Koral koji pamti drevni Mesec

 The Coral That Remembered the Ancient Moon 

Da li je Zemlja nekada imala 400 dana u godini? I može li fosilni koral otkriti da je Mesec nekada bio bliži Zemlji?

U ovoj epizodi „Laboratorije kosmičke radoznalosti“, istražujemo jednu od najlepših veza između biologije, geologije i astronomije.

Pre stotina miliona godina, drevni korali su beležili dnevne linije rasta unutar svojih skeleta. Kada su naučnici proučavali fosilne korale iz devona, otkrili su da je godina nekada imala oko 400 dana - što znači da se Zemlja brže okretala, a svaki dan je bio kraći.

Ali kakve to veze ima sa Mesecom?

Kroz plimu i oseku, Zemljinu rotaciju i spor prenos energije između Zemlje i Meseca, naučnici mogu da razumeju zašto je Mesec nekada bio bliži našoj planeti - i zašto se i danas udaljava.

Ovo je priča o fosilnim koralima, drevnim okeanima, lunarnom laserskom merenju udaljenosti, Apolo retroreflektorima i dubokoj vezi između života i kosmosa.

Ako uživate u sadržaju o svemiru, razmislite o pretplati na Cosmic Curiosity Lab za još naučnih priča o svemiru, Zemlji i misterijama skrivenim u univerzumu.

Cosmic Curiosity Lab