Zvezde

Neočekivan svetlosni bljesak od kolosalne eksplozije

Kilonova 2

Ogroman udar gama zraka oslobodio je više energije u pola sekunde nego što će Sunce proizvesti energije tokom čitavog svog životnog veka od 10 milijardi godina. U maju 2020. godine, svetlosni bljesak je stigao do Zemlje i otkrila ga je Nasina Neil Gehrels Svift opeservatorija. Naučnici su brzo okrenuli ka njemu druge teleskope - uključujući i svemirski teleskop Habl. Iznenađenje je doneo Habl.

 

Hablov snimak divnog jata zvezda NGC 1805

NGC 1805sm

Zvezde ovih jata su veoma stare, ali od toga postoje i neki izuzeci. Da bismo upoznali jedno takvo jato izuzetne lepote otići ćemo na južnu hemisferu odakle se pruža pogled na jato u NGC katalogu zabeleženo pod brojem 1805. Ono je od nas daleko 163.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Dorado (Zlatna ruba) i nalazi se na periferiji Velikog Magelanovog oblakasatelitu Mlečnog puta. Otkrio ga je škotski astronom Džejms Dunlop (James Dunlop, 1793 – 1848) 24. septembra 1806.

Prostorno razložena ultraljubičasta spektroskopija dubokog potamnjivanja Betelgeza

betelgez art

Sjajni crveni div Betelgez (Alfa Oriona, HD 39801) je prošao kroz ljudskom oku vidljivom potamnjenju tokom decembra meseca 2019. godine kao i u prvom kvartalu 2020. dosegnuvši istorijski minimum negde u drugoj nedelji februara meseca.

Sekundarni oblak prašine oko Betelgeza

Picture 1

Sjajna zvezda Betelgez i dalje nastavlja sa iznenađenjima. Izgleda da je još jedan oblak prašine, takozvani sekundarni oblak zaklonio fotosferu zvezde u pravcu posmatranja ovih dana, govore fotometrijska istraživanja. I za navedeni oblak se takođe smatra da je formiran od odbačenog materijala sa površine zvezde.

Detektovana Švarcšildova precesija orbite zvezde S2 u blizini Galaktičke centralne masivne crne rupe

Sagittarius Acrop

Zvezda S2 orbitira kompaktni radio izvor Sgr A* i predstavlja nama pristupačnu astofizičku laboratoriju pogodnu za istraživanje gravitacionog polja u okolini bliske masivne crne rupe (kandidata).

Astrofoto u nemogućim uslovima

astrofoto label

M45 ili u narodu poznatije kao Plejade je zvezdano jato vidljivo golim okom. U zavisnosti od količine svetlosnog zagađenja, moguće je videti ga slabije ili intenzivnije. Oko 6 zvezda ovog jata su vidljive golim okom dok se 9 ili čak 12 mogu videti u savršenim posmatračkim uslovima. 1579. god, pre otkrica teleskopa, astronom Mestlin je precizno nacrtao polozaje 11 zvezda, a kasnije je Kepler nacrtao tacan polozaj cak 14 zvezda iz ovog jata, Verovatno najraniji zapis o ovom jatu potiče od Hesioda, 800 godine pre nove ere. Takođe se Plejade pominju i u Bibliji i u Homerovoj Odiseji.