Prva kampanja za istraživanje Venere uključivala je dve kosmičke stanice, identične onima izgubljenim četiri meseca ranije tokom dva lansiranja na Mars[1] (1961.). Kao u slučaju Marsovih letilica, sonde za Veneru su stvarane u velikoj žurbi. Iako je ovog puta bilo više vremena, raspored priprema nije uključivao postupak postupnog razvoja i različita zemaljska testiranja, korišćena u kasnijim programima kosmičkih letova. Korolevljevi inženjeri su trošili mnogo vremena i truda loveći greške u sistemima, rastavljajući i sastavljajući stanicu više puta, sprovodili test za testom kako bi otklonili kvarove, ali nakon jednog pojavio bi se neki sledeći. Ponovo je komunikacioni sistem bio glavni problem. Otkriveni su novi inženjerski problemi i smišljani novi načini njihovog rešavanja...
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Neki čitaoci su nam dojavili da formular za komentare u AM ne radi. Proverili smo i zaista ne radi. Šteta. Sad je sve u rukama Milan Miloševića koji već više od decenije pronalazi rešenja za kvarove u Astronomskom magazinu pa se nadamo da će i ovog puta on otkloniti problem.
A dotle, ako želite nešto da javite ili da komentarišete pišite na imejl adresu AM:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Naravno, prvo navedite naziv članka koji komentarišete.
Ako čujete fanfare dok čitate ovaj članak nemojte se čuditi, to one objavljuju izveštaj o poslednjoj zvaničnoj akciji članova projekta Vobanista. Počeli smo pre 24 meseca i došli do kraja. Ako sam dobro sve sabrao imali smo ukupno 31 program tokom dve godine. Bilo je tu više astronomskih posmatranja i takmičenja, dve međunarodne konferencije, nekoliko poseta rezervatima, te posete mađarskom partneru u Baji, nabavili smo odličnu astronomsku opremu i tako dalje - o statistici Vobanista biće reči u posebnom članku.
Jedno od najvećih iznenađenja kosmičkog istraživanja bilo je otkriće da je Ija, Jupiterov satelit, najvulkanski svet Sunčevog sistema. Kako je moguće da je telo veličine našeg Meseca toliko aktivno? Odgovor je da ne znamo tačno. Da, razumemo osnovni mehanizam: to su iste one poznate plimske sile koje vladaju između Jupitera i Evrope – još jednog Galilejevog satelita – koji razvlači i sažima mesec na takav način da se njegova unutrašnjost zagreva. Ali događa se da nam, kao što je to često slučaj u nauci, mnogi detalji beže. A znamo već da se đavo krije u detaljima. Taj mehanizam zagrevanja bitno se razlikuje od onog vezanog za geološku aktivnost na kamenitim planetama poput Zemlje ili Venere, koja nastaje uglavnom prisutnošću radioaktivnih izotopa koji se nalaze unutar svakog sveta.
Jedno od najvećih iznenađenja kosmičkog istraživanja bilo je otkriće da je Ija, Jupiterov satelit, najvulkanski svet Sunčevog sistema. Kako je moguće da je telo veličine našeg Meseca toliko aktivno? Odgovor je da ne znamo tačno. Da, razumemo osnovni mehanizam: to su iste one poznate plimske sile koje vladaju između Jupitera i Evrope – još jednog Galilejevog satelita – koji razvlači i sažima mesec na takav način da se njegova unutrašnjost zagreva. Ali događa se da nam, kao što je to često slučaj u nauci, mnogi detalji beže. A znamo već da se đavo krije u detaljima. Taj mehanizam zagrevanja bitno se razlikuje od onog vezanog za geološku aktivnost na kamenitim planetama poput Zemlje ili Venere, koja nastaje uglavnom prisutnošću radioaktivnih izotopa koji se nalaze unutar svakog sveta.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
