Posle drugog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočnij, izgubljen je kontakt sa potisnim blokom “Fregata” na kome se nalazi grupa od 19 satelita. Formirane su dve komisije koje će ispitati šta je dovelo do gubitka satelita.
Ilon Mask i Džef Bezos otvaraju novo poglavlje u eri kosmičkih istražvanja od koga, ukoliko bude dobro kontrolisano, u dalekoj budućnosti može imati koristi celo čovečanstvo.
Na sreću (ili na žalost) dijelovi postaje ne mogu pasti na naše područje
U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu u toku je izložba posvećena 60. godišnjici početka kosmičke ere koja će biti otvorena do 2. novembra.
Besplatne karte dostupne do 01. novembra
Želite otići negdje daleko, ostaviti se briga i problema, laži i jada u kojima živimo sada je pravo vrijeme da to napravite.
Da malo objasnim. Pre desetak godina, kompanija RKC "Progress" iz Samare rešila je da potpuno modifikuje trostepenu raketu "Sojuz-U" (koja leti još od 1973.[1]) i da stvori čitavu porodicu trostepenih raketa srednje nosivosti, u koju će da uđe i dvostepena laka raketa "Sojuz 2.1v". Ona ima zadatak da u nisku orbitu visine 200 kg ponese teret od 2.800 kg. Taj tip rakete je prvobitno poneo oznaku "Sojuz 1" i vizuelno se poznaju po tome što nemaju četiri prepoznatljiva bočna bustera.
Koje se pare okreću u kosmičkoj industriji? Kosmički fanovi se obično fokusiraju samo na kosmičke rakete a zaboravljaju najvažniju stvar (zbog koje rakete i postoje): teret. To su sateliti. Kosmička industrija je sektor koji se neprestano menja pa se menjaju i investicije. Šta kažeš na cifru od 261 milijardi dolara? Toliko je zgrnula kosmička industrija 2016. godine. Tu je uračunata oprema na Zemlji – uglavnom ona vezana za sisteme za pozicioniranje i navigaciju, pored raketa i konstrukcije satelita. Interesantan detalj je da je na komercijalne servise u 2016. otpadalo svega oko $5,5 milijardi, što je minimalni udeo ukupnog biznisa i daleko ispod $13,9 milijardi koliko je zaradila industrija konstruisanja satelita.
Osamog dana mjeseca jula sa „Svemirske luke Herman Potočnik, Pula, nešto iza podneva, u bliski svemir lansirane su dvije bespilotne letjelice Astronomske udruge Vidulini, HISTRION 5 i HISTRION 6. U potpori njihove misije sudjelovala je i treća bespilotna letjelica – HISTRION 7.
Dana 08. jula u 12:26 (UT+2) iz Pule sa „Svemirske luke Herman Potočnik“ (N 44.8543, E 13.8505, H=30m) u bliski svemir poletjela je bespilotna letjelica (sonda) Astronomske udruge Vidulini HISTRION 6. Letjelica mase 777g je nakon 99 minuta leta u 14:05 (UT+2) po „brzom letnom profilu“ (brzo gore - još brže dole, bez padobrana) uspješno sletjela na morsku površinu na koordinatama N 44.8217, E 14.3062, H=0. Maksimalna visina leta iznosila je 24.507m, najniža zabilježena temperatura -49.9°C (mjerni limit senzora).
Sonda najvjerojatnije pluta na moru ili je nasukana na obalu otoka Cresa
