Apolo 11
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: subota, 20 jul 2019 00:56
- Autor Aleksandar Zorkić
"That's one small step...."
Write comment (1 Comment)Astronautika: istorija
Istorija
Kontrola misije - pola veka 'Apolla 11, deo I
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: nedelja, 30 jun 2019 21:05
- Autor Draško Dragović
Postoji jedan sveprisutni element u svim hronikama 'Apollo' misije, ne računajući astronaute i kosmičke brodove, a to je Kontrola misije. Ili, poznatija jednostavno kao 'Hjuston'. Slika kontrolora koji koncentrisano zure u monitore svojih konzola postala je ikona 'Apollo' programa, možda čak i veći simbol od fotografija astronauta koji hodaju po lunarnoj površini. Od tada, ne postoji film o kosmosu koji ne uključuje 'kontrolu misije' sa direktorom leta koji izdaje naredbe levo i desno. Ali šta je zapravo bila Kontrola misije 'Apolla'?
Opširnije: Kontrola misije - pola veka 'Apolla 11, deo I
Write comment (0 Comments)Zašto su Sovjeti izgubili Moon Race?
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: ponedeljak, 17 jun 2019 12:40
- Autor Draško Dragović
Trenutno je u jeku trka za POVRATAK na Mesec, u kojoj učestvuju Ameri, Kina, Indija, Japan, Izrael, EU (i još poneki). Međutim, pre pola veka valjala se trka za OSVAJANJE Meseca, u kojoj su učestvovale samo dve zemlje, tada jedine kosmo-sile: SAD i SSSR. Pobednika svi znamo, ali samo godinu dana ranije trka je izgledala krajnje neizvesna. Šta se događalo, šta je odlučilo? Veži se, polećemo!
Opširnije: Zašto su Sovjeti izgubili Moon Race?
Write comment (1 Comment)Projektil "Amerika"
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: sreda, 05 jun 2019 20:52
- Autor Draško Dragović
Prema ličnim sećanjima Fon Brauna, oca nacističke (i američke) raketne industrije, o raketama ovog tipa počelo je da se razmišlja još 1936. godine, u vreme kada su propulzioni testovi u Penemindeu pokazivali da je moguće stvoriti raketne motore sa većim potiskom od 200 tona. Iako je to bilo osam puta više od A–4, to je jedva bilo dovoljno za transatlantske rakete.
Opširnije: Projektil "Amerika"
Write comment (0 Comments)Noćna mora u 'Vashodu 2'
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: nedelja, 19 maj 2019 19:04
- Autor Draško Dragović
18. marta 1965, u svojoj 30. godini, sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov je izveo prvu šetnju u kosmosu, pretekavši svoj američkog kolegu Eda Whitea u 'Geminiju 4' za čitava 3 meseca. Lebdeći van malog broda 'Vashod 2' zapanjujućih 12 minuta, Leonov se osećao, kako je kasnije zapisao, 'kao galeb raširenih krila koji krstari visoko iznad Zemlje.' U skladu sa strogom tajnovitošću sovjetskog kosmičkog programa, vrlo malo ljudi je tada znalo – nije bila upoznata ni njegova porodica – da se sprema šetnja po kosmosu. Još manje je bilo poznato koliko su Leonov i njegov drug iz kabine, Pavel – Paša Beljajev, bili blizu tragedije. U knjizi 'Two Sides of the Moon', koju je 2006. napisao 'Apolov' astronaut David Scott, Leonov je ispričao detalje o kosmičkoj šetnji i dramatičnim posledicama...
Opširnije: Noćna mora u 'Vashodu 2'
Write comment (12 Comments)'Orbita', sovjetska rotirajuća 'kuća' za kosmonaute
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: utorak, 14 maj 2019 14:51
- Autor Draško Dragović
Na početku kosmičke ere jedna od najvećih nepoznanica sa kojom su se susretale kosmičke sile bio je učinak mikrogravitacije na ljudsko telo. Misije 'Восток'i 'Mercury'su pokazale da je moguće ostati u bestežinskom stanju nekoliko dana. No da li je moguće izdržati nedelje? Ili mesece? Gde je granica?
Opširnije: 'Orbita', sovjetska rotirajuća 'kuća' za kosmonaute
Write comment (0 Comments)Misija Mars 94
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: sreda, 01 maj 2019 10:30
- Autor Draško Dragović
Misija
MARS 94
| Nova e-knjiga Draga I. Dragovića |
Sve svetske novine su 2. februara 1993. objavile vest da američka korporacija 'McDonnel Douglas' proučava mogućnost korišćenja dostignuća koja su postigli ruski naučnici u oblasti mobilnih sistema predviđenih za proučavanje drugih planeta. Čak se u tom cilju pristupilo testiranju novog samohonog 'Mарсохода' – prototipa proizvedenog u Rusiji. Kako ti se danas čini ova vest?
Write comment (0 Comments)Lunohodi
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: ponedeljak, 28 januar 2019 21:30
- Autor Draško Dragović
LUNOHODI
Prvi roveri na Mesecu
| Nova e-knjiga Draga I. Dragovića |
Pre tačno 10 godina, urednik ovog sajta je preko Skypa upriličio jednu opuštenu ali vrlo zanimljivu seansu, na kojoj smo nas nekolicina saradnika raspravljali o trenutnim i budućim misijama ka planetama solarnog sistema, sa posebnim osvrtom na Mars i njegove rovere.
Pošto je moja audio-veza bila užasna, nisam mogao aktivno da učestvujem, ali ću to da sredim to za sledeći put. Ipak, razmišljao sam o predloženoj temi – puno sam čitao o Mesečevim i Marsovim roverima, i to mi je uvek bila zanimljiva i neiscrpna tema . Kao i sve priče u životu, i ova ima svoj početak, te sam zato odlučio da potražim na netu nešto o prvim roverima i napišem priču o njima.
[Pogotovu što sam tada u tekstu 'Značaj vode na Mesecu' već naveo intrigantan podatak da je, recimo, 'Луноход-1' je za 301 dan prešao 10,5 km i poslao preko 20.000 TV slika, dok je 'Луноход-2' radio 4 meseca i prešao je 37 km, poslavši za to vreme 80.000 TV slika. Radi uspoređenja, Nasini su roveri 'Spirit' i 'Opportunity' za 5 godina prevalili ukupno 26 km i poslalu preko 125.000 slika.]
Poslednji program sovjetskih lunarnih sondi
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: utorak, 22 januar 2019 20:26
- Autor Draško Dragović
Izgleda neverovatno, ali iako je od rasprada Sovjetskog Saveza prošlo bezmalo trećina stoleća, i dalje postoje neki aspekti u istoriji astronautike koji su još uvek nejasni. Jedan od njih je program sovjetskih kosmičkih sondi, posebno onih konstruisanih za studiranje Meseca.
Opširnije: Poslednji program sovjetskih lunarnih sondi
Write comment (0 Comments)Iskrcavanje na Mesec i Boj na Kosovu
- Detalji
- Kategorija: Istorija
- Datum kreiranja: sreda, 09 januar 2019 21:17
- Autor Aleksandar Zorkić
20. jula 1969. čitav svet je sa uzbuđenjem slušao vesti o iskrcavanju prvih ljudi na Mesec. Oni koji su imali televizore pratili su direktan prenos velikog događaja. Sliku sa Meseca preuzimao je radio-teleskop Parks u Australiji i prenosio je do Hjustona odakle se ona emitovala dalje, širom planete. Čitav događaj je direktno ulazio u istoriju i to u poglavlje najvećih dostignuća ljudske civilizacije. Po grandioznosti poduhvat je smešten rame uz rame sa izgradnjom egipatskih piramida; po naučnom značaju izdigao se iznad svega postojećeg. Iskrcavanje na Mesec proširilo je vidike i otvorilo novo poglavlje u istoriji čovečanstva.
Opširnije: Iskrcavanje na Mesec i Boj na Kosovu
Write comment (18 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
