Iako je robot 'InSight' već gotovo 1000 dana na Marsu, o njemu se već dugo ne čuje ništa. Očigledno je u toku estradizacija kosmosa: roveri, roveri, roveri, garnirano sa dronom i kosmikkom trkom SAD vs Kina. Malo mi je muka od toga. Očigledno da postojui samo oono što objavljuje TV. Nauka? Šta to beše?. A 'InSight' baš strogo naučna misija, što joj uostalom kaže i pun naziv: Istraživač unutrašnjosti [Marsa] uz pomoć istraživanja seizmike, geodezije i prenošenja toplote.
Japanski astronom Seiji Ueda uočio je 12. lipnja 2021. godine da se u zviježđu Herkula pojavila nova. Sjaj joj je bio 8,4m i u roku od 2 i pol sata porastao je za dvije veličine, na 6,2m. Do 13. lipnja sjaj joj je polako blijedio pa je pao na preko 7,5m. U trenutku kada sam ju ja snimao, njezin sjaj je dodatno pao i bio je 8,4m. Ona je u dosegu dvogleda i malih teleskopa pa ju se može vidjeti i bez velikih astronomskih instrumenata. Zbog prirode procesa koji se odvijaju, njezin sjaj je primjetno ružičaste boje. Dok sam ju snimao, to je bila prva karakteristika koju sam primijetio. Prekrasna lijepa ružičasta boja. Ona je posljedica emisije dijela spektra koji zrači užareni vodikov plin. No, krenimo redom.
Prošlo je preko dvadeset godina otkako smo izbliza vidjeli najveći mesec u Sunčevom sistemu, svet veći od planete Merkur. Suša novih slika okončana je 7. juna 2021, kada je Nasina sonda 'Junona' ('Juno') proletela na 1038 km od Ganimeda brzinom od 19 km/s. To je najbliži susret s ovim gigantskim satelitom od 20. maja 2000. godine, kada je sonda 'Galileo' pretposljednji fly-by iznad ovog Jovijanskog meseca. Istina je da niko nije očekivao da će slike biti nešto o čemu treba pisati kući. Kao što je poznato, 'Junona' nosi vrlo jednostavnu kameru, JunoCam, dodatu u poslednjem trenutku radi public relations razloga. Iako su poslednje slike Jupitera daleko premašile očekivanja, Ganimed je manja meta i nije se očekivalo ništa spektakularno. Međutim,slike su nas sve iznenadile svojom ogromnom rezolucijom. Jelena, samo za tebe, Ganimed, dve decenije nakon što smo ga poslednji put videli izbliza:
Gde je stvarno granica solarnog sistema? Gde druge zvezde jače gravitaciono privlače objekte od našeg Sunca? O tome ne znamo ništa, ali možemo da dumamo i pravimo teorijske modele. Sredinom prošlog veka, nizozemski astronom Jan Oort je ponudio koncept koji i danas važi o složenom oblaku planetezimala koji je udaljen od Sunca od 2000 do 200.000 AJ (0,03 do 3,3 svetlosne godine).
„„Atmosferu je teško simulirati i napraviti uslove koji su u tom kompleksnom sistemu zastupljeni“, kaže dr Mirijana Perišić iz Instituta za fiziku u Beogradu u dvadesetpetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ u kojoj objašnjava kako predvideti zagađenje vazduha.
Gde je stvarno granica solarnog sistema? Gde druge zvezde jače gravitaciono privlače objekte od našeg Sunca? O tome ne znamo ništa, ali možemo da dumamo i pravimo teorijske modele. Sredinom prošlog veka, nizozemski astronom Jan Oort je ponudio koncept koji i danas važi o složenom oblaku planetezimala koji je udaljen od Sunca od 2000 do 200.000 AJ (0,03 do 3,3 svetlosne godine).
Letnje sazvežđe Herkula je bogatije za još jedan sjajan nebeski objekat poznatiji kao Nova (Stella Nova ili ti Nova zvezda).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
