19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M'. 'ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg.
... Ali, ispostavilo se da svoju oluju ima i planeta Neptun, a i druge gasovite planete Sunčevog sistema. Ovu Neptunovu otkrila je letelica Voyager 2 kada je 1989. projurila pored te planete. Zapravo, tada su postojale čak dve Neptunove oluje.
1. januara 2019, sonda 'New Horizons' je izvela najudaljeniji prolet pored nekog objekta solarnog sistema. Protagonista je bio 2014 MU69, objekat koji nezvanično zovemo – na užas Međunarodne astronomske unije – Ultima Thule. Ispostavilo se da je MU69kontaktni binarac dužine 35 km, sastavljen od dva objekta spojena uskim 'vratom': većeg koji je kršten kao Ultima, i manje Thule. Oblik je privukao pažnju naučnika, iako su mnoge komete i asteroidi nastali kao spoj dva nezavisna objekta. Ali ono što je ovaj binarac svrstalo u rang senzacije to je da su ova dva tela – a naročito Ultima – potpuno pljosnata. Niko nije mogao da zamisli da jedan Kajperov objekat može da izgleda kao dva spojena keksa. Ravnozemljaši slave...
...A radi se o otvorenom jatu zvezda 6120 svetlosnih godina daleko od nas i smeštenom u sazvežđe Scutum (ili kako bi smo mi rekli Štit). Ovo jato zvezda ima prividni sjaj od 6,3 magnitude što znači da je na ivici vidljivosti za golo oko - jasno, pod veoma dobrim osmatračkim uslovima. Ujedno, to je i najdalje zvezdano jato koje možemo da vidimo bez optičkih pomagala.
Kako će se sve ovo završiti? Polazimo na put do kraja vremena, na put dug trilione godina u budućnost da otkrijemo kakva je sudbina naše planete i celog svemira.
Svaka svemirska misija počinje lansiranjem. Uključe se motori na raketi i ona lagano poleti sa rampe u svemir. Ponekad i eksplodira, ali za razvojem astronautike to se danas već dosta retko dešava.
Slede snimci lansiranja deset najmoćnijih raketa s obzirom na koristan teret koji nose.
Nastavljajući uspešnu tradiciju od 37 godina, Istraživačka stanica Petnica će ove godine organizovati naučno-obrazovni program za učenike osnovnih škola. Prijavljivanje je upravo otpočelo.
Nastavljajući uspešnu tradiciju od 37 godina, Istraživačka stanica Petnica će ove godine organizovati naučno-obrazovni program za učenike osnovnih škola. Prijavljivanje je upravo otpočelo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
