rupe i pukotine na aluminijskoj površini točkova, iako uzrokovane zamorom metala zbog oštrog kamenja, možda malo potpomognute i korozivnim uticajem nekih soli u Marsovskom tlu. 'Curiosity' je otkrio da se zahvaljujući visokom sadržaju perhloratnih soli na tlu ponekad formiraju kapljice vode koje takođe prianjaju na roverove točkove.

10
Jedan od 'Curiosityjevih' točkova sa rupšama koje predstavljaju reč 'JPL' po Morzeovoj azbuci.

11
Detalj 'Perseveranceovog' točka.

Da bi izbegli ove probleme, točkovi 'Perseverancea' su donekle poboljšani u odnosu na 'Curiosityjeve'. Dizajn je ostao isti, iako su novi malo veći i uži, promera 52,6 cm. Veće dimenzije su vezane za veću težinu 'Perseverancea'1025 kg naspram 899 kg 'Curiosityja' (teži za 17%). Usput, žbice od titanijuma su postale deblje. Kako bi se smanjila opasnost od mogućih pukotina i rupa, odlučeno je da se poveća debljina aluminijumske površine za gotovo milimetar. Pored toga, broj 'rebara' je udvostručen – 48, umesto 24 – tako da je izložena aluminijska površina između svakog rebra manja. Rebra nisu prava već su zakrivljena, kako bi se sprečilo bočno klizanje i istovremeno osiguralo čvrsto prianjanje na pesku ili finom tlu (međutim, tlo kratera Jezero u koje će se rover spustiti manje je peskovito nego ono po kojem se kreće 'Curiosity').

12
Točak 'Perseverancea' prekriven zaštitom protiv elektrostatičkog naelektrisanja.

13
Točak sa zaštitnom folijom koja će se skinuti pred lansiranje.

Maksimalna brzina 'Perseverancea' biće vrtoglavih 4,2 santimetra u sekundi (15,12 metra na sat), čak i sporije od 'Curiosityja' (oko 5 cm/s), iako u većini operacija neće prelaziti 1,5 cm/s. Točkovi 'Perseverancea' su montiranii na rover nedavno, 30. marta 2020, što je i bio razlog da pišem ovo. Pošto su vozački testovi rovera obavljeni u decembru, za tu priliku su ugrađeni rezervni točkovi (da, napravljen je još jedan set sličnih točkova, za svaki slučaj). Točkovi su od nedavno prekriveni tankom metalnom folijom kako bi se sprečilo da elektrostatičko pražnjenje utiče na instrumente rovera. Ova zaštita, koji će biti uklonjena pred lansiranje, nije novost, jer je već korišćena kod rovera 'Curiosity'.

14
Rover 'Curiosity' smešten u termoštitu sa točkovima pokrivenim istom metalnom folijom.

Ako sve prođe kako valja (se kladimo da neće?), 'Perseverance' će poleteti raketom 'Atlas V 541' za 91 dan, tj. 17. jula ove godine. NASA je ovu misiju ocenila kao prioritetnu, tako da na nju ne bi trebalo da utiče koronavirusna kriza. U svakom slučaju, prozor za lansiranje biće otvoren do 5. avgusta. Uspe li, 'Perseverance' će sleteti 18. februara 2021. u krater Jezero sa ciljem potrage za biomarkerima (organskajedinjenja) na pradavnom Marsu (podsećam da nosi i mali dron!) i skupljanja uzoraka za buduće misije koje će ih doneti na Zemlju 2031. Sve to će zahtevati da njegovih šest točkova bude od zadatka. Tamo će važiti da boj ne bije srce u junaka, već boj bije svijetlo oružje!

15
JPL-ov rover 'Perseverance'.

 

P.S.

Na današnji dan, 6. aprila 1941, nemačke 'Štuke' su u operaciji 'Unternehmen Strafgericht' bombardovale Beograd i time označile početak rata za našu tadašnju zemlju. Tom prilikom je poginulo nekoliko hiljada sugrađana, a izgorela je i Narodna biblioteka sa hiljadama vrednih istorijskih dokumenata, železnička stanica, bolnice i zoo vrt. Kapitulirali smo 17. aprila. Oficir Luftwaffea zadužen za bombardovanje naše zemlje, generaloberst Aleksandar Ler je zarobljen u Jugoslaviji i streljan 1947.

16

 

[1] Kada je pre nekoliko godina posetio Bg, dr prof. sa australskog fakulteta WS, Miroslav Filipović, pričajući o svojoj omiljenoj temi, Velikom i Malom Magelanovom oblaku, rekao je da tamo neki njegov slajd koji nam je pustio prikazuje seksi galaksiju! Posle mi je objasnio da je to u branši prilično uobičajeno i da je to deo marketinga. Prof. Milinović 'svoje' rakete i projektile često naziva lepoticama... 

O točkovima različitih rovera pisao sam u više navrata, a poslednji put pre dve godine. I opet ću, jer se priprema nova misija. Nasin rover 'Perseverance' izgleda kao blizanac 'Curiosityja', ali skriva mnoge razlike. Glavna je u naučnim instrumentima koji imaju za cilj otkrivanje biomarkera na Marsu, ali postoje i suptilnije razlike. Pogledajmo danas njegovih šest točkova. 'Curiosityjevi' točkovi su nehotice skrenuli pažnju na sebe kada su nakon samo nešto više od godinu dana boravka na Marsu pokazali više habanja od predviđenog. Na točkovima su počele da se pojavljuju male a potom i ne baš male rupe, prisilivši Nasu da promeni rutu rovera kako bi izbjegao preterano oštro stenovito tlo. Točkovi 'Curiosityja' i njegovog brata 'Perseverancea' presudni su za misije, ne samo iz očiglednog razloga jer se oni koriste za kretanje, već i zato što su ujedno i stajni trap čitavog vozila. 

 


Kako naučnici mapiraju sletnu lokaciju za rover 'Perseverance'

 

Marsov rover dobio ime – 'Perseverance'


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži