KRALJICA JUŽNE ASTRONOMIJE
Australijanska astronomska opservatorija (Siding Spring)

Pages-from-A34_Page_1_Image_0001NEKIH 550 km severozapadno od Sidneja na obroncima Australijanskih Alpa nalazi se jedna od najidiličnijih optičkih opservatorija na planeti Zemlji - Anglo-Australijanska Opservatorija (AAO). U trenutku dok budete čitali ovaj tekst ime ove opservatorije će se promeniti u Australijanska Astronomska Opservatorija (Siding Spring). Konačno. Još iz davnih 50-tih kad je i počela izgradnja ove opservatorije „maćeha" Engleska je zdušno fi nansirala ovu zasigurno kraljicu „južne astronomije", a sa druge strane australijanski astronomi su se borili za nezavisnost koja je i konačno došla.

Posle drugog svetskog rata bilo je jasno da je neophodno unaprediti astronomiju na južnoj Zemljinoj hemisferi te je odluka jako lako pala na Australiju i malo mestašce po imenu Kunabarbaran (Coonabarabran) koje se danas i prozvalo Glavnim gradom astronomije. Sa nekih 15-tak teleskopa raznih veličina, od velikog AAT 3,9-m do 16-inčnih refl ektora, AAO je i danas jedan od lidera moderne optičke astronomije na južnoj Zemljinoj hemisferi.

Pages-from-A34_Page_1_Image_0004

Naravno, sa pojavom „idealnih"astronomskih lokacija kao što su Čile, Havaji i Namibija AAO je donekle opao značaj. Ipak, nekoliko novih teleskopase izgradilo u poslednjih par godina, a poslednji u pripremi je tzv SKYMAPPER (prečnik ogledala: 1,3 m) o kome ćemo nešto više pisati u sledećim brojevima Astronomije.

Pages-from-A34_Page_1_Image_0003Astronomski život ovde na samoj opservatoriji je buran. Svakodnevno (ili još bolje svakonoćno) desetine astronoma posmatra razne nebeske objekte. Od potrage za malim planetama preko posmatranja velikih galaksija, pa sve do veoma egzotičnih kvazara.

Da pobrojimo samo nekoliko većih astronomskih projekata urađenih ovde na Sajding Spring „čuki" a sve u društvu i pod budnim okom bezbroj velikih crvenih kengura: Galaktički Crveni Pomak Pregled (2dF i 6dF), RAVE (Radijalne brzine), Visoki-Z SN potraga, HST Key Projekat za merenje Hablove konstante, i naravno nadasve čuveni MACHO eksperiment. A teleskopi će se i dalje ovde graditi... i sledećih 10-tak godina. Možda ne veliki od po 100 metara, ali i manji teleskopi imaju svoje veoma značajno mesto u modernoj astronomiji.

Pages-from-A34_Page_1_Image_0002


Dodaj komentar