Oblasti istraživanja Allana Adamsa su dinamika fluida, kvantna teorija polja i teorija struna
"Pre 1,3 milijarde godina, u dalekoj, dalekoj galaksiji dve crne rupe su obrazovale spiralu, padajući neumoljivo jedna prema drugoj i sudarivši se pretvorile su materiju u vrednosti tri sunca u čistu energiju za jednu desetinu sekunde. Za taj kratak vremenski interval, blesak je bio svetliji od svih zvezda u svim galaksijama u svom poznatom univerzumu. To je bio veoma veliki prasak.
U više navrata smo čitali da je posle dve godine čekanja letos konačno otvoren prozor za ekonomično lansiranje ka Marsu i to smo zdušno iskoristili. Arapi, Kinezi i Ameri su lansirali svoje sonde (i lendere), koje sada hitaju ka Crvenoj planeti i stići će tamo za pet meseci.
Postavljen je novi rekord u pristajanju broda s ljudskom posadom na ISS. Pre par dana, 14. oktobra 2020. u 03:45 po našem, uzletela je raketa 'Союз-2.1a' s rampe PU-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur sa brodom 'Союз MC-17' (№ 747, ili ISS-63S po Nasi). Nakon uspešnog uzletanja, brod je pristao uz modul 'Рассвет' ruskog segmenta ISS-a u 06:48 po našem, samo tri sata i tri minuta nakon lansiranja i četiri minute pre planiranog. To je prvi put da je brod 'Союз' primenio ultrabrzi pristup posle samo dve orbite. Do sada su 'Союзи' koristili trajektoriju od šest sati - četiri orbite - pa je poboljšanje još upečatljivije ako uzmemo u obzir da je do pre samo nekoliko godina ruskim brodovima trebalo dva dana da pristanu uz ISS.
Trenutno najveći događaj u solarnom sistemu u koji su uključeni ljudi je nesumljivo uzimanje uzoraka sa NEO asteroida Bennu. To će 20. oktobra uraditi OSIRIS-REx, i ako bog da utovariti 60 grama prašine. Uzorak treba da stigne na Zemlju 2023, posle epopeje duge 7 godina.
Nasina kosmička sonda 'Cassini' je ostavila bogato naslijeđe kada je njena 13-godišnja misija na Saturn završila 2017. godine. Jedno od najvećih otkrića: ledeni mesec Enkelad poseduje podzemni okean koji šprica vodu u kosmos. Pukotine na južnom polu imaju dovoljno visoke temperature za sugestiju da mesečevo jezgro zagreva okean. Na Zemlji se slična mesta nazivaju hidrotermalnim otvorima i oni predstavljaju hotspots za život.
Pre 12 ili možda i 15 godina upznao se Draško Dragović, a preko njega i ja, sa poljskim astronomom Andržejom Karonom. U to vreme Karon je imao naj, ali najbolji sajt na planeti o prirodnim satelitima Sunčevog sistema. Na tom sajtu on je imao sve što je u to vreme o satelitima mogao da pronađe. Računao je, na primer, koliki je ugaoni prečnik svakog satelita, posmatran – sa svakog drugog satelita. I koliko je Sunce posmatrano sa svakog satelita. I to su samo dva detalja od izobilja podataka. Neki od radova ovog astronoma nalaze sa u AM. Bili smo i u to veme i Draško i ja veliki intenrnet prijatelji sa njim. Ali onda je Karon nestao. Životni putevi su ga odvukli daleko od nas, daleko od satelita, nestao je.
Ali sad, posle decenije veze sa ovim dragim prijateljem su ponovo uspostavljene.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
