Jurij Aleksejevič Gagarin se rodio 1934. Živeo je svega 34 godine, do 1968. godine kada je poginuo u rutinskom letu vojnog aviona. Ipak i za tako kratko vreme života ušao je u istoriju sveta svojim letom u svemir, jer bio je prvi čovek koji je napustio planetu i otisnuo se u orbitu oko nje. Taj njegov podvig predstavljao je prekretnicu u istoriji ljudske civilizacije i od tog događaja počinje nova era u istoriji, era svemirskih letova.
Gagarin je prvo bio livac u čeličani, ali tim zanimanjem nije bio zadovoljan pa se prijavio za pilotsku obuku, postao je pilot vojnog aviona da bi kasnije prešao u kosmonaute. U svemir je poleteo 12. aprila 1961. godine. Let je trajao 108 minuta, Gagarin je jedanput obleteo planetu i time postao globalno slavan.
Svet je u to vreme bio podeljen na dva ekonomska, politička i vojna bloka koja su se međusobno ogorčeno takmičila. Na jednoj strani bile su Sjedinjene Američke Države sa tržišnom, a na drugoj Sovjetski Savez sa planskom privredom. Svaka strana je nastojala da istakne prednost svog sistema. To rivalstvo je podstaklo do neviđenih razmera razvoj raketne tehnologije, a u vezi sa tim i podsticaj za obrazovanje u nauci i inženjerstvu u medicini itd. zapravo na neki način čitavo čovečanstvo je počelo da uči sve o svemiru i raketnoj tehnologiji. Tek danas, nakon leta Gagarina shvatamo koliko toga su naučnici malo znali o svemiru. Nije se znalo ni da li je čovek uopšte u stanju da boravi u svemiru, nije se znalo koliko je sposoban da živi u bestežinskom stanju, kako će funkcionisati, kako će reagovati čak i na najjednostavnije izazove. Nije se znalo da li će biti u stanuju da percipira svet oko sebe.
Gagarin je bio prvi čovek koji je iz svemira video našu planetu. To je, svi astronauti se slažu, jedinstven doživljaj jer Zemlju vidite sasvim drugačiju nego kada ste na njoj. Iz svemira gledano na Zemlji se ne vide granice, ne vide se ratovi, a svi nesporazumi na njoj deluju besmisleni. Vidite da granice na Zemlji postoje samo u ljudskoj svesti. Let Gagarina je pokazao da pod određenim uslovima čovek može da preživi i van svoje planete. Danas nam to izgleda možda normalno i logično, ali s početka sedme decenije prošlog veka trebalo je to tek dokazati.
Let Gagarinov je otvorio vrata za neslućena istraživanja svemira. Uskoro su u svemir počele da lete višečlane posade, u orbiti oko Zemlje izgrađene su svemirske stanice Mir i zatim Međunarodna svemirska stanica, karijem sedme decenije, 1969. Nil Armstrong se iskrcao na Mesec. Za svako od tih dostignuća bio je neophodan i Gagarinov let.
Direktno, ali još više indirektno Gagarinov let u svemir uticao je i utiče na sve kasnije letove. U međuvremenu su savladane brojne prepreka, pronađena su mnoga rešenja za najdelikatnije probleme, ali svima njima put je utro Gagarin. I baš zato je….
I baš zato je 2011. godine Generalna skupština UN 12. april proglasila za Međunarodni dan letova u svemir, a u spomen prvog leta Jurija Gagarina.
Misteriozna smrt Jurija Gagarina
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
