Nije mali broj naših stanovnika koji je ubeđen da smo mi pametniji od ostalih. Evo, recimo, SVI naši ljudi znaju da su Amerikanci teži od Kanađana. Nedavno je i naučno dokazano da je to tačno – gravitacija je u dobrom delu Kanade manja nego igde drugde. Eh, od kad smo mi to znali ...

tegovi

Geofi zičar Mark Tamisiea iz kembridžskog Harvard–Smitsonijanovog centra za astrofi ziku u Masačusetsu, i njegova ekipa, iskoristila su par satelita koji se zovu „Gravity Recovery and Climate Experiment“ (GRACE1) da prouče pad gravitacionog polja iznad kanadskog Hadsonskog zaliva. GRACE može da izmeri jako male promene u Zemljinom gravitacionom polju, što omogućava istraživačima da proračunaju raspored mase unutar nađe planete.

Slaba gravitacija u Kanadi uočena je još tokom šezdesetih godina, kada je načinjena prva mapa rgavitacionog polja. Istraživači su bili u dilemi da li je uzrok tome sporije vraćanje Zemljine kore u prvobitni položaj nakon poslednjeg Ledenog doba, veća dubina Zemljinog jezgra, ili oba.

Distribucija mase u blizini Hadsonovog zaliva, prema saznanjima GRACE, sugeriše da se čitav region nije povratio nakon poslednje glacijacije [Tom prilikom težina ledenog pokrivača, koji je bio kilometarskih debljina, izazvala je na nekim mestima uleganje velikih površina kore; negde se kora brže vraćala, nekde sporije, a negde se uopšte nije vratila.]. Time se objašnjava oko 50 procenata ovdašnje gravitacione anomalije; druga polovina verovatno opada na promene u jezgr, što je izazvano pomeranjem tektonskih ploča („Science“, vol 316, p. 881).

Ovo je vrlo dobra informacija za nas, koja nam makar malo omogućava da zavirimo u procese koji se dešavaju u dubini naše planete,“ kaže James Davis, član pomenute ekipe iz Harvard–Smitsonijanovog centra.


GEOID ILI KROMPIR?

Da li je u stvari oblik krompira najbolji i najverniji prikaz naše planete? Bojim se da će odgovor biti pozitivan.


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži