DESI podaci sugerišu nešto radikalno: tamna energija slabi. Ako se ovi podaci potvrde, to znači da tamna energija ima dinamičku prirodu, što bi primoralo naučnike da iz korena promene predviđanja o tome kako će se univerzum završiti.
Opširnije: Mapiranje beskonačnosti: najveća 3D mapa svemira
Write comment (0 Comments) 
Naša fundamentalna pretpostavka o univerzumu oslanja se na koncept izotropnosti – ideju da, posmatrano na dovoljno velikim skalama, svemir izgleda identično u svim pravcima. Ova slika o kosmičkoj simetriji nije bila samo estetska preferencija, već temelj na kojem smo gradili svoje razumevanje vremena i prostora.
Opširnije: Zašto je svemir nagnut
Write comment (0 Comments) 
Sve se menja aktivacijom Rubin opservatorije na vrhu Cerro Pachón u Čileu. Ovaj zajednički projekat američke Nacionalne naučne fondacije (NSF) i Ministarstva energetike (DOE) predstavlja „mašinu za otkrića“ koja nas uvodi u eru dinamičkog posmatranja. Rubin opservatorija će aktivno loviti kosmičke događaje u realnom vremenu, transformišući naše razumevanje kosmosa koji nikada ne spava.
Opširnije: Opservatorija Rubin: Sedam miliona „alarma“ svake noći
Write comment (0 Comments) 
Koja je razlika između gasnog giganta, smeđeg patuljka i zvezde? Odgovor se svodi se na nekoliko faktora:
Opširnije: Koje su razlike između gasnih giganata, smeđih patuljaka i zvezda?
Write comment (0 Comments) 
Da li smo sami u Univerzumu? To je jedno od najstarijih i najdubljih pitanja ljudskog postojanja. Iako se njime bavimo milenijumima, tek u poslednjim decenijama raspolažemo teorijskim alatima i empirijskim znanjem koji nam omogućavaju da to pitanje razmatramo na kvantitativan i smislen način. Ti napori najčešće se oslanjaju na koncepte kao što su Fermijev paradoks i Drejkova jednačina, ali i dalje ostavljaju prostor za nova, nijansiranija tumačenja.
Opširnije: Da li smo u „Zoni samoće” Univerzuma?
Write comment (0 Comments) 
Nova tehnika, zasnovana na veštačkoj inteligenciji (AI), omogućila je munjevito "češljanje" celokupne Hablove arhive u potrazi za anomalijama. Ovaj revolucionarni pristup nije samo ubrzao proces, već je otkrio stotine objekata koji nikada ranije nisu viđeni.
Opširnije: Veštačka inteligencija otkrila kosmička čuda
Write comment (0 Comments) 
Zamislite naš solarni sistem: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, čvrsti i stenoviti, nalaze se najbliže Suncu. Dalje, u hladnijim i mračnijim predelima, krstare gasni džinovi poput Jupitera i Saturna. Decenijama je ova arhitektura bila zlatni standard astrofizike. Tradicionalna teorija formiranja planeta objašnjava da snažno zračenje mlade zvezde "oduvava" lake gasove iz unutrašnjih delova sistema, ostavljajući iza sebe samo ogoljena, čvrsta stenovita jezgra od kojih nastaju stenovite planete. Gasni džinovi, s druge strane, nastaju tamo gde je dovoljno hladno da privuku i zadrže masivne gasne omotače.
Opširnije: Zašto je novootkriveni solarni sistem uzdrmao ono što znamo o planetama
Write comment (0 Comments) 
Pre skoro jednog veka, astronom Edvin Habl otkrio je fundamentalnu istinu o našem univerzumu: skoro sve galaksije se udaljavaju od nas. Ovo zapažanje postalo je ključni dokaz za teoriju Velikog praska i ideju da se univerzum neprestano širi, noseći galaksije sa sobom poput tačkica na površini balona koji se naduvava.
Opširnije: Naš kosmički dom je ravan
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
