Zvjezdarnica u avionu, ili punim nazivom “Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy” (SOFIA) spremna je za 13-to mjesečni ciklus istraživanja svemira.
Kina će u vremenu 2014.-2016. u svemir lansirati dvije svemirske letjelice namijenjene astronomskim istraživanjima, izjavio je akademik Su Dingqiang iz Kineske akademije znanosti na svečanosti otvorenja 28. generalne skupštine Međunarodnog astronomskog saveza u Pekingu.
HESS II, moderni teleskop namijenjen za opažanje i istraživanje visokoenergetskih istraživanja crnih rupa, supernova, pulsara započeo je s radom u Namibijskoj pustinji.
Pošto iz porodičnih razloga nisam mogao da prisustvujem kampu u Letenci, ovaj tekst posvećujem svim učesnicima i gostima. Tema je kao iz snova za sve Letenčane – kućni teleskop u kosmosu. Ipak, protećiće još mnogo vode Dunavom dok se i nama ne priži šansa za tako nešto. Verovatno će do tada nestati i sâm Dunav ...
Barlov sočivo služi za povećanje žižne daljine teleskopa bez većeg produženja fizičke dužine teleskopa. Sočivo je ime dobilo po svom konstruktoru engleskom inžinjeru Peteru Barlovu (Peter Barlow, 1776–1862).
Tragajući za nekom opremom preko google starog prijatelja, naišao sam slučajno na ovu jako zanimljivu stvarčicu koja je ujedno i jako dobra ideja naročito za ljude koji se tek upoznaju sa zvezdanim nebom (a i one malo iskusnije).
Pre neki dan smo čuli jednu od možda najluđih vesti ove godine: lani je američka vojska „dala“ Nasi dva špijunska satelita za optičko nadgledanje, koja iz nekog razloga nikada nisu okusila kosmos. U pitanju su dva kompletna optička sistema sa primarom prečnika 2,4 m, identičan Hablovom. Ne treba biti neki poseban genije pa shvatiti da se radi o dva teleskopa koja bi mogla da unesu revoluciju u modernu astronomiju, i koji stižu kao kiša u maju, u vreme budžetske suže za Nasu i beskonačnog kašnjenja James Webb–ovog svemirskog teleskopa.
NASAin Hubbleov svemirski teleskop obilježio je cijelu jednu epohu i istovremeno postao globalno prepoznatljiva ikona astronomskih istraživanja. Praktično je nemoguće pronaći osobu koja u svojem životu nije bar nekoliko puta naišla na Hubbleove (HST) slike svemira. Aktualni HST nalazi se u svemiru već više od dva desetljeća. Njegovo lansiranje i održavanje u svemiru redovno je izazivalo glavobolje znanstvenika zbog znatnih materijalnih sredstava koja su financijeri (političari) teško pristajali uložiti u ovu astronomsku uzdanicu.
Svaki astronom amater, pogotovo početnik, ima dvogled. Kako zbog cene, tako i zbog jednostavnosti upotrebe, šitokog vidnog polja, lakog transporta i svega ostalog, dvogled je jedna od najomiljenijih alatki svakog astronoma amatera. Dvogleda ima raznih: malih, velikih, sa malim i velikim povećanjem itd, ali svi imaju jednu manu: treba ih držati u ruci.
Kao nekom ko voli da istražuje, odmah mi je nešto upalo u oči: A gde su tu Rusi? Kakav je bio njihov udeo u kosmičkoj astrofizici? Začudo, na netu ima vrlo malo, i to prilično šturih informacija. Evo šta sam uspeo da iskopam. Za sada.
