Vozili smo se automobilom iz pravca Beograda ka Zlatiboru, penjali smo se na Rudnik, nešto pre samoga vhra video sam zeleno plavu belu jaku svetlosnu loptu, u pravcu našeg kretanja, tj. u pravcu juga. Kretala se s leva gore ka desno dole, pod uglom od oko 30 stepeni u odnosu na horizont. Menjala je intezitet sjaja i boju od belo zelenkaste do belo plavkaste, ostavlja dug trag za sobom. Nestala je na horizontu. Delovalo je kao da je pala u obližnju šumu i da će izazvati požar mada je bilo jasno da je otišla u pravcu između juga i zapada. Čim se pojavila viknuo sam ženi: vidi, vidi, vidi. Tek na treće vidi je podigla glavu, pošto je bila zauzeta kucanjem SMS poruke, i videla ga, što značni da je trajao barem 3-4 sekunde. Pošto je poruku poslala odmah potom, to se desilo oko 19.27h Prizor je bio veličanstven. Odmah sam otvorio prozor na automobili, pošto mi je bilo jasno da je u pitanju bolid, sa nadaom da ću možda čuti eksploziju ali zbog buke i hučanja od vožnje ili zato što je bio daleko nisam čuo. Bio sam u mladosti član astronomskog društva Ruđer Bošković i nagledao sam se meteora, ali ovako sjajn za 50 godina nisam nikada video.