Ako iko pretekne ovaj dizaster u kome se trenutno nalazimo, moći će da posmatra kako Japanci 2024. lansiraju sondu 'MMX' (Martian Moons eXploration) sa ciljem da donese na Zemlju uzorke Fobosa, većeg Marsovog meseca. Iako su Japanci neprikosnoveni №1 u svetu za takve operacije, ipak su se u misiju nekako ubacili Amerikanci, Francuzi i Germani. Ali pored glavnog zadatka prikupljanja uzoraka, možda će još atraktivniji segment misije biti slanje malog evropskog rovera. Biće to prvi put u istoriji da se po površini Fobosa kreće jedno vozilo opremljeno specijalnim točkovima za kretanje po objektu sa malom gravitacijom[1].

1
Francusko-nemački rover težak oko 29 kg koji će da ponese japanska sonda 'MMX'. Tamo će da bude težak samo 15 grama i svako kretanje će biti prava avantura, jer je brzina bega sa Fobosa samo 40 km/h.

'MMX' (jap. 火星 火星 探査 機) je sonda mase oko 3,5 tone koja će, prema trenutnom planu, stići na Mars 2025. godine. Sonda je podeljena na tri modula i uključuje nogare za sletanje na Fobos i kapsulu u kojoj će se čuvati dragoceni uzorci, koji trebaju da se vrate na Zemlju u julu 2029. Tokom faze sletanja u Fobos, 'MMX' će izbaciti evropski rover, koji se za sada jednostavno naziva 'MMX Rover' (jap. 'MMX ロ ー バ'). Rover, koji je plod saradnje nemačke i francuske kosmičke agencije DLR i CNES – sledi već uhodanu saradnje ove dve agencije sa Japancima koja je započela (neuspešno) još pre decenije ipo u asteroidnoj misiji 'Hayabusa' a nastavljena (uspešno) u misiji 'Hayabusa 2' za donošenje uzoraka sa asteroida Ryugu, u koju je bio uključen i evropski lender 'MASCOT', o kome sam u to vreme redovno pisao ovdeovde i ovde.

2
Japanac se približava Fobosu.

3
Konfiguracija letilice. Naravno, sve ovo će se do lansiranja manje ili više promeniti.

4
Elementi sonde 'MMX'. Rover će sleteti sa stajnim trapom.

5
Što bi rekli Bugari, Wooow! Neviđena stenčuga koju je snimio orbiter 'Vikinga 1' 1978! Biće prava poslastica sleteti na nju i poneti malo prašine. Za sada, to umeju samo Japanci.

'MMX Rover' će biti mali traktor sa masom od samo ~29 kg i dimenzijama 44×52×35 centimetara. Uprkos Fobosovoj niskoj i promenjivoj površinskoj gravitaciji (~0,0057 m/s²), rover će pokušati da putuje po površini uz pomoć četiri točka. 'MASCOT' i ostali lenderi 'Hayabuse 2' koristili su unutrašnje zamajce kako bi skakutali po površini malog asteroida Ryugu umesto da voze po njemu, budući da je niska gravitacija asteroida onemogućila kretanje na drugi način[2]. Gravitacija Fobosa je na granici onoga što se preporučuje ako se žele da se koriste točkovi. Ustvari, subsonde iz sovjetske misije 'Fobos' iz 80-ih godina posedovale su mehanizme za skakanje a ne točkove, ali nikada nisu došle u priliku da se pokažu. Rover će izaći iz sonde 'MMX' u sklopljenoj konfiguraciji i kada se nađe na površini postaviće se u pravilan položaj zahvaljujući genijalnom redosledu otvaranja točkova.

6
Rover u konfiguraciji u kakvoj će da u sondi 'MMX' da putuje do krajnje destinacije.

7
Rover će moći da se postavi u pravilan položaj čak i ako sleti naopačke.

8
Ako rover padne bočno, aktuator će biti u stanju da ga postavi u odgovarajući položaj.

'MMX Rover' će nositi različite instrumente: Ramanov RAX spektrometar francuske proizvodnje (izveden iz sličnog laserskog spektrometra 'ExoMarsa 2022'), infracrvena miniRAD kamera (zasnovana na nemačkom instrumentu MARA iz 'MASCOT-a'), senzor GRASS (GRAvimeter for Small Solar system bodyes) za merenje gravitacionog ubrzanja i njegovog smera, GRAMM radar za proučite unutrašnjosti Fobosa do dubine od sto metara i set kamera. Set uključuju dve NavCAM kamere u boji s prednje strane (sa senzorima 2048×2048 piksela) i dve crno-bele WheelCAM kamere koje će promatrati područje kontakta dva leva točka i tla. WheelCAM će također imati raznobojno LED osvetljenje za vožnju noću.

9
Tri osnovna instrumenta rovera.

10
Levo su navigacione kamere (NavCam) a desno njihov raspored na šasiji rovera. Kamere su panhromatske, ali obojeni LED-ovi će osvetljavati tlo i omogućavati multispektralno snimanje noću.

11
Raspored instrumenata.

12
Image sensor
 roverove WheelCam (modul CASPEX).

Kretanje po površini neće biti lako. Niko sa sigurnošću ne zna kakva su mehanička svojstva Fobosovog regolita. Jednostavnom vožnjom po površini i posmatranjem tragova točkova puno ćemo naučiti. S druge strane, rover neće moći direktno da komunicira sa Zemljom, pa će da koristi 'MMX' sondu kao relej, što implicira da će kašnjenje između slanja naredbi i stvarne vožnje biti izraženo u satima ili danima, u zavisnosti od položaja sonde u odnosu na Fobos. Stoga će roverčić biti opremljen naprednim sistemom autonomne vožnje koji je izveden iz onog kojeg će da koristi rover 'Mars 2022 Rosalind Franklin', a brzina putovanja će biti vrlo mala, između 0,1 i 4 milimetra u sekundi (to jest, maksimalno 14,4 metra na sat). Ako bi išao brže, rover bi mogao da odskoči u vis u da padne na leđa i ošteti solarne panele.

13
Dimenzije i vertikalni uglovi vidnog polja NavCam kamera.

14
Detalji točkova. Za sad, prečnik je 210 mm. Nemački elektromotori bez četkica ILM25 na svakom točku su nasleđe projekta 'MASCOT'.

Svaki od četiri točka će imati svoj električni motor. Rover će pokretati tri solarna panela koja će, prema simulacijama, omogućiti generisanje između 85 i 109 Wh energije za svaki Fobosov dan (u trajanju od 7,65 sati, ne računajući 'pomračenja' prilikom prolaska kroz senku Marsa[3]). Većina energije utrošiće se za zagrejavanje unutrašnjosti rovera, jer je Fobos prilično hladno mesto.

15
Faze misije 'MMX'.

16
Operacije u blizini Marsovog meseca. Rover će biti izbačen na 50-100 m iznad površine Fobosa. Prema trenutnim proračunima, slobodan pad sa 100 m će trajati oko 190 sekundi i postići će brzinu od 1 m/s; to je ekvivalentno padu na Zemlji sa visine od 5 cm.

'MMX-ov' rover će nam pružiti fantastičan uvid u najveći mesec Crvene planete i pomoći će nam da utvrdimo je li Fobos doista nastao kao rezultat udara asteroida u prvobitni Mars. Ako se sve bude odvijalo kako valja, za samo pet godina videćemo ovo malo vozilo kako se kreće po Fobosu.

17
Japanski ambasador za Fobos. Jako zanimljiva konfiguracija. Glavni zadatak će biti automatsko uzimanje uzoraka, jednom ili dvaput – očekuje se da će to biti oko 10 grama! Naravno, planirano je i nadletanje drugog Marsovca, Dejmosa.

18
Sonda 'MMX'.

 

[1] Ne mogu a da se sa setom ne setim sovjetske misije 'Fobos', o kojoj sam davno pisao, koja je još 1988. zamalo ponela malu аutomatsku samohodnu mini–stanicu 'ПрОП-ФП', iz milošte nazvanu 'Lopta', koja je imala lukavo smišljenu mogućnost da se u skokovima kreće po površini i proučava tlo Fobosa sa više lokacija.

[2] Razlika u veličini ova dva objekta je ogromna. Dimenzije Fobosa su 17×22×18 km, a srednji prečnik Ryuge je 0,87 km.

[3] Fobos je vrlo blizu Marsa, na srednjoj udaljenosti od 9375 km, u poređenju sa poluprečnikom Marsa od 3394 km, i njegova progradna rotacija je plimski fiksirana, tj. uvek okrenuta istom stranom ka Marsu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži