- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: sreda, 15 avgust 2018 17:16
-
Autor Aleksandar Zorkić
Ma koliko lutali svemirom nećete naći planetu u obliku kocke, kupe, piramide i tome slično, bar ne u ovom, nama poznatom svemiru. Priroda jednostavno ne pravi takve planete. A ako biste i našli nešto veliko i pravilnog oblika onda bi to sigurno bilo veštačko. Izuzetak je jedino kugla. Priroda voli kugle.
Opširnije: Zašto planete nisu kockaste nego loptaste?
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 24 april 2017 19:58
-
Autor Aleksandar Zorkić
Od vajkad se na nebu dešavaju čuda o kojih su neka tako upadljiva i strašna da su ih se čitavi narodi plašili, a učeni ljudi razbijali glavu da ih objasne. Vidite planetu koja se lagano i monotono kreće kroz sazvežđa, a onda jedne noći primetite da je ona stala i krenula unazad. Sve ostalo na nebu izgleda normalno, sem što jedna „zvezdica“, bez vidljivog razloga počne da se kreće na suprotnu stranu. Kasnije se opet vrati svom redovnom putovanju kroz zvezde.
Opširnije: Misterija kretanja planeta unazad
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: petak, 29 septembar 2017 18:35
-
Autor Aleksandar Zorkić
Kataloga zvezda ima skoro bezbroj:). Evo podataka o nekim interesantnijim.
Opširnije: Katalozi zvezda - izbor
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: petak, 02 septembar 2022 17:11
-
Autor Živko Teodosić
Poslednji veliki roman Poa (1809 – 1849), napisan 1848. godine, godinu dana pre njegove, prerane i nedovoljno razjašnjene smrti. Kod nas je ovaj roman nekako zapostavljen i objavljen je prvi put tek 2013. godine, u izdanju Službenog GLASNIKA.
Pre desetak godina, u Njujork Tajmsu se pojavio naslov: “Šta je Po znao o kosmologiji?” Odgovor je glasio: “Ništa. A ipak, bio je u pravu.”
Opširnije: Edgar Alan Po o kosmosu – sto godina pre naučnika
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: utorak, 21 oktobar 2014 21:12
-
Autor Dušan Pavlović
Svi znaju da gravitacija ima osobinu da savija putanju svetlosti. To je još i Njutn pretpostavio. Naime, on se zapitao: „Da li svetlosni zraci odstupaju od prave linije u gravitacionom polju nekog masivnog objekta?“, ali nije mogao da dođe do nekog načina da to dokaže i da nađe pravilo (formulu) po kojoj će tačno da izračuna koliko svetlost skreće u prisustvu gravitacije.
Opširnije: Gravitaciona sočiva
- Detalji
-
Kategorija: Astronomija
-
Datum kreiranja: nedelja, 24 april 2022 21:59
-
Autor Miroslav Krstić
Počeci astrofizičkih istraživanja univerzuma vezuju se za kraj 19 veka i to je kulminiralo Big-bang teorijom. Sada znamo da je vasiona stara oko 13,8 milijardi godina i ima veličinu od bar 240 milijardi triliona kilometara.. Ali u skorije vreme astronomi su počeli da pretpostavljaju zapanjujuće mogućnosti - vasiona, koju možemo da posmatramo, i u kojoj živimo, može da bude jedna od mnogih koje čine kosmos.
Opširnije: Da li živimo u višestrukom univerzumu?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
