Budući kosmički brod 'Аrjol' – 'Oрëл' ('orao' na ruskom) – jedna je od ključnih valuta ruskog kosmičkog programa. Iako je njegovo konstruisanje započeto 2009. pod imenom 'PPTS', 11 godina kasnije još nije poleteo. U tom procesu je pretrpeo višestruke promene u dizajnu i nazivu: prvo 'PPTS', zatim 'PTK-NP' – akronim od 'budući putnički brod nove generacije', službeno ime koje je zadržao do danas – zatim 'Federacija' i, konačno, 'Arjol'. Vremenom se takođe menjala i njegova raketa. Prvo je stvorena ad-hocraketa, 'Rus-M', koja je otkazana. Kasnije ju je zamenila 'Angara A5P' a nakon sukoba u Ukrajini odlučeno je da se koristi novi, manje snažni 'Sojuz 5'/'Irtiš', lansiran sa Bajkonura. Napokon, sadašnji čelnik 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, odlučio je da se vrati 'Angari A5P' ali lansiranoj sa Vastočnog. Podsetimo da je Rogozin takođe bio kolovođa promene imena 'Federacije' u 'Arjol' ('Federacija' je bila previše ženstvena).

1
Putnički brod 'Orjol' (PTK-NP). Trebalo bi da zameni putničke brodove serije 'Sojuz' i automatske teretne brodove serije 'Progress'. Proizvodi za korporacija 'Energija' koja nosi i me S.P. Koroljeva.

Odluka o korišćenju 'Angare A5P' kao rakete donekle je ublažila pritisak na projekat, koji se našao zakočen zbog potrebe da se brod olakša da bi bi mogao da bude lansiran 'Sojuzom 5'. Doista, 'Arjol' će imati lansirnu težinu od 22,3 tone, što je previše za maksimalni kapacitet 'Sojuza 5' – oko 17 tona – ali dovoljno za 'Angaru A5', koji u LEO može da podigne oko 24 tone (27 tona u verziji A5M). Korištenje Vastočnog kao baze za novi brod imaće svoje prednosti i nedostatke. S jedne strane, to će još malo smanjiti zavisnost Rusije od Kazahstana, ali s druge strane forsira razvoj nove infrastrukture za letove s posadom u regiji, kao i uvođenje flote brodova posvećenih spasilačkim operacijama u Tihom okeanu za slučaj nekog problems za vreme lansiranja.

2
'Angara-A5P'
 sa brodom 'Arjol' na rampu u Vastočnom.

3
Maketa unutrašnjosti broda.

'Arjol' bi trebao da obavi prvi bespilotni let 2023. godine, iako ćemo morati da sačekamo najmanje 2025. godinu da bi prisustvovali prvom letu sa kosmonautima. Kasnije, 'Roskosmos' bi želeo da s 'Arjolom' lansira prvu putničku misiju oko Meseca 2029. godine, iako im za to najpre treba teška raketa 'Jenisej' (STK; ruska skraćenica od 'superteška raketa'). 'Arjol' je letilica s kapacitetom za četiri kozmonauta – iako bi u teoriji mogao da primi do šest putnika – koja će biti dugačka 6,13 m i sa maksimalnim promerom 4,47 m. Sama povratna kapsula (VA) će imati težinu od 10,1 tona i unutarnju zapreminu od 17 kubika. Prvobitno je sugerisano korištenje tehnike sletanja sa pogonom – pre nego što je 'SpaceX' predložio isto za svoj 'Crew Dragon' – no 'Roskosmos' se predomislio i sada će koristiti tradicionalni sistem spuštanja sa tri padobrana. Zapravo, raketni sistem za sletanje rakete je nedavno redizajniran i biće skromniji, temeljen na DMP (motori za meko spuštnje) 'Sojuz'. Slično tome, kapsula je u početku morala da bude izrađena od kompozitnih materijala, ali zbog troškova i međunarodnih sankcija odlučeno je da se ipak koristi aluminijum kao kod 'Sojuza'. Naravno, servisni modul (PAO, na ruskom 'priborno-agregatni otsek') koristiće kompozitne materijale. Trenutno ostaje namera ponovne upotrebe kapsule, tako da će biti opremljena sklopivom opremom za sletanje koja se sastoji od četiri nogara. 'Arjol' bi mogao da ostane prikačen za ISS – ili za moguću rusku svemirsku stanicu – do 180 dana.

4
Pogled odpozadi na 'Arjol'. Međutim, da ne bude zabune – ovih dana je pilot-kosmonaut, heroj Rusije Fjodor Jurčihin u intervjuu izjavio da proizvodnja broda još nije započeta, pa čak još nema ni odobrenog projekta.

