Ovo je jedan od poklona mojoj Eni za rođendan:

Aeronautička proizvodna kompanija 'Relativity Space' proslavila se kod kuće poslednjih dana zahvaljujući dobrom vođenju svojih financija. Ova kalifornijska kompanija nije do sada mnogo interesovala medije, ali razvija dve rakete koja će, ako nastave, dati puno materijala za razgovor: 'Terran 1' i 'Terran R'. 'Terran 1' je mala raketa, ne mnogo različitog dizajna od mnogih koje preplavljuju tržište poslednjih godina. Suprotno tome, 'Terran R' je prigrabio sve naslovne stranice zbog svojih gracioznih linija i u osnovi umanjene kopije 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. 'Relativity Space' predstavlja novi kosmički startup smešten u Long Beachu, koji su 2015. osnovali lokalni inženjeri Tim Ellis i Jordan Noone. Poput ostalih New Space kompanija, njegov kratkoročni cilj je bio da razviju raketu kako bi se učvrstili na konkurentskom tržištu lansera. Smislili su 'Aeon 1', motor na metan – zapravo prirodni gas – i tečni kiseonik koji može da proizvede potisak između 69 i 113 kN. Motor sa manje od 100 delova, izrađen 3D printingom od posebne legure, testiran je više od 400 puta u Nasinom kosmičkom centru Stennis.

1
'Terran R'.

Upravo činjenica da je raketni motor 'Aeon 1' realnost, predstavlja 'ono' što čini razliku u odnosu na druge kompanije u sektoru koje su takođe predstavile prekrasne video i powerpoint prezentacije, ali kojima nedostaju pogonski motori, najsloženiji deo bilo koje rakete u razvoju. U utorak, 8. jauna, 'Relativity Space' je prikupio $650 miliona u novom krugu ulaganja, a ukupno je već prikupio $1,3 milijarde[1]. Kompanija je dostigla tržišnu vrednost od $4,2 milijarde i to bez lansiranja ijedne rakete do sada.

'Relativity' se nada da će prvi let svoje rakete 'Terran 1' izvesti ovog decembra. 'Terran 1' je dvostepena raketa za jednokratnu upotrebu sposobna da podigne maksimalno 1,25 tona u nisku orbitu. Dužina joj je 35 metara, a promer 2,3 metra. U principu, 'Terran 1' bi trebao da bude skromniji lanser, ali kompanija je 2019. odlučila da pojača njegove karakteristike i proširi dimenzije vrha na prečnik od 3 metra i dužinu na 6,8 metara, što je skromna veličina za normalnu raketu[2], ali ogromna za mikroraketu.

2
Raketni motor 'Aeon 1'.

3
Robotski DED 3D printer kompanije za štampanje metalnih delova za rakete.

4
Raketa 'Terran 1'. Prvi stepen – 9 motora, drugi stepen – 1 motor. U reklami se kaže da će lansiranje koštati pišljivih $12 miliona po raketi.

'Terran 1' će u prvom stepnu da koristi devet motora 'Aeon 1' (poput 'Electrona' 'Rocket Laba', ali s prirodnim gasom umesto kerozina) i jedan u drugom. 'Relativity' želi da ponudi 'Terran 1' na tržištu za 12 miliona dolara po lansiranju. Raketa će poleteti s rampe LC-16 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral(Florida), objekta koji su, između ostalih, ranije koristile rakete 'Titan I' i 'Titan II'. 'Relativity' je dobio ugovor o korišćenju ovih objekata 2019. godine. Pored Floride, 'Relativity' planira da lansira 'Terran 1' i sa rampe B330 u kalifornijskoj vojnoj bazi Vandenberg u Kaliforniji[3].

6
'Terran 1'
 na Floridi.

