Nedavno smo čitali o očekivanom kraju Nasinog teleskopa „Kepler“. Prošlog meseca se ugasio još jedan: Esin „Herschel“, mlađi samo dva meseca od „Keplera“, lansiran takođe 2009. godine. Oba se još uvek nalaze na 1,5 miliona km od Zemlje.
Robotizirana svemirska zvjezdarnica Europske svemirske agencije pod nazivom Herschel namijenjena istraživanju dalekog svemira u submilimetarskom području elektromagnetskog spektra uskoro će postati samo neupotrebljiv svemirski otpad.
Sa ovom temom bi bio zaokružen kratak pregled aktivnosti ruske kompanije na planu proizvodnje aparata za posmatranje kosmosa i dobijanja odgovarajućih rezultata i glavne naučne organizacije projekata Ruske akademije nauka (RAN). U upotrebi je podela “astronomije” po spektralnom (energotematskom) dijapazonu i po tehnici posmatranja: “gama”, “rentgensko”, “infracrveno”, “radio”, “vanatmosferno”, “gravitaciono” itd.. U okviru toga je “ultravioletna astronomija”.
ФГУП «НПО им. С.А. Лавочкина» radi na kosmičkom teleskopu (opseratorija) “Spektar-Rentgen-Gama”(Spektar-RG). Ova orbitalna astrofizička opservatorija predviđena je za istraživanje svemira u gama i rengentskom spektralnom dijapazonu (crnih rupa, neutronskih zvezda i galaktičkih jezgra). Koncepciju ovakvog teleskopa razradili su sovjetski i svetski naučnici još krajem 1980.godine.
Broj i površina radioteleskopa na Zemlji smatraju se jednim od osnovnih prepreka na putu povećanja osetljivosti radioteleskopa. Astrofizičari su naučili da prevazidju ta ograničenja, ujedinjujući kapacitete pojedinačnih radioteleskopa uz pomoć tzv. radiointerferometra sa najdužom bazom. Tom metodom naučnici istovremeno posmatraju odredjeni objekat u svemiru pomoću raznih radioteleskopa, a zatim kompjuterski objedinjuju rezultate u jednu sliku.
Nakon petnajstak godina od dizajniranja veliki sustav radioteleskopa ALMA u svoju je postavu na sjeveru Čilea primio 52. po redu od planiranih 66 antena.
Prvi rendgenski teleskop lansiran raketom snimio je Sunce 1965. godine, a desetak godina kasnije u orbitu je poletela je prva rendgenska opservatorija „Einstein“. Do danas je u kosmosu boravilo na desetine satelita koji su se bavili X–ray astronomijom, a svoje teleskope su lansirali svi koji su za to imali tehnologiju: i Japanci, i Talijani, i Rusi, a da ne pominjem Ameriku i Ujedinjenu Evropu. Kako rade takvi teleskopi? Najbolje je da uzmem jedan primer.
Europska svemirska agencija poradi potreba praćenja svojih letjelica oformila je mrežu radio teleskopa pod nazivom ESTRACK
Zamislite svemirski teleskop dovoljno jak da omogući da vansolarne planete gledamo direktno. Teleskop kojim bi mogli da analiziramo atmosferske omotače zemljolikih svetova, sa ciljem da konačno odgonetnemo najveću tajnu moderne nauke: postoji li života van solarnog sistema? Teleskop kojim bi unapredili naša znanja iz praktično svih grana astronomije, posmatranjem bezbrojnih tela Sunčevog sistema. Takav teleskop bi mogao da postane stvarnost tokom sledeće dekade. Njegovo ime je ATLAST.
Smanjenje državnog proračuna uzima danak i u astronomiji.