5
Novi skafander 'Sokol-M' za brod 'Federacija'/'Arjol'.

Takođe, sedišta za kosmonaute tipa 'Čeget' biće pojednostavljena i preuzeće neke elemente 'Sojuzovih'sedišta 'Kazbek'. Pri prvom bespilotnom letu koji se planira za 2023. godinu, u misiji pod nazivom 1L1 ili LKI-1, brod se neće spojiti s ISS-om, već će se približiti na ne manje od 5 km od stanice ili možda izvršiti manevar simuliranog pristupa. Pored toga, brod bi mogao da iskoristi svoj pogonski sistem da bi dosegao eliptičnu orbitu sa visinom od 4000 km, omogućujući simulaciju translunarnog paljenja i reentri velike brzine. Kapsula na ovom letu će biti pojednostavljena verzija bez sistema za održavanje života i druge bitne opreme. Sledeća misija, 1L2 ili LKI-2, takođe bi bila bespilotna i trebala bi da se obavi 2024. Međutim, ovog puta to će biti kompetirana letilica i brod bi se spojio sa ISS-om. Pre povratka, 'Arjol' bi mogao da ostane u orbiti 30 dana kako bi temeljito testirao svoje sisteme. Konačno, 2025. u misiji 1L3 poletela bi dvojica kosmonauta koji će se spojiti s ISS-om.

6
Model povratne kapsule VA 'Arjola' u sedištu RKK 'Energije', glavnog izvođača projekta, tokom ispitivanja evakuacije vozila u slučaju hitnog sletanja (RKK Energia).

7
'Jenisej'
 super-teški lanser STK (verzija 2019.) s putničkim brodom 'Arjol' za putovanja na Mesec.U prvom stepenu će imati 6 bočnih blokova s motorima RD-171 i središnji s RD-180. Drugi stepen će biti kriogen a dodatni stepen će biti kriogeni KVTK stepen. (RKK 'Energija').

No pre nego što 'Arjol' bude spreman za lansiranje, 'Roskosmos' najpre mora da dovrši rampu za 'Angaru A5' u Vostočnom i dovrši dizajn ovog broda koji je pretrpio tolike vratolomije. Ne zaboravimo da su 'SpaceX-ov' 'Droagon', 'Boeingov' 'Starliner' ili novi kineski brod započeli svoje konstruisanje nakon rođenja 'Arjola'. A ipak su svi poleteli u svemir osim njega...

8
Radovi na rampi za 'Angaru' u Vastočnom (Roskosmos).

9
Ruska lunarna stanica sa kosmičkom letilicom 'Arjol' (PTK-NP) i lunarnim modulom. Ti će elementi odleteti u lunarnu orbitu pomoću teške rakete STK (Roskosmos).

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

damirko
0 #9 damirko 29-06-2020 22:11
Bravo Louis_Cypher,

sažeto, pregledno i sve jasno.