7
Rampa LC-16 za 'Terran 1'.

Ali 'Relativity Space' ne želi da se zasustavi na 'Terranu 1'. Već je uobičajeno da NewSpace kompanije imaju snažniji projekat rakete u fioci. Ni 'Relativity Space' nije izuzetak. Njihov sledeći projekat se zove 'Terran R'. Ali to neće da bude uvećani 'Terran 1'. Ili, barem, ne samo to. 'Terran R' je uvećana kopija 'SpaceX-ovog' 'Starshipa' s primesama koje podsećaju na 'New Glenn' iz 'Blue Origina'. Drugim rečima, raketa na bazi metana sa dva potpuno 'reusable' stepena (odatle ono 'R'). Međutim, uprkos izgledu, 'Terran R' je zapravo konkurent 'Falconu 9', s nosivošću u svojoj verziji za višekratnu uporabu od oko 20 tona (20% više od 'Falcona 9'). U svom prvom stepenu će imati sedam motora nove generacije 'Aeon R', dok će se na drugom stepenu koristiti jedan 'Aeon 1' motor prilagođen vakuumu s bakarnom mlaznicom.

8
'Terran R'

9
Detalj aerodinamičkih kontrolnih površina prvog stepena.

Prvi stepen 'Terrana R' biće izrađen od posebne legure aluminija i sleteće će na poseban splav na moru, dok će se u drugom stepenu koristiti egzotična legura koja će  izdržavati temperature ulaska bez potrebe za keramičkim pločicama (stavite svoje opklade: niobijum? volfram?). 'Terran R' je jedini lansirni uređaj koji će se moći ponovno da upotrebi – osim 'Starshipa', naravno – koji je trenutno u fazi dizajniranja, iako zasigurno još uvek izgleda prilično zeleno. Bez obzira na to, 'Relativity' je uveren da će uspeti da lansira 'Terran R' do 2024. godine.

9b
'Terran 1' 
i 'Terran R'.

10
'Terran R'.

'Terran R' je lanser koji izgleda kao da dolazi iz alternativne stvarnosti u kojoj je manje ambiciozni Elon Musk – ili ne toliko zainteresovan za Mars – odlučio da usavrši tehnologiju korišćenja delova 'Falcona 9' kako bi ga učinio potpuno višekratnim. U svakom slučaju, probijanjem ovih raketa možemo da kažemo da je tabu 'kopiranja' 'SpaceX-a' u Sjedinjenim Državama srušen, iako mora biti jasno rečeno da, kada govorimo o proizvodima napredne tehnologije poput raketa, nema 'kopiranja' (potrebna je vrlo napredna industrija i visokokvalifikovana radna snaga da bi se oponašala suparničku visoka tehnologija.) U svakom slučaju, ne zaboravimo da se 'kopiranjem' bave samo neprijatelji ili kompanije koje nam se ne sviđaju; ostali 'dobijaju ideje' ili se 'fleksibilno prilagođavaju tržišnim trendovima'. U svakom slučaju, 'Relativity Space' još uvek mora da pređe dug put pre nego što bude mogao da se suprotstavi 'SpaceX-u', kompaniji koja je nametnula trenutnu paradigmu kako bi trebala da izgleda orbitna raketa, paradigmu koja je postala ortodoksna. Stoga nije ni čudo da se kopije pojavljuju posvuda, pa čak i kod kuće.


https://youtu.be/9BhkjEc6Q64

 image 2021 06 11T16 41 59 100Z

[1] Prve veće pare su dobili od Marka Cubana, milijardera i vlasnika NBA 'Mevericsa' i Luke Dončića i Bobija Marjanovića, kome su samo nedelju dana pošto su osnovali kompaniju jednostavno poslali mejl a on im je odgovorio da će ih podržati sa pola milijarde dolara.

[2] Najveći fairing trenutno ima 'Ariane 5' prečnika 5,4 m, a najveću dužinu od 19,8 m ima vrh koji koristi 'Delta IV Heavy'.

[3] Nema majci šanse da lansiraš ni konzervu da nije vojska umešana! 'Lova lansira gde burgija nemože'...(?)

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži