Jedna od najpopularnijih primena svemirskih stanica ogleda se u dobijanju novih materijala zahvaljujući prednostima mikrogravitacije u niskoj orbiti oko Zemlje. Problem je u toče što su stanice sa posadom prepune vibracija koje prave sami astronauti, što neretko umanjuje efikasnost tih eksperimenata. Jedna od solucija je da se koriste moduli koje će poseda posećivati samo povremeno, tako da bi eksperimenti mogli da se odvijaju bez smetnji. Da bi se smanjili troškovi, moduli bi mogli da iskoriste ISS kao polaznu bazu.
 |
Laboratorija „OKA–T“ №1 konstruktorskog biroa „ЦСКБ-Прогресс” iz Samare. Uticaj okolne gravitacije će biti manji od 10–7 g. |
Sve velike svemirske agencije već imaju svoje projekte slobodno–letećih modula („free–flyers“) ovakvog tipa. Ruska državna svemirska agencija „Роскосмос“ uložila je godine truda u svoj projekat poznat pod nazivom „OKA–T“ (rus. „Орбитальный Kосмический Aппарат – Tехнологический“). Još tokom devedesetih godina Rusija je izašla na tržište mikrogravitacionih eksperimenata sa autonomnim tehnološkim modulima za Međunarodnu orbitnu stanicu, „МАКОС-Т“[1] i „АКА-Т“. Ti projekti su otkazani, ali posle 2006. godine pojavila se inicijativa za „OKA–T“, tehnološkim modulom težine 7.800 kg, čiji je glavni preduzimač kompanija ЦСКБ „Прогресс“ iz Samare, proizvođač raketa „Союз“ i brodova „Фотон“ i „Бион“, između ostalih. Prema prvobitnom planu, do 2012. odn. 2015. treba da se izgrade dve letilice tipa „OKA–T“.
 |
Bivši sovjetski biosatelit tipa „Бион” (ili „Биокосмос“). Njihovo lansiranje je započeto 1973. i bavilo se problemom zračenja ljudi u kosmosu. Lansirano je 12 ovih satelita. |
 |
Satelit „Фотон“ se bavio eksperimentima vezanim za svemirsku tehnologiju, proizvodnju materijala i biološku pripremu za različitu industrijsku i naučnu primenu. Od 1985. lansirano je 12 sondi. Naučni podaci su telemetrijskim kanalom, preko naučnog hardvera TELESUPPORT slati u Švedsku. |
Svaki satelit će imati servisni modul sa motorima i tankovima sa gorivom, kao i hermetički modul sa spojnim sistemom sličan onom kakav već koriste brodovi „Союз“ i „Прогресс“. Servisni modul će se bazirati na starom projektu kosmičkog remorkera „Паром“ kompanije РКК „Энергия“, dok će sekcija pod pritiskom zapravo biti verzija kapsule satelita „Фотон“ (i sâm baziran na kapsuli „Восток“).
Životni vek novog tehnološkog satelita procenjen je na oko pet godina, tokom kojih bi svakih tri ili četiri meseca bio kačen za ISS radi prikupljanja rezultata eksperimenata. „OKA–T“ će imati svojevrsni kružni ekran na prednjem delu broda kako bi stvorila gotovo savršeni vakuum za tehnološke eksperimente (u niskoj orbiti uvek postoji mala količina atmosferskih gasova). Pored toga, „OKA–T“ bi mogla da predstavlja temelj za čitavu porodicu naučnih letilica, uključujući i kosmičke teleskope.
 |
Originalni izgled „OKA–T“ sa uređajem „Экран-М“ za „izvođenje eksperimenata za sintezu poluprovodničkih materijala u kosmičkom vakuumu nastalom iza molekularnog ekrana“ (sličan eksperimenat izveli su Amerikanci sa aparatom „Wake Shield Facility“). |
 |
Konstrukcija laboratorije „OKA–T“ od pre nekoliko godina. |
 |
Najnovija verzija „ОКА-Т“. Prečnik bi bio oko 3 m a težina opreme oko 800 kg. Biće lansirana raketom „Союз-2“. |
 |
|
 |
„OKA–T“ operacije sa ISS. |
 |
„OKA–T“ i ostali ruski sateliti planirani za mikrogravitacione eksperimente. |
 |
„OKA–T“ spojena sa ruskim segmentom Međunarodne orbitne stanice (ISS). |
[1] Rus. „Многоразовая автоматическая космическая обслуживаемая система – технологическая“ – „MAKOC–T“ kompanije „ЦНИИмаш“.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