Iako mi nije drago što su takve činjenice.
Louis_Cypher
+1 #8 Louis_Cypher 29-06-2020 11:29
Rusija planira konstelaciju satelita SFERA.
Louis_Cypher
+2 #7 Louis_Cypher 29-06-2020 11:14
Rusija planira barem 6 Luna misija na Mjesec, 3 su već u izradi, lender, orbiter i lender.
Rusija planira lender za ljudsku posadu na Mjesec.
Rusija planira gradnju baze na Mjesecu... isključivo za odbranu od asteroida, Mjesec ima malu komercijalnu primjenu te Rusija ne planira oko toga da se bakće.
Rusija će pomoći Indiji u izradi kapsule za ljudsku posadu.
Rusija planira Bumerang misiju na Fobos, naslednika Fobos-Grunta.
Rusija planira čak 3 misije na Veneru, prvo su govorili samo o Veneri-D ali su prikačili još dvije, što da ne?
Rusija šuška o misijama na Mars.
Rusija je lider u nuklearno-jonsk oj propulziji, planiraju da voze Amere do Marsa sa njom.
Rusiji ne trebaju instrukcije iz Vašingtona, jer to je ono što Mask priča.
Rusija sebe vidi kao lidera u svemiru.
Rusija će poduzeti korake da ostane lider.
Louis_Cypher
+2 #6 Louis_Cypher 29-06-2020 11:13
Rusija planira Sojuz 5 Irtiš.
Rusija planira Sojuz 6 Amur.
Rusija planira Sojuz 7 za Sea Launch.
Rusija planira Krilo SV baziranu na Bajkalu.
Rusija planira malu metansku raketicu da testira tehnologiju za "Krilo".
Rusija planira serijsku proizvodnju Angare 1.2
Rusija planira serijsku proizvodnju Angare 5.
Rusija planira izradu gornjeg vodoničnog stepena KVTK.
Rusija planira izradu trećeg stepena URM-2.
Rusija planira izradu superteške rakete Jenisej bazirane na Sojuz 5 i Angara komponentama.
Rusija će možda posle da radi Don od 160-tak tona nosivosti.
Rusija unapređuje RD-170 za Sojuz-5 i Jenisej.
Rusija planira unapređenje Proton-M dok istovremeno planira njegovo penzionisanje.
Rusija kontemplira nadogradnju Sojuz 2 sa NK-33 motorom uz četiri postojeća pomoćna potisnika.
Rusija planira gradnju novog svemirskog centra u Moskvi.
Rusija gradi lansirnu rampu za Angaru. (Očekujem frekfrentnost upotrebe sličnu onoj susjednoj za Sojuz.)
Rusija planira gradnju lansirne rampe za Sojuz-5 na Vostočnom.
Rusija planira gradnju lansirne rampe za superteški Jenisej.
Rusija planira izgradnju Orjola koji se radi već 11 godina... upravo su počeli da savijaju metal za njega kaže Rogozin, ja mu vjerujem.
Rusija planira skoro lansiranje modula "Nauka"... samo što nije, već 25 godina.
Rusija planira još jedan modul posle njega (zaboravih naziv) da spoji na svoj segment MSS.
Rusija planira da odvoji svoje module od MSS ako Amerika bude nevaljala... pa biti sam svoj gazda ili će možda se okrenuti nekome drugom (a taj drugi ih jedva čeka). Ako se Amerima ne sviđa neka lansiraju svoje astronaute pomoću trampoline.
Rusija planira NOVU svemirsku stanicu oko Zemlje.
Rusija planira malu stanicu oko Mjeseca... nisu sigurni da žele sa Amerima na Getaway... tj. moguće je samo ako budu ravnopravni partner jer ravnopravne mogućnosti imaju, kao i finansijska ulaganja.
Louis_Cypher
+2 #5 Louis_Cypher 29-06-2020 10:48
Ma oni su bili u vrlo lošem stanju čak i prije ovih sankcija, one su samo dodale betonske cipele ruskom kosmonautičkom davljeniku. Od nastanka moderne Rusije imali su samo dvije automatizovane sonde, od kojih je jedna (Mars 96) preostala iz vremena SSSR-a (planirani Mars 8) koga su skrpili sa međunarodnim instrumentima, a druga i jedino čisto ruska misija (mada je koncept iz SSSR-a takođe) Fobos-Grunt. Obije misije su jadno propale odmah u startu, nakon mnogih odgađanja. Rusija sa ovakvim sistemom jednostavno nema šta da traži u svemiru. Njenoj aktuelnoj eliti je zapravo ovo idealno stanje, kao nešto se radi, pare se peru (otuda i težište na infrastrukturni m projektima), čekaju se Arapi da iskeširaju (lansiranje emiratskog kosmonauta nije slučajnost) čime će ruski program zapravo prestati da bude u ruskom vlasništvu. U Americi mnoge savezne države imaju jaču ekonomiju nego kompletna Rusija. Oni protiv ovako agresivnog američkog privatnog sektora koji je tek napravio prve korake nemaju šansi. Tu je i Kina kojoj izgleda više nije ni potrebna saradnja sa sjevernim susjedom jer imaju sve što i oni, a i mnogo toga pride. Tako da ili arapski gazda (neki drugi su isto mogući ali manje vjerovatni) ili silazak sa svemirske scene, ako ne računamo lansiranje vojnih i špijunskih satelita.
damirko
0 #4 damirko 29-06-2020 08:46
Za mene recikliranje je: da vidimo šta imamo i onda u sladu sa tim postavljam ciljeve. Suprotno od toga, prvo se zadaje cilj, a onda se gleda šta se može uklopiti ood postojećih stvari.
Svemirski program Rusije nije odmakao od SSSR-a i to će im doći glave.
ddragovic
-2 #3 ddragovic 28-06-2020 23:08
Elem, sankcije udaraju i to se ne krije. Ruska ekonomska snaga je relativno slaba ('Epl' je 'jači' od čitave ruske ekonomije!) i to što zoveš recikliranje je logično i normalno i to rade svi i to i jeste cilj kome svi teže. Nažalost, nismo jedini koji dele LC-ovo mišljenje... Trebali bi da naprave NEŠTO STVARNO VELIKO U KOSMOSU da bi povratili poverenje
damirko
0 #2 damirko 28-06-2020 20:40
Drago,
Nisam više siguran u konačan uspjeh ovog projekta koji traje već beskonačno dugo. Nažalost ovo je ruska stvarnost po pitanju svemirskog programa: stalno recikliranje starog (kao što je navedeno - preuzimaju se pojedini elementi iz Sojuza). Mislim da im upravo to smeta da naprave značajan tehnološki napredak, a samim tim i postavljanje novih ciljeva.
Louis_Cypher
+1 #1 Louis_Cypher 28-06-2020 11:55
Mašta radi svašta... ¯\_(ツ)_/¯

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži