Indeks članaka

Detonator-sm
Kliknite na korice

 

 

 

 

 

 

 

 

DETONATOR

1.

BRIZARD

Ekran retrovizora : pljusak svetlosti koja spira boje.  Negativ slike neodlučno treperi - duže od sekunde...

Jeftina imitacija tečnog kristala se sporo prilagodjava.Organski premaz izmišljen na kakvom kineskom buvljaku.

Vulgarni ulični neon sliva se sa zidova, razmazan do neprepoznavanja.Fluoroscentne bele trake kolovoza, žute ivičnjaka.

Prašnjavi, crknuti plazma - bilbordi...

Ovako su podnošljiviji. Uključeni bilbord sa svojim ispraznim marketinškim smećem - to je odista vrsta nasilja.

Skreće vozilom oštro na kraju bulevara.

Olupane višespratnice projure s desna, obrasle u metalne čičkove antena i predajnika.Još malo i pomalja se red dvospratnih kuća gradjenih po istom arhitektonskom ključu.

Auto brižnim glasom obaveštava da je spreman da obavi proceduru parkiranja.

Karbon - polimerske školjke vozila poredjanih u nizu, jednim svojim delom na trotoaru, šljašte kao velike otrovne bube.Negde mora da je pukla cev jer voda nalazi svoj put izmedju točkova ovih japanaca i kineza, veselo odnoseći lišće i celulozno smeće niz ulicu.

Vrata vozila se otvaraju uz neugodno cviljenje. Elektromotor ? Auto nije najnoviji ,,koreanac,, a zadnja generalka...Moraće i za to da nadje vremena (i para)

Metalna kapija na ogradi porodične kuće, preplet gvozdenih ukrasa koji oponašaju floru.

Lokalna balavurdija nedavno i ovde laserom urezala šajkače sa svastikom i ocilima uz imena proslavljenih katana -  spid bendova, pa sve deluje još živopisnije.

Nekada davno, u neka jednostavnija vremena, grafite je sačinjavala obična boja.

Prislanja dlan na čitač.

Brava tvrdoglavo ćuti.

Psuje u sebi.Uredjaj za koji se prodavac kune da je ,,vrhunskog kvaliteta,,Garancija (minimum) pet godina !

Nabavio ga nema tri meseca !

Svetlo je upaljeno na konzoli pa može da napipa interfon i reši problem.

Zvuk dahtanja i grebanja po betonu.To mu izmamljuje smešak.

Evo porodične maskote.

Rešetke na kapiji su dovoljno široke da se mali čupavi mešanac provuče na trotoar i obgrli mu nogu.Sagne se da ga pomazi.

Ti mala svinjo.Opet skitaš...

Uspravlja se dok četvoronožac na čijoj ogrlici svetluca hologram s natpisom ,,Šepi,, pretura sebe spretno na ledja i uzvraća osmehom na svoj obešenjački, pseći način.

Pritiska palcem dugme interfona.

Ja sam ...

Brava ovaj put resko odgovara.

Čovek i pas hodaju popločanom stranom dvorišta pored plastičnog tobogana, ljuljaške, baštenskog stola, male kružne fontane.

Širi se pravougaonik svetlosti.

Nenade, čekali smo te do malopre. Sanja i ja smo večerale bez tebe...

Vitka silueta žene na vratima, kratka svetla kosa, oči koje uvek deluju pomalo zabrinuto.To je zbog Sanje ili zbog njega ili samo po sebi i bez pravog povoda. Zorana je takva - večno u iščekivanju nekog manifetluka velikog, opasnog  sveta.A od kako je Sanja pokazala prve simptome astme ima ozboljne probleme i sa nesanicom.

Šepi se provlači izmedju njihovih nogu i trčkara u pravcu dnevne sobe da se ,,prostre,, u svom ćošku.

Kako je mala ?

Spava.Vrteli smo ,,Ledene pirate,,Danas je bila bolje, lula joj gotovo nije trebala...

Skida umornim pokretom kožnu jaknu i kači je na čiviluk.Sigurnosne brave škljocaju železnim čeljustima iza ledja.Poluge i elektronika koja navodno pruža zaštitu od loših stvari napolju.

Danas sam imao gadan dan. Firma nas košta djavo i po...

Pa, šta sad hoće ? Platili smo rentu...

Neko se setio posebne ekološke takse.A tu je i nešto sasvim novo.Sada valjda, podstiču vegetarijanske restorane. Meso je luksuz pa se oporezuje...Mi znaš, serviramo i potencijalno kancerogenu hranu - nekada su to zvali roštilj...

Zavitlavaš ?

Ne, Zoki, ne zavitlavam...

Zorana nesvesno gricka nokte, mršti se. Njemu je lepa iako je prosečno gradjena, mala plavuša tananih prstiju, plahih, nesigurnih pokreta.

Nenade, hoćeš da ti postavim sto ?

Neznam.Kasnije.Suviše sam  umoran...

Navlači papuče.Na TV - u je rimejk ,,Terminatora,,Svaljuje se na kanabe.Visok muškarac nešto povijenih ramena, u kasnim tridesetim. Kratko podšišana tamna kosa koja počinje da sedi.

Pas se odnekud pojavljuje i skače mu u krilo.Češka ga iza ušiju.Jadna kopija Švarcenegera eksplodira na ekranu, metalni skelet i komadi mesa padaju kao kiša.

Zvoni telefon u predsoblju.

Čuje Zoranu kako se javlja.Malo je kasno za pozive, razmišlja, sada je već deset.

Zorana se pojavljuje na vratima držeći slušalicu u jednoj a četkicu za zube u drugoj ruci.

Za tebe...

Uzima slušalicu.Veza je loša i treba mu malo vremena da prilagodi sluh na te šumove u pozadini.

I na glas koji ne prepoznaje.

Gospodin Stepanović ?

Da, izvolite...

Vlasnik ,,Splendida,, tamo kod petlje na ulazu u grad, jel tako...

Da, ja sam vlasnik restorana ,,Splendid,, a Vi ste ...?

Čovek zaćuti s druge strane žice.Nakon nekoliko dugih sekundi njegov izmenjeni glas, kao glas druge osobe, pristiže u sporim talasima.

Moje ime tebi ništa ne znači...Ipak, nemoj slučajno da ... prekineš .. Zažalićeš...

Šta ?! Slušaj, prijatelju...

Veći sam ti prijatelj nego što možeš i da zamisliš...

Smeh.

Veza pucketa i kao da se gubi (Može li ovako da radi optička telefonija, zar to nisu stvari koje se dešavaju samo bakarnim provodnicima ? )

Bio ti ,,moj prijatelj,, kako kažeš ili ne, ja ovaj naš razgovor - prekidam.Ne zovi više na ovaj...

Ne laj !!! Šta ti misliš - KO SAM JA ?

Glas podignut do krika.Opasan, preteći.

Umesto da smesta prekine vezu zadržava neodlučno ruku s telefonom.Nešto u tom glasu...

Slušaj me  pažljivo... U pitanju su tvoja bolesna klinka i tvoja slabunjava plava ženica...I ti sam si u gadnoj opasnosti a neznaš ni u kakvoj...

Šuštanje veze prelazi u neki morski zvuk, kao da se sve odvija na velikoj dubini, u nekom kesonu.

Ja sada imam tvoju punu pažnju, zar ne ?

Da, imaš moju punu pažnju...

Očima brzo traži podatke na displeju.Osvetljeni crni red cifara je  broj fiksnog telefona. To opet ništa ne znači.Telefonske govornice su na svakom ćošku.

Ti se baviš ,,hranom i uslugama,,Ja takodje.Ja sam ,,Brizard,, čuo si za to ?

Brizard ?

U mom poslu se tako zove maher  za posebnu vrstu eksploziva.Da li počinješ da nazireš situaciju ?

Slušaj, neznam šta...

Govorimo o najgenijalnijoj eksplozivnoj materiji ikada stvorenoj na Zemlji... O binarnom eksplozivu koji nepostoji dok se ne sastave dve sasvim različite komponente od kojih jedna do ljudskog organizma može doći kroz - hranu... Ono što hoću da ti celo vreme kažem ali nikako, nikako ne stižem...

Preko linije nešto zapucketa kao grubo izmrvljeni komad celofana.

Vas troje...Vi ste krcati eksplozivom.Dovoljno da zajedno s kućom odletite visoko, visoko gore ... u oblake...

Gleda u pravcu Zorane koja upravo izlazi mokre kose iz kupatila.Na trenutak oseća posramljenost.Gubi vreme s nekakvim bolesnikom kao kakva prestravljena starica koja nezna kako da se otrese napasnika. Zaista mu je dozvolio i previše...

Vreme je da stvar - saseče u korenu.

OK, čuo sam te a sada ti slušaj mene...Neznam da li si pobegao iz neke bolničke ustanove zatvorenog tipa ili si tek samo malo  ,,predoziran,, ali ubuduće  KLONI SE OVE KUĆE  ili ćeš TI , veruj mi, biti ONAJ  ko će ZAŽALITI...

Umesto očekivane bujice psovki, s druge strane linije provali bučan i zajedljiv smeh.

Ah, pa tebi treba neka demonstracija..U redu, u redu.Za petnaest minuta, ukapiraćeš...Nakon toga NIKAKO NE OBAVEŠTAVAJ POLICIJU.Takodje, ne pokušavaj da bežiš ili sklanjaš porodicu jer će BITI JOŠ GORE.Mnogo gore ! I sam  znaš da je potpuni nadzor ,,ljudskog materijala,, u današnje vreme - dečja igra. Čućemo se mi još...

Veza puca.

Zorana ga gleda upitno dok briše kosu peškirom.

Sleže ramenima.

Neka budala...Nemam pojma šta je hteo...

Vraća se na kanabe.Pas je odšetao u medjuvremenu, verovatno do svoje posudice s hranom.Film još traje ali je on sada ,,skrajnut s koloseka,, bez prave koncentracije i odustaje od njegovog praćenja.Počinje da nervozno ,,šeta,, kanale.

Ona budala od malopre mu je pored svih frustrirajućih sredjivanja računa danas u ofisu još i dodatno zagorčala život.Veče je definitivno upropašteno.Najbolje da se spremi za krevet a ujutru...Novo mrcvarenje.Novo krpljenje rupa i poštapanje...Život ! Da nema Sanje i Zorane ne bi se ovoliko trudio.Ni u snu.

Zorana prilazi i seda do njega.Miriše na neki šampon i ulje koje utrljava u kožu.

Možda veče ipak nije propalo.

Nenade, nešto sam razmišljala...Mogli bi da odemo koji dan na odmor...Ti si premoren a i Sanji bi odlazak van grada dobro došao...

Sluša je i posmatra njene ruke kako klize kao u nekoj nežnoj igri milovanja dok ulje s mirisom badema natapa sitne pore.

Pomišlja :

Stvarno  je volim. Ona je nešto najbolje što mi se u životu desilo Možda je tu i smisao....

Zorana uzima njegovu  ruku i spušta je na svoje rame.

Molim te, izmasiraj me ovde...

Naginje se prema njoj iako nije dovoljno opušten.I dalje mu one reči preko žice...

