12. oktobar. 2009.

Monstrumi neba: džinovi koji su vladali vazduhom

· GALERIJA ·

monstrumi1

Hastov džinovski orao je imao raspon krila od 3 metra. Živeo je do pre 500 godina. 

Novi Zeland nikada u istoriji nije imao mnogo suvozemnih sisara - nije bilo tigrova, vukova, ili nekih sličnih krvoločnih predatora - samo nekoliko malih slepih mičeva i sl. Pre nego što su pre oko 750 godina na ostrva stigli ljudi, njihove šume su bile pune ptica, a njima je vladao orgomni Hastov orao (Harpagornis moorei).

Možda raspon njegovih krila od 3 metra ne izgleda previše impozantno, ali s težinom od preko 18 kg predstavlja najvećeg orla koji je ikada živeo.

monstrumi2

Istraživači su koristili CAT/CT tomografski skener radi ispitivanja kostiju ovog orla i uporedili njegov mozak, nervni sistem i čulne organe sa savremenim orlovima, pokušavajući da nađu odgovor da li je bio strvinar ili napadač. Zaključak? Haastov orao je bio vešti ubica koji je lako savladavao moe - izumrle ptice bez krila, dvostruko veće od čoveka (vidi prvu sliku) - što znači da je na njihovom jelovniku lako mogao da se nađe i čovek.

Hastov orao se krio po drveću ili planinskim vrhovima, odakle se obrušavao na žrtvu brzinom od 80 km/h, zabijajući im ogromne kandže u meso - ili čak i dublje; neke pronađene moine ksti su bile izbrazdane tragovima nastalim od ovih kandži.

Ako si pomislio da je ovo bila opasna živuljka, šta reći za sledećeg kandidata. Radi se o jednoj od najvećih životinja koja se ikada vinula u vazduh, Azhdarchidima[1], pterosaurima visokom kao žirafa, opremljenim krilima pokrivenim membranama, koja su imale raspon od 10 metara. Ove teške životinje su mogle da koriste sva četiri uda -zadnje noge i prednja krila - za let po vazduhu.

Među naučnicima se dugo vodio spor oko načina života ovih bezubih monstruma. Prvo se mislilo da su živeli kao strvinari, a onda da su koristili duge kljunove u potrazi za hranom u blatu i zemlji. Kasnije se verovalo da su provodili vreme slično današnjim morskim pticama, leteći iznad jezera i okeana kupeći ribe u letu. Međutim, prema najnovijim studijama fosila i otisaka stopala, izgleda da su se Azhdarchidi hranili na zemlji, slično današnjim rodama i čapljama, tražeći mladunčad dinosaura za obrok.

monstrumi3

Azhdarchidi su imali raspon krila od 10 m i živeli su na severnoj polulopti u doba kasne Krede, pre 65-100 mil. godina. Najbliži živi rođaci su im današnji krokodili. 

Nekada davno, živeo je i predator veličine „Cessne 152" - najveća poznata leteća ptica - koja je nekada nastanjivala nepregledna prostranstva današnje Argentine. Naučnike je oduvek proganjalo pitanje kako li je ta teška ptica (oko 70 kg) uspevala da uzleti.

Koristeći modele koje su napravili konstruktori helikoptera, istraživači su zaključili da je ova ptica letela kao jedrilica, i da je bila preteška da bi ostajala u vazduhu neprestano mašući krilima. Uzletala je uz pomoć vazdušnih struja, a potom krstarila iznad Anda brzinom od oko 67 km/h.

Argentavis je verovatno uzletao trčeći nizbrdo kao što danas rade letači sa letećim krilom. Sletanje je bilo nezgrapno i rizično, kao kod kondora, ali je koristio svoja ogromna stopala kao kočnice, i savijao krila da bi poslužila kao neka vrsta padobrana.

monstrumi4

Ptica velika kao avion, Argentavis magnificens. Živele su u doba kasnog Miocena, pre oko 6 mil. godina. Današnji najbliži rođaci su im lešinari i rode. Bili su 16 puta veći od danas najvećeg orla, i nalazi se na samoj teorijskoj granici tela sposobnog da jedri.

U vreme kada je Zemlja bila mnogo mirnija i zelenija nego danas, iznad močvara Srednjeg zapada u Americi leteli su insekti veliki poput današnjih orlova. Jeli su svoj plenu letu, a često su napadali i prve kopnene vodozemce.

U to vreme je bilo znatno više kiseonika nego danas - oko 35% u poređenju sa današnjih 21%. To je omogućavalo tadašnjim insektima, koji su uzimali kiseonik kroz mrežu cevčica koja se granala njihovim telima, da evoluiraju do enormnih razmera.

Najveći poznati insekt, Meganeuropsis permiana, koji je sličan vilinom konjicu, imao je raspon krila veći od 70 cm i bio težak kao vrana.

monstrumi5

Ogromni insekti iz Perma, pre oko 300 mil. godina.

Sledeći eksponat u ovoj galeriji je ogromna guskolika kreatura sa rasponom krila od 5 metara, koja je živela poput savremenih albatrosa, jedreći iznad voda koje su nekada pokrivale južne krajeve Engleske u potrazi za ribom i lignjama.

Imao je jači ugriz od bilo koje današnje ptice, zahvaljujući oštrim izraštajima raspoređenim duž ivica kljuna. Ti pseudozubi, napravljeni od keratina, kao kljunovi današnjih ptica i ljudski nokti i kosa, pomagali su Dasomisu da dobro uhvate svoj klizavi plen.

monstrumi6

Majka svih gusaka, Dasomis, sa rasponom krila od 5 metara. Živela je u Eocenu , pre oko 50 mil. godina. 

Iz časopisa New Scientist.

Još linkova:

http://www.vertpaleo.org/news/permalinks/2009/09/14/Extinct-giant-eagle-was-a-fearsome-predator/

http://www.pnas.org/content/104/30/12398.full

http://www.hopkinsmedicine.org/Press_releases/2009/01_06_09.html

Priredila Anna Davison

 


[1] Koren ove reši je izveden iz persijkih reći „Aži Daha". „Aži" znači zmaj, a „daha" verovatno veliki. Svako vidi da i mi imamo sličnu reč: aždaja.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • ato said More
    Mali ispravak: A 10% od brzine... 9 sati ranije
  • Siniša said More
    A mene zanima, kako s postojećom... 9 sati ranije
  • Duca said More
    Čovek bi pomislio da je to rešenje za... 1 dan ranije
  • Baki said More
    Mnogo toga kompleksnog je moguće... 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    E,dobri ste mi vi,baš lepo!lp sax 4 dana ranije

Foto...