Astronautika: istorija

Kao to se svi sećamo, prvi čovek koji je kročio na drugi svet nije s nama više od 8 godina. Bio je to veliki gubitak i, kao što je i logično, veliki broj medija je obeležio taj nemili događaj. Srećom, za ilustraciju vesti, mnogi su odabrali Armstrongovu sliku unutar lunarnog modula koju je snimio 'Baz' Oldrin nakon njihovog istorijskog boravka na površini. Naravno, mislim na ovu:

1

Kažem srećom jer su neki drugi, međutim, odabrali ovu sliku (ili još gore, njenu modifikovanu verziju):

2

Jeste, to je kultna fotografija prvih ljudskih tragova na Mesecu. Problem je u tome što to nažalost nisu Armstrongovi nego Oldrinovi otisci stopala, pa nije najbolje vezivati ih za Nila. Naravno, prema onome što sam uspeo da nađem, većina nije koristila ovu sledeću fotografiju, verovatno najpoznatiju u čitavom programu 'Apolo':

3

Pravo olakšanje. Zbog čega? Pa, iz dva razloga, prvi, za koji pretpostavljam da svi već znaju, jer se na ovoj fotografiji – još jednom – nalazi Oldrin a ne Armstrong, iako je istina da se on vidi na viziru njegove kacige. Drugi razlog je zato što je to Nasina fejk slika. Da, dobro si pročitao. Nije sama slika lažna ili nešto slično. Jednostavno, ona nije izgledala tako. Da bismo bolje razumeli, pogledajmo originalnu fotografiju:

4

Primećujete li razliku? Naravno, horizont je malo nagnut i ne vidi se sami vrh Oldrinova ranca za održavanje života. U to vreme su Nasa i razni mediji nakon toga smatrali da fotografija nije dovoljno 'umetnička', pa su odlučili da je malo 'doteraju', dodajući deo crnog neba nad Oldrinom i ispravljajući horizont. Postoji i modifikovana verzija 'bez nagiba' koju je kosmička agencija intenzivno koristila u brojnim publikacijama.

5

Slažem se da je reč o manjem 'retuširanju', ali svejedno je reč o manipulaciji stvarnošću. Suptilna, ali je ipak manipulacija. A mi već znamo da moramo da budemo vrlo oprezni sa svime što okružuje 'Apolo'. Pedeset godina zavere nanelo je veliku štetu i upravo iz tog razloga pretpostavljam da NASA danas uvek pokušava da objavljuje originlne slike, čak i ako su manje atraktivne.

No, ne postoje li slike Armstronga na Mesecu? Malo ih je, ali ih ima. Taj mit da sve fotografije 'Apola 11' na Mesečevoj površini prikazuju Oldrinova je lažan. Svakako, na većini jeste Aldrin, jer je većinu vremena koliko je trajao boravak na površini Armstrong bio taj koji je nosio 'Hasselbladovu' kameru. Ali je činjenica da je Buzz takođe fotografisao. Na dve od tih slika možete vidjeti Armstronga:

6

Na oba možemo da vidimo samo Nilova leđa, ali i to je nešto. U svakom slučaju, ako želite, možete da uživate u slikama na kojima se vidi Armstrongova senka, fotografijama koje je sam snimio:

7

Napokon, imamo i slike snimljene kamerom koja se nalazija u desnom prozoru lunarnog modula, koji je korišćena za snimanje sletanja 'Orla'. Na njima vidimo Armstronga i Oldrina kako postavljaju kameru na njeno mesto i postavljaju zastavu. Na nekima od njih, Armstrong se pojavi s podignutim zlatnim vizirom i ... vidi se njegovo lice! Na Mjesecu! Nije baš detaljno, ali možda je i bolje tako. Prvi čovek koji je stigao na drugi svet i možete da mu vidite lice!

8

Dakle, uverili smo se da postoje slike Armstronga na Mesečevoj površini. Jedino što moramo da koristimo prave.

9

Reference:

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar