Po jednom zapisu u kamenu stoji da su Egipćani 238. pre nove ere, u devetoj godini vladavine Ptolomeja Euerageta, izvršili reformu svog kalendara po kojoj je svaka četvrta godina bila prestupna sa 366 dana. Do toga je došlo kada su stari posmatrači primetili da zvezda Sirijus svake godine za četvrt dana kasnije izlazi. A tu zvezdu su pomno posmatrali jer im je ona nagoveštavala velike poplave Nila. Naime, Egipćani su imali razvijenu poljoprivredu na obalama Nila, a ona je svake godine plavila velike površine obradivog tla i nanosila plodonosan mulj i zbog toga za privredu Egipta je bilo od velike važnosti da znaju kada dolaze te poplave. Do poplava inače dolazi kada se snegovi sa visokih planina otope, ali su Egipćani verovali da njih izaziva moćni Sirius, najsjajnija zvezda na nebu Zemlje, ali naravno to je bila puka koincidencija sa redovnim sezonskim bujanjem velike rede. 

Gregorianscher Kalender Petersdom
Detalj sa groba pape Grgura koji slavi uvođenje gregorijanskog kalendara
Autor: Camillo Rusconi (1658–1728); photograph de:User:Rsuessbr - CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=526632

Za današnji kalendar koji primenjuje većina država sveta tek dolazi interesantan deo. Naime, kada je kraljica Kleopatra došla u posetu Rimu i tadašnjem vladaru Rima Gaju Julije Cezaru, u njenoj velikoj pratnji nalazio se i Sosigen, astronom iz Aleksandrije. U to vreme rimski kalendar je bio haotičan i njegova reforma se nametala. Sam Cezar je za ono vreme solidno poznavao astronomiju i možda je i zbog toga uvažio je sugestije Sosigena te je izvršio reformu kalendara. Taj kalendar dobio je naziv julijanski (po Juliju Cezaru) a kasnije ga je usvojila i hrišćanska crkva. Glavno u tom kalendaru je uvođenje dodatnog dana svake četvrte godine. Bilo je to 45-t godine pre nove ere.

 
Inter grav
Prva stranica papinske bule Inter gravissimas kojom je uveden novi kalendar

To je bio sasvim dobar kalendar – za neko vreme. Međutim taj kalendar je imao grešku, jer godina ne traje 365 dana i šest sati, kako se tada verovalo, već 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi. Razlika između sunčane (tropske) godine i julijanskog kalendara je iznosila nešto više od 11 minuta, ali vremenom se ta razlika akumulirala. Za 128 godina ona je narasla na čitav jedan dan i stalno se povećavala. Pre ili kasnije taj kalendar je morao da doživi reformu, a to se dogodilo 1582. u vreme pape Grgura XIII.

Po savetu nemačkog astronoma Kristofera Klaviјusa (1538-1612) i napuljskog fizičara i astronoma Aloјziјa Liliјa (1520-1576), papa Grgur XIII (1502-1585) јe 24. februara 1582. obznanio reformu sa ovim pravilima:

-       Iz kalendara će se izostaviti 10 dana, tako da posle četvrtka 4. oktobra 1582. sledi petak 15. oktobar.
-       Prestupna јe svaka godina deljiva sa 4, osim godina deljivih sa 100 kod koјih su prestupne samo one deljive sa 400.
-       Prestupna godina ima jedan dan više od proste koji se stavlja na kraju meseca februara.

Gregorijanski kalendar koriste gotovo sve države sveta i on dobro meri vreme. Ali treba znati da ne postoji savršeni kalendar. Da Zemlja napravi jedan obilazak oko Sunca (a što je godina dana) za neki ceo broj dana, stvar bi sa kalendarom bila jednostavna. Recimo da za jedan okret oko Sunca (stručnije rečeno, da napravi jednu revoluciju) načini 100 okreta oko svoje ose (tj. za 100 dana) kalendar bi bilo lako sastaviti. Ali kako napraviti kalendar kada Zemlja zatvori svoju putanju oko Sunca za 365 dana 5 sati 48 minuta i još 45 sakundi? 

Izlazi da kalendar mora da bude komplikovan i da bi bilo precizan nužno je da se povremeno uvede prestupni dan, kako smo objasnili.

Sem pomenutog i vreme za koje Zemlja obiđe Sunce nije večno stalno, isto i nepromenljivo. Pod uticajem gravitacije drugih planeta taj period se, iako gotovo neznatno, ipak menja. Drugim rečima, godina nije stalno i potpuno iste dužine. Na primer,

Oko 1900. godine godina je trajala 365,242196 dana.

Ovih godina godina traje 365,24218967 dana.

Oko 2100. godine godina će trajati 365,242184 dana.

Greške

Zato svaki kalendar ima manju ili veću grešku. Gregorijanski kalendar traje 365,2425 dana  i ima godišnju grešku od oko 26 sekundi, tj. jedan dan na svakih 3225 godina.

Julijanski kalendar, traje 365,25 dana i ima godišnju grešku od 11 minuta, tj. jedan dan na svakih 128 godina.

Kalendar od 365 dana ima godišnju grešku od šest sati ili jedan dan na svake četiri godine. 

Lunarni kalendar potiče iz starog veka i ima godišnju grešku od 11 dana. Stari narodi su ovu grešku ispravljali dodavanjem trinaestog meseca svakih dve do tri godine.

kalendar


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži