|
EKSPLOZIJA SUPERNOVE jedan je od najdramatičnijih događaja u svemiru. Prilikom jedne jedine takve eksplozije oslobodi se enormno velika količina energije, toliko velika da često sama supernova svojim sjajem nadmaši stotine milijardi zvezda u svojoj matičnoj galaksiji, pri čemu udarni talas nastao eksplozijom dostiže ogromne brzine, bliske brzini svetlosti. Prelepa Cassiopeia A, prikazana na fotografiji nastaloj kombinacijom posmatranja „Čandre“ (Chandra X-Ray Observatory), „Habla“ (Hubble Space Telescope) i svemirske opservatorije IXPE (Imaging X-Ray Polarimetry Explorer), jedan je takav ostatak. Smatra se da je svetlost eksplozije stigla do naše planete oko 1680. godine, kada je astronom John Flamsteed svrstao u svoj zvezdani katalog. Bila je to do sada poslednja eksplozija supernove u Mlečnom putu koja se mogla videti golim okom. Sama eksplozija desila se pre oko jedanaest hiljada godina, onoliko koliko je svetlosnih godina udaljen ostatak te supernove. IXPE je satelit koji može da beleži polarizaciju iks-zraka izuzetno velikom preciznošću, a prvi objekat koji je posmatrao upravo je Cas A. Elektromagnetni talasi predstavljaju prenošenje energije električnog i magnetnog polja kroz prostor. Pri tome, same oscilacije talasa vrše se u svim smerovima, ali u određenim slučajima moguće je da dođe do polarizacije – pojave da se oscilacije vrše samo u jednoj ravni. (Ovakav slučaj postoji kod 3D-filmova, kada se na projekciono platno emituju dve polarizovane slike, koje se zatim propuštaju kroz posebne naočare, pri čemu zbog polarizacije do svakog oka dolazi samo jedna slika, čime se ostvaruje osećaj prostora.) Prizor pred nama širok je oko 8,91 lučnih minuta (oko 29 svetlosnih godina). Ukupno vreme ekspozicije je 14 dana i 17 sati. Plavi i plavozeleni tonovi na fotografiji predstavljaju snimke u domenu iks-zraka, dok su žuti – u optičkom delu spektra. |
|
|
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