Strašan potres ih baca na pod.Trenutni mrak i oluja koja izručuje gustu kišu stakla svuda po sobi dok se teška zavesa na prozoru lepi za plafon od vazdušnog udara...

Pao je kraj nje i refleksno za njom i posegnuo u tami.Nešto mu kao čekić izbija vazduh iz pluća i on je poput ribe na suvom, nekoliko dugih, dugih sekundi...

Neko vreme nezna za sebe.Kada napokon otvori oči u sobi je polumračno a svetlo dopire jedino s ulice.Iz tog pravca stiže i frenetični vrisak brojnih auto - alarma poput dece koju je neko gadno prebio.

Pridiže se a sitni hladni komadi mu klize niz kosu i odeću i padaju na pod uz karakterističan zvuk.Staklo ?

Nije ogluveo i prima zvuke ali ih još sasvim ne povezuje, nerazume.Gazi bučno preko krša i stiže do širokog prozora.

Nekih tridesetak metara od kuće besni jarosni požar.Debeli stub crnog dima kao od zapaljenih guma penje se ka nebu i širi gore u oblik pečurke.Neko upaljeno smeće pada s neba, provejavaju užarene pahulje.Onda se seća...

Okreće se prebrzo dok viče, spotiče o otpad i polomljene stvari i pada, bolno udarivši levo koleno.Dopuzi do tela svoje žene.Pod rukama oseća da se njeni mišići ipak grče, pomeraju...

Spušta glavu do njenog lica osećajući nešto lepljivo, možda krv...

Ne pomeraj se.Ne miči...

Nenade...Sanja ! Šta ...?

Ne miči. Razumeš ? Ostani tu ! Ostani tu gde si !

Ustaje i najbrže što može juri ka dečjoj sobi.

Ruka je na kvaci kada začuje prodoran vrisak deteta.

 


2.

NEKA POJAŠNJENJA

Devet dana kasnije glas nepoznatog stiže mrežom - rezak, osoran kao i tokom prvog poziva...

Mogao bi biti podjednako i glas kakvog pokvarenog automata.

Ili robota koji pati od mizantropije.

A on nije obavestio policiju. Nije ništa rekao ni ženi, onako raspamećenoj, nakon noći provedene u bolnici zbog malog ali britkog projektila ( komada prozorskog stakla ) koji se našao duboko u njenoj podlaktici.

Grlio je svoju petogodišnju devojčicu, srećom bez povreda ali strašno uplašenu, tešio je a istovremeno osećao i neku tanku naprslinu u svom umu kako podmuklo raste...

Okrutnost ovog sveta je poznata stvar i tu nema šta da se doda ili oduzme.Ukoliko uopšte bude mogao nešto da uradi...Možda jedna jedina šansa.A mnogo verovatnije - baš nijedna..

Jer ne živi u kameno doba tehnologije.Njegova pogrešna reč ili odlazak do prvog javnog skrina isto je što i aktiviranje bombe.

Od trenutka stvarnog razumevanja ozbiljnosti situacije njegove misli ne teku ka interventnim jedinicama i zakonu.

Jasno mu je da će ovo morati da reši potpuno sam.Da pobedi ili - izgubi apsolutno sve.

A one noći, policija je naravno, vršila uvidjaj u njihovoj ulici...

Istražni robot se zaustavio na kućnom pragu.Visoki uniformisani čovek, oštrog ptičjeg lica koji je hodao iza zujećeg guseničara ovlaž je dodirnuo svetleću šapku rukom u pozdrav.

Dobro veče, Gospodine... ?

Stepanović...Nenad Stepanović...

Borut, odeljenje minsko - eksplozivnih sredstva...Gospodine Stepanoviću, šta imate da kažete o ovom ...nemilom dogadjaju ?

Kažem ? Pa, već su me ... detaljno propitale vaše kolege...Nema pola sata...

Da, znam.Bitno je da i ja čujem.Svaka profesija ima svoja znanja i tehnike, znate...

U redu...ponoviću... Sedeli smo ispred TV - a...Oko pola jedanaest ...nisam siguran u vezi vremena...neke stvari su kao ...izbrisane...

Da ?

Pali smo na pod...dete srećom nije...

Smirite se.Samo polako.Ja dnevno imam pedeset dojava a jednom nedeljno u ovoj zemlji jedna naprava stvarno i eksplodira, nekada praktično i  u mojoj neposrednoj blizini.

Tako ...često ?

Da, tako često.Što se čudite ? Živimo u doba najgoreg mogućeg instant - terorizma.Gledate vesti ?

Vesti...  Ponekad.Neznam... Okrenut sam gotovo sasvim poslu... porodici...A moja porodica...Ovo što se desilo...Ili dešava...

Molim vas, smirite se.Razumem da ste van sebe.Ko ne bi bio ? Morate se skoncentisati.Jedino tako mogu da vam pomognem.Shvatate ?

Da...Izvinite...Žao mi je.Ženu i dete mi je pre sat vremena pokupio sanitet.Glava mi uopšte nije ovde, razumete...?

Oni su dobro pretpostavljam ?

Ukoliko je istraumatizirano petogodišnje dete i njegova majka koja se sada nalazi u bolnici pravi opis reči ,,dobro,, - da, oni su dobro...I ja sam - ,,dobro,,...Lekar mi je dao i dozu nečega...Nemam pojma čega...

Žao mi je, zaista.Hajde da ipak nastavimo.Radite...?

Imam mali restoran...

Dobro, znači restoran...Sada ću vas pitati nešto neugodno.To smo pitali i druge oštećene, vaše susede...

U redu.

Da li imate neprijatelje ?

Koliko ja znam, ne.Mislim da nemam...

Sigurno ?

Prilično sam siguran.Nisam nikoga uvredio.Posao mi u zadnje vreme ide slabije ali nikome još ne dugujem.Neznam šta drugo da vam kažem...Zaista...

Pitam zato što obično ljudi ne dižu drugim ljudima iz čiste obesti kola u vazduh...Nismo zaista sigurni čije je vozilo bilo meta jer su uništena podjednako sva tri parkirana u tom redu, pored ostalih i vaša ,, Lama,,Ono što jesmo sigurni - posao je odradio profesionalac.Hoćete da vidite ? Pogledajte...

Policajac izvlači mali notes iz džepa na rukavu.Prešao je olovkom preko tankog ekrana i tamo se pojavila slika neke cevčice sa podacima o veličini u milimetrima.

Neshvatam.Šta je to ?

Policajac se kiselo nasmešio.

Nešto poput ovoga se nalazilo u blizini parkiranih vozila.Mikro - tuba eksploziva.Ne veća od pilule.

Ta stvar, tako mala je raznela...moj auto ... ?

Hm, da... i Vaš auto Gospodine Stepanoviću...Pored još dva parkirana...

Izvinite, ja neznam kako vama to zvuči...Mislim da je prirodno da najpre razmišljam o svom autu...

Ma, da naravno.Podrazumeva se.A što se tiče vašeg pitanja o veličini bombe - ima i manjih...To uopšte nije hemijski eksploziv.Ima više veze sa materijalom od koga je napravljena ova cevčica, sa nano - tehnološkim postupkom...Prvi put je ovakva naprava upotrebljena pre šest godina dole na jugu u toku Graničnog rata... Ali vas to sigurno ne zanima...

Toliko neobavešten baš nisam.Znam za rušenje onih utvrdjenja...

To nisu bila utvrdjenja.Škole.

Škole ?

Da.Ali sada to nije bitno.Recite mi da li imate na bankovnom računu neku veću svotu ?

Ne baš.Zašto ? Zbog ucene ?

Naravno.Ako nije osveta onda je ucena.Kažete nemate mnogo para ?

Ne toliko da bi me neko smatrao svojom lovinom.Pogotovo ne nekakav profesionalac koji bi...Ovako nešto...

Shvatam. Razumljivo je to.Ali ipak...Slušajte, daću vam broj.Polako se sredite i javite mi za neki dan ako se čega setite...

Razumem...

U redu, to bi zasada bilo sve.Prijatno Gospodine Stepanoviću, i ne brinite...Ti, proveri dvorište i vrati se u bazu...

Robot signalizira svetlima da je razumeo komandu pa se okreće u mestu na svojim uskim gusenicama.Uskoro polazi u temeljnu pretragu okoline dok se policajac polako vraća prema kapiji dvorišta.

Zvuk telefonskog poziva.On je tik do brujećeg aparata. Sva mu čula govore - on je !

Ponoć je prošla, Zorana i Sanja čvrsto spavaju.

Oseća naglo ubrzanje pulsa.

Podiže slušalicu dok se u stomaku namotava neka čelična opruga.

Ah, Stepanoviću...

Veza sada zvuči drugačije, mnogo čistije.Gotovo bez pozadinskog šuma.

Kako si, Stepanoviću...

Pretpostavljam da znaš...nakon svega što si nam učinio...

O, da.Znam.Ali kako da te drugačije uverim ? Ipak, pazio sam.Eksplozija je bila pa, relativno - ograničena...

Ograničena ?

Oseća kako nailazi plima čistog besa.

Tri uništena vozila na parkingu i polupana stakla na kućama u okolini...Da ne pominjem i mogućnost da je neko mogao ...Ne samo članovi moje  porodice...Neko dete, prolaznik, bilo ko...

Ah, mi smo sada malo ...ogorčeni...

Smeh koji leluja, izvija se.Pred očima ima sliku kobre koja se agresivno klati napred - nazad.Žmuri, steže zube.Kada bi taj vrat bio blizu, blizu njegovih pobelelih prstiju...Uživao bi, zaista bi uživao daveći tog sadistu.

Slušaj, šta ti zaista želiš od mene ? Pare ? Radi se o novcu, zar ne ?

Pa, kada si već postavio to pitanje...Da, izmedju ostalog...

,,Izmedju ostalog,, ?

Hoću i da te kaznim.Da patiš...

Da me kazniš...Zbog čega ? Ja nemam pojma ko si...

Brizard, rekoh ti.A stvarno, nikada se i nismo upoznali - tu si u pravu... Ali to ne menja priču.Vidiš, stvar je otprilike ovakva - mene je naša draga otadžbina poslala jednom davno u rat ...Ustvari, bila je to serija malih glupavih ratova zarad plitkoumnih ciljeva   vodećih tajkuna u regionu a koji su svi do jednog okončani bednim porazima...I mojim ličnim porazom - moja desna ruka je bionička, prava je ostala na bojištu.Moje levo oko je transplant izvadjen iz glave nekog mrtvaca.Moja donja vilica je vešto ugradjena proteza.Rat je od mene napravio, mada ja to naravno nisam nikada želeo - kiborga...Takodje sam prevremeno ostario a nemam čak ni penzijicu, nisam dobio ni onu prostu, ofucanu reč - ,,hvala,, od drage nam otadžbine...

Stoga sam kao Brizard - plaćenik morao neko vreme da krvavo zaradjujem svoj hlebac dole u Južnoj Africi i na Dalekom Istoku...Jedan deo života proveo sam i na  klinikama gde su me spajali i krpili.Nikada nisam osnovao ni porodicu...

A biti bez topline doma i utočišta - surova je to rabota, zar ne ?

E, a dok sam ja gubio komad po komad svog napaćenog tela na nekom naponskom minskom polju ti si se bogatio i gradio svoje meko gnezdašce...

Čoveče, zamenio si me s nekom drugom osobom...Ja nisam bogat.Nikada to nisam ni bio.To je laž !

TO JE LAŽ ? Usudjuješ se da to kažeš, ti bedni lopove...Zar nisi bio u odboru one stranke čije ime nemam namere ni da izgovorim,  zar nisi od te prljave love sebi kupio restoran a lavovski deo pohranio negde napolju ? KO KOGA OVDE LAŽE ?

Glas nepoznatog, oštar i pakostan gotovo da izaziva fizički bol.

Ali sada je bar delić ovog bolesnog scenarija jasniji...

Čovek koji smrtno ugrožava njegovu porodicu je na neki način zaveden.

Zaista, jedan kraći period svog života proveo je ,,u politici,, a povukao se tri meseca pre dogadjaja o kome ucenjivač govori.Reč je o teškoj proneveri i kasnijem potpunom krahu stranke na izborima.

Neko ga je uputio u njegovom pravcu ili je on sam tako maliciozno povezao stvari.

Istina je da mu je ,,članstvo,, olakšalo kupovinu restorana ali pare nisu bile pare stranke - šest godina proveo je u Dablinu i to ne kao turista.

Novac iz stranačke blagajne je imao mnogo, mnogo složeniju putanju.

Pominješ moje mesto u odboru...Da, to je istina...

Ah, istina je ! Eto vidiš.Istina ! Pa dalje...?

Ali ne i kada je reč o  novcu...Tu si na  sasvim pogrešnom tragu...Nisam deo te prljavštine... Nikada nisam bio.Jedan od razloga mog odlaska iz stranke je upravo...

,,Nisi deo toga,, ? Opet vrdaš i ljutiš me.Jako, jako me ljutiš.Ti si sve to isplanirao.Radi se o ogromnim parama...

Sve što imam je firma koja jedva opstaje.Nema nikakvog tajnog bankovnog računa.To je sve što posedujem...

LAŽEŠ !

Neznac ubrzano diše i kao da se guši.Kada opet progovori njegov glas je tih i kristalno oštar.

Daću ti deset dana.To je sve.Mene nemožeš prevariti.Deset dana i kraj.Ili ćeš podići pare i ostaviti ih tamo gde te budem obavestio ili...klasika...

Slušaj, jedine pare mogu da izvučem od prodaje objekta...A ovo nije prestonica.Deset dana je premalo vremena  za ...

NI REČI  ! Verujem svom izvoru.Ti si pokupio velike pare a ta ušljiva krčmica ti je samo pokriće. Taj ćumez i da pošalješ na doboš, ne bi sakupio deseti deo pokradenog novca ! Želim da ti bolje pojasnim situaciju...

Moj ,,kulinarski specijalitet,, je bio na vašem stolu pre nepunih mesec dana.Verovatno se tvoja žena više i ne seća namirnica koje je poručila tog dana a koje su stigle s malim zakašnjenjem...

Prava je umetnost pogoditi dozu na osnovu nečije prosečne težine.Sve je to sada lepo deponovano u masnim naslagama.Potreban je unos samo još jedne supstance - neću ti naravno reći kako, pa da dodje do spontane reakcije !

Ta supstanca - detonator, neće nikada ( obećavam ) dospeti do vas ako uradiš ono što od tebe tražim...Samo tako možeš da spaseš sebe i one do kojih ti je stalo...

 


3.

TEJZER

Kompjuter ga nije najbolje razumeo.

Molim, ponovite pitanje.

Brizard.

Molim, ponovite...

Brizard, proklet bio.

Natrenutak se pobojao da je reč sasvim izmišljena.

Samo trenutak...

Hologramska slika ljudskog lica koju koristi računar tokom razgovora s korisnikom, pretvara se u ravnu oglasnu tablu.

Usmerava pažnju na prvu adresu pri vrhu liste i ta moždana aktivnost pokreće odmah otvaranje sajta.

Nazvanog ,,Breezard 3,,

Reč ,,Brizard,, ispisana vrišteće crvenom na mračnom, olujnom gotskom nebu obrće se na starim, zardjalim šarkama - škrip, škrip, škrip...

Zatim postaje užasna crvčeća buktinja.Sablasni ljudski vrisak izbija iz zvučnika i traje, traje...

Samo sadista može da smisli ovakav ,,maštoviti,, dekor.

Pregleda mapu sajta i ne nalazi ono što traži.Neki mračnjaci, poklonici sudnjeg dana.

Kreće na drugu adresu.Ovde ima više uspeha.

Brizard  - piše - kovanica nastala od engleske reči ,,Bread,, i reči ,,Wizard,,Označava poseban soj ljudi - plaćenika i stručnjaka za retku vrstu tečnog eksploziva koji se unosi hranom u telo žrtve / žrtava.

Takodje asocira i na klasu jakih rušilačkih eksploziva, takozvane ,,brizantne eksplozive,, čiji naziv osim površne zvučne sličnosti nemaju ništa drugo zajedničko sa gore pomenutim sinonimom.

Brizardi su ušli u modu ratovanja pre manje od dekade, uglavnom najpre kao pojedinci u sastavu raznih specijalnih i diverzantskih jedinica.Najviše upotrebljavani u azijskim ratovima.

Brizard - plaćenici, uglavnom isluženi vojnici, učestvovali su i u brojnim mafijskim obračunima i atentatima, posebno u Istočnoj Evropi.

Traži i podatke o eksplozivu.

Nalazi :

LBE (Binarni tečni eksploziv) Vrsta eksploziva koji ne postoji kao eksplozivna materija do trenutka detonacije.Postoje dve nezavisne hemijske komponente koje su odvojene jedna od druge.Ukoliko se samo jedna komponenta unese hranom u organizam ona je potpuno bezopasna. Tek kada stupi u kontakt sa drugom komponentom koja takodje može biti unešena hranom ili vodom a u nekim slučajevima i putem aerosola koji je raspršen u vazduhu (dakle udisanjem ) dolazi do snažne eksplozije koja odgovara po jačini srednje razornom plastičnom eksplozivu.Ustvari, razvijene su i brojne druge varijacije  načina spajanja binarnog eksploziva od kojih su neke poznate samo pojedinim stručnjacima.

Binarni eksploziv je od nedavno zabranjen  posebnim protokolom OUN o upotrebi nehumanih ratnih sredstava.

Divno - mrmlja sebi u bradu - zaista divno.Ja, moja žena i dete smo žive paklene mašine u vlasti nekog poremećenog bogalja.

Cele noći nakon Brizardovog poziva on ne spava. Zanimljivo - jeste uzbudjen ali ne onoliko koliko bi trebao.

Kao da se priča o bombi deponovanoj u celulitu dešava nekom drugom.

To znači da sam jednostavno pu; ko - pristiže misao - na izvestan način sam prošao neku vrstu tihog nervnog sloma...

A kuća mi je eto, pod nadzorom....Ja sam pod nadzorom.Zorana i Sanja su pod nadzorom.Čak i naš pas je...

Razmišlja :

Pozivi onog gada su nekako zaštićeni.

Policija sasvim izvesno prisluškuje vlasnike uništenih vozila.I sama nadzire i prati čekajući prve ,,zanimljive vesti,,

Ali postoje načini.

Ovaj tip, i po glasu se da zaključiti -  nije baš od juče...

Priseća se jadikovke nekog starca na TV -u :

U današnje vreme nije moguće nikuda maći bez elektronskog repa koji vučeš za sobom...Širom grada, svuda - u parkovima, duž saobraćajnica, u javnim zgradama, čak i u bazenima je djavolji, ravni optokom koji upija ton, sliku, radio-talase čak i miris ljudskog znoja...Pa, šta smo to mi, pitam vas ja? Zamorci ?

Prolazi mu kroz glavu  :

Da, a čovek koji je stručnjak za eksplozive i ratovanje sigurno bez problema ulazi u sve te sisteme.

Ostaje dakle - oružje.

Nekada je više verovao u takve stvari.Kupio je tada, na ilegalnom tržištu polovni tejzer.I to onaj letalne vrste.

Klasični tejzer ima žičane provodnike koje ispaljuje u metu.Tokom kontakta izaziva snažan grč mišića.

Ovaj je ustvari vrsta elektrolasera.Izuzetno opasno oružje.Šalje dva laserska snopa posebne frekfencije koji jonizuju kiseonik u vazduhu.Ovim kanalima zatim putuje struja do mete.

I ubija.

Potrebno je samo da se nadje oči u oči sa ucenjivačem.Kako da to izvede ?

Najpre, ako u kući ima ubačena mikrosočiva koja skeniraju svaki pokret, kako da otključa fijoku u kojoj drži oružje ? Pa i da sve prodje neopaženo, čekaju ga još mnoge faze - najverovatnije da ,,Brizard,, i ne želi da se direktno sretnu.Kako da sa njim uopšte postigne dogovor o ličnom vidjenju da bi onda mogao da ga nesmetano eliminiše ?

 


4.

DETONATOR

Žena - policajac sa činom kapetana na okovratniku prekrstila je ruke i rekla :

Ja vas znate, razumem...

Porodica Stepanović - visoki muškarac prosede kose, mala plavuša krupnih očiju i petogodišnja devojčica sede nasuprot nje.

Muškarac muklo progovara :

Nadam se Gospodjice, da je tako...

Žena u uniformi :

Sumnjali smo da ste vi u pitanju ali nismo imali dovoljno dokaza.Taj čovek je koristio neke napredne sisteme, bolje od onih kojima raspolaže policija.Nikakav vaš razgovor nismo uhvatili.Nismo mogli znati za ucenu a ni vi niste bili u situaciji da nam javite.Ali vi ste planirali kako da ga osujetite...

Jesam.Svakog dana.Svakog časa.I ništa od toga nije bilo primenjivo.Na kraju mi je ostalo da čekam njegov treći i poslednji poziv.Prethodno sam otišao do banke znajući da me posmatra.Hteo sam da stekne utisak da se raspitujem o mogućnosti transakcije veće svote iz  inostranstva.Išao sam tako dva puta.Drugi odlazak je trebao da mu stavi do znanja da sam pare i preuzeo.U sebi sam se molio da banka ipak ima u dovoljnoj meri jake sisteme obezbedjenja koji ometaju svaki pokušaj nadzora  ili presretanja informacija spolja.Izgleda da sistemi banke nisu bili za njega dovoljno propusni.Njegovo uverenje je verovatno bilo da sam novac nakraju podigao i da ga imam u metalnom koferu koji sam poneo sa sobom.Moj plan je bio da sačekam poziv i pokušam, ne znam ni sam više kako, da ga nagovorim da se lično sretnemo a ne samo da mu plen ostavim tamo gde to on odredi.Imao sam vrlo tanku nadu da mogu nekako da zaigram na kartu njegove sujete, njegove želje da pokazuje svoju nadmoć.Osećaj mi je govorio da se on neće zadovoljiti samo parama i da će nas sasvim izvesno dići u vazduh kada dobije svoj novac.

Dakle, pokušali ste ustvari da sa njim ugovorite sastanak na odredjenom mestu a u koferu tamo odnesete tejzer, je li tako ?

Da, tako je.Ali to je bilo gotovo nemoguće.Moja kuća nije obezbedjena kao banka.Tog dana, dana njegovog poslednjeg poziva, ja sam bio neobično pribran jer mi je bilo jasno da ću imati samo tu jednu šansu...

A onda su stvari pošle naopako.

Dan je bio vedar ali ne i u duši čoveka koji je morao da razmrsi životnu dilemu - kako da uradi nešto u čemu nema iskustva i pobedi.Imao je naizgled,  prvi bledi adut u rukama.

Čovek koji drži konce njihovih života tražio je da se nadju oči u oči i naveo vreme i mesto - dvorište zatvorene fabrike na periferiji grada.

Doćićeš pešice.Svuda oko fabrike sam razbacao mikrosočiva i taktilne senzore.Moja instalacija registruje na više kilometara i prisustvo policijske opreme.Zato pamet u glavu...

Ti ćeš biti u dvorištu ?

Ništa ti ne brini.Samo budi tačan i ponesi taj kofer.

Nakon što se veza prekinula uzdahnuo je jednom duboko i zagledao se u svoj lik u ogledalu.

Dakle, vreme je !

Sanja se oglasila iz dnevne sobe :

Tata, Šepi hoće napolje.

Pa pusti ga Sanja.Možda hoće da piški ili je negde zakopao kost.

Ali, ja sam htela da se igramo ovde i da on bude moja beba...

Sanja dolazi do njega noseći nevešto psa u naručju.

On nije igračka.Moraš i njega da saslušaš šta hoće da ti kaže.

Devojčica ga gleda poverljivo.

Kako ?

Pa, imaju i oni svoj jezik.Pusti ga malo napolje, kada se vrati biće možda raspoložniji za igru.

Dete klima glavom i odnosi svog ljubimca do ulaznih vratiju i prstima lupka po minijaturnoj tastaturi u nivou brave.Vrata se uz zvučni signal otvore. Pas to proprati veselim lavežom pa je u jednom skoku već napolju. Kada se bude vraćao senzor će ga prepoznati i pustiti ga unutra. Verovatno će procunjati duž ulice i vratiti se za nekih pola sata.Sanja zatvara odgovorno vrata uz jedno tiho ,,bing,, Njeno lice je pomalo tužno.Vraća se u svoju sobu odakle će verovatno, gledati kroz prozor šta nevaljali Šepi napolju radi.Zid ograde nije visok a kuća je iznad nivoa ulice pa je pogled dobar.

Pomislio je tada :

U redu, hajde da obavimo tu stvar...

Žena - policajac je klimnula glavom i nakašljala se.

I onda ste ,,krenuli u akciju,, Da sam ja kakav sudija progledala bih vam kroz prste.Vi naravno znate da morate odgovarati za nelegalno posedovanje oružja ?

Da, znam.

Naravno, imajući u vidu situaciju u kojoj ste se nalazili, a bili ste svi u smrtnoj opasnosti, verujem da će sud biti odista blagonaklon.

Meni je bitno da su njih dve žive...

U stvari, vi ste svi u tome imali veliku sreću.Kažite mi, kako ste  pokušali  da izvedete to  sa Tejzerom...

Pa, pošao sam od pretpostavke da taj čovek najviše pažnje obraća na mene. Pomislio sam na to kako je nemoguće sakriti nešto uredjaju koji sve registruje ali je moguće zavarati drugo ljudsko biće čija je pažnja ipak selektivna i koje vidi od svog tog materijala ono što želi da vidi.Igrao sam u stvari na jedinu kartu kojom sam možda u tom trenutku raspolagao - ljudski faktor.

Obavestili ste konačno svoju suprugu...

Da.Napisao sam joj poruku dok sam se nalazio u banci i to sam stavio u knjigu koju čita.Precizno sam naveo gde se nalazi Tejzer i  kako da ga uzme na što manje uočljiv način.Ali podcenio sam lisca...

Odmah je zazvonio telefon ?

Da.Bio je to najgori trenutak koji čovek može da zamisli.

Video sam vas - rekao je.

Osetio sam kako mi tle izmiče pod nogama.

Mrtvi ste svi ! Svi !

Čuo se tresak slušalice.Ja i Zorana smo bili bukvalno paralisani od straha. Neću nikada zaboraviti izraz bespomoćnosti i očaja u njenim očima.

I u tom trenutku potpune izgubljenosti čuli ste ono što vam je kazala vaša ćerka ?

Da, rekla je :

Tata, Šepi je stvarno bezobrazan.Nije hteo da jede ono što sam mu spremila u svojoj kuhinjici a jede kiflice koje mu daje ovaj čika...

Sanja je kao što sam već rekao bila na prozoru i gledala šta se dešava na ulici. Kao bez duše, Zorana i ja smo dotrčali u njenu sobu ali čovek je već odlazio i video se samo delić njegove prilike dok je zamicao iza jednog parkiranog kombija.

Bio je u crnom od glave do pete a na glavi je nosio šešir.

Sanja je komentarisala dalje :

Ah, eno ga vraća se.Idem da mu otvorim vrata...

Mi smo se zgledali.Zorana se gotovo bacila na Sanju i zadržala je a ja sam pojurio  ka vratima da isključim senzor koji bi Šepiju omogućio da otvori vrata i udje unutra.

U tom trenutku bilo mi je savršeno jasno da to nije više naš Šepi, naš dragi kućni ljubimac.Bio je to živi uredjaj sa ugradjenim detonatorom koji je trebao da se sa nama na neki način spoji.

U brzini i pometenosti najednom sam postao svestan i glupe reakcije svog mozga - kao da se blokirao.Nisam mogao da se setim najprostije stvari - koji taster da pritisnem i isključim prokletu stvar ! Čuo sam Šepija kako radosno kevće napolju dok se približava vratima.

Čuo sam Zoranu kako viče :

Zaključaj ručno, zaključaj ih ručno...

Pas je zagrebao na vratima.

Sanja se umešala :

Tata, pusti Šepija ! Zašto ga ne pustiš unutra ?

Zorana ju je stegla još čvršće u zagrljaj.Videći naša mračna i nepopustljiva lica Sanja je počela da plače.

Žena - policajac je pogledala u Sanju i Zoranu.Zorana je refleksno obgrlila devojčicu kao tog dana.

Tiho je rekla :

U redu je Gospodine Stepanoviću, sada je sve u redu.Sada kada sve ove stvari znamo, vaša bezbednost je na maksimalnom nivou.To je iza vas.

Možda, ali vi ga ipak i dalje niste identifikovali...

Ne, moram da priznam.Nismo u tome uspeli.

Iz tog razloga ja i moja porodica i ne možemo nadalje da se osećamo sasvim bezbedno.Sve to kao i one stvari o kojima je govorio vaš kolega Borut, meni zaista nedozvoljavaju više da mirno spavam.Moj mir je izgleda, trajno narušen...

Žao mi je.Iskreno mi je žao zbog toga.Nego pomenuli ste, Boruta ako sam dobro razumela...?

Da.Vaš kolega iz odeljenja minsko - eksplozivnih sredstava...

Odeljenja minsko - eksplozivnih sredstava ?

Da, tako mi je rečeno...

Žena u uniformi je duboko uzdahnula a onda se okrenula prema prozoru.

Gospodine Stepanoviću, medju mojim kolegama ne postoji, niti je ikada postojao čovek sa takvim imenom...

 

Author: Oliver Jovanović

Komentari   

Autor,,Detonatora,
0 #5 Autor,,Detonatora, 18-09-2009 12:03
Petre, (LBE) Liquid Binary Exsplosives koji sam smislio za potrebe ove SF priče stvarno još uvek (i na našu sreću) ne postoji ali postoji nešto što zovu PLX a svrstavaju ga u klasu ,,Binary Liquid Exsplosives,, (dakle, malo obrnut red reči ) Sa mojim zamišljenim LBE - om on deli dve osobine: agregatno stanje (tečnost) i potrebu spajanja dve komponente (binarnost) Ali ideja o spajanju na način iznet u priči (putem hrane i kontakta dva organizma ) je u potpunosti fikcija i dosada nisam našao takvu dosetku kod drugih autora ( pogledaj o temi nešto i na www.globalsecurity.org )pa dok se ne utvrdi suprotno možemo smatrati ideju i originalnom.Hva la na dobronamernim kritikama !
Petar
0 #4 Petar 17-09-2009 12:39
ova ideja oko binarnog eksployiva je jako dobra !!!To hvala bogu jos nepostoji ali neynam da li si moyda cuo ya binarne bojne otrove / radi se o toksicnim gasovima koji nastaju tek po ispaljenju granate u kojoj se nalaye kada se unutra smesaju dve komponente dotada neskodljive.sto se tice tvojih tekstova pratim ih uglavnom od pocetka / ne samo price / i imas neke stvarno originalne ideje a u nekima sam nasao i inspiraciju za ono sto ja sam pisem u slobodno vreme i sto nekad mozda i objavim.Evo sta sam jos primetio - kod tebe nema sredine.Ili napises nesto sto stvarno zavredjuje paznju i sto odskace po originalnosti ili napises nesto sto je ispod proseka.Talenat definitivno imas i mislim da kadda bi jos poradio na sebi na vecem znanju i boljoj tehnici bio bi jedan od poznatijih autora u ovoj zemlji.Sto se tice atmosfere na ovom sajtu ona je povremeno nezdrava tu mislim na rayne napade i provokacije.po mom misljenju netreba se uopste osvrtati na te klince kojima smeta nacin misljenja koji se neuklapa u njihov mozak.U veyi Tardisa sto si pomenuo cuo sam ya tu izdavacku kucu i zainteresovan sam za tu knjigu cak i za njenu promociju
Nightmare
0 #3 Nightmare 16-09-2009 19:06
Odlicna je prica, mozda bi je trebalo malo produziti-event ualno nastaviti, ali dobro. Drzi napetost, to je dobra strana. U svakom slucaju, sve najbolje, samo tako nastavi...
Autor ,,Detonatora,,
0 #2 Autor ,,Detonatora,, 15-09-2009 12:34
Pa, jesam stvarno jedno vreme razmisljao o nastavku.Ipak, cini mi se da je ovako efektnija i da se zavrsava bas na vreme.Hvala na Vasoj dobroj oceni price.Postoji jos jedna bolja, zove se ,,Kota 905,, i trebala je biti postavljena pre ,,Detonatora,, ali ja i urednik nikako da se dogovorimo oko nje jer neke stvari izgledaju kao da zadiru u problematiku ,,medjunacional nih odnosa,, i slicno pa je sudbina te price neizvesna (postoji mogucnost da se ,,Kota,, i opet ,,Detonator,, pojave na www.art - anima.com a na prolece i u zbirci prica iydavacke kuce ,,Tardis,, iz Beograda) Srdacan pozdrav !
Velimir Ikalovic
0 #1 Velimir Ikalovic 15-09-2009 11:42
Odlicna prica. Hoce li biti nastavka uskoro?

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži