Sledeći tekst je prevod govora slavne dr Carolyn C. Porco na međunarodnoj konferenciji FWD50 o inovacijama u javnom sektoru. Karolina (Twitter, Facebook, CICLOPS ) planetarna je naučnica koja je godinama radila na misijama 'Voyager' (poseta spoljnjeg solarnog sistema) i 'Cassini' (Saturn). Nosilac je medalja 'Carl Sagan' za izuzetan doprinos u javnoj propagandi nauke od strane Američkog astronomskog društva. Članak je objavljen u Infoastru. Lično se s nečim slažem a s nečim ne.

Odrastanje u vreme kada je čovečanstvo pravilo prve korake sa ove planete na mojoj je listi razloga zbog kojih sam najzahvalnija. To vreme, 60-ih godina, bilo je burno i traumatično, ali za nas koji smo pratili pripreme za kosmičko putovanje, bilo je uzbudljivo vreme za život.

Moja je generacija bila veoma optimistična u pogledu budućnosti. Spektakularna budućnost, prikazana u kultnom filmu '2001: Odiseja u kosmosu'. Kad sam to videla, pomislila sam da ako 2001. godine budemo u mogućnosti da udružimo snage kako bi preživeli u kosmosu i napravimo međuplanetna putovanja, onda bismo i ovde mogli da surađujemo kako bi prevladali sve naše probleme i život ovde na Zemlji bi bio savršen. Samo godinu dana kasnije, 'Apollo 11' je sleteo na Mesec, dokazujući meni tinejdžerki da će budućnost Zemlje i dalje biti uzbudljiva i divna kao što sam zamišljala.

1

Scena iz 'Odiseje'. Čak ni veliki Klark nije mogao da pretpostavi da ćemo civilizacijski tako brzo upasti u ćorsokak.

Vreme je prolazilo i 2001. je došla i prošla. I jeste, od tada do danas život na Zemlji se svima puno poboljšao. Ljudi su brojniji nego ikad i živimo duže i zdravije. Grožđe jedemo usred zime iz Čilea.

Ali sav taj napredak je imao ogromnu cenu za naše ekosisteme. U početku su aktivnosti koje su omogućavale taj napredak imale mali početni učinak, jer je svetska populacija bila relativno mala. Prirodni resursi su bili ogromni, činilo se neograničeni, a njihovo korišćenje ograničeno. Ali granice su odavno pređene, i sada smo suočeni s onim što se 1968. nazivalo tragedijom zajedničkog dobra. Širom sveta, zajednički resursi su zagađeni, preterano iskorišćavani i uništeni. Naši okeani, naša pitka voda, naše šume, vazduh koji udišemo, naša plodna zemlja, divlje životinje i još mnogo toga.

Uprkos tome, neki kažu da imamo razloga za optimizam. Podsećaju da postoji još jedna dimenzija koja još nije u potpunosti iskorišćena. To je treća dimenzija. Zove se 'kosmos'.

Novi kosmos

Zapravo, nalazimo se u eri Novog kosmosa, gde su komercijalni interesi, koji su dugo sanjali o pristupu kosmosu i profitu koji tamo postoji, dobili zeleno svetlo i jako napreduju.

Dugi niz godina sam bila entuzijastični zagovornik istraživanja Sunčevog sistema, uključujući istraživanje kosmosa sa ljudskim posadama. Uvek sam uzimala zdravo za gotovo da će velike kosmičke projekte izvoditi konzorcijumi nacija koji predstavljaju sve nas.

Ali danas, oni koji drže vodstvo poseduju nezamislivo bogatstvo i konglomerate kompanija sa ogromnim resursima. I umesto da budem optimistična, užasnuta sam kad vidim da nam se iste sile koje su uništile našu planetu vrzmaju iznad naših glava. Nekontrolisani liberalni kapitalizam: ekonomski model koji se bazira na beskonačnom rastu i ignorisanju svih neizbežnih gubitaka, nezasita žudnja za komercijalizacijom i težnjom za profitom.

Da budemo pošteni, vidite neverovatne stvari koje su napravili ljudi Novog kosmosa. Neke su nesumnjivo fantastične, poput ovih dvostepenih raketa koje se vraćaju na površinu.

2
Istovremeno ateriranje prvih stepeni raketa 'Falcon Heavy' na Cape Canaveralu u februaru 2018.

Ali u isto vreme, čujemo divlje tvrdnje i predloge, kao npr. da će rudarenje asteroida spasiti Zemlju. Elon Musk želi da teraformira Mars, učiniti površinu Marsa pogodnom za stanovanje kako bismo tamo trajno živeli. Jeff Bezos ima još jednu ideju: želi da gradi kosmičke kolonije u orbiti oko Zemlje gde bi ljudi odlazili da žive.

Obojica tvrde da im je cilj ili da spreče ekološku katastrofu na Zemlji ili da premeste zagađujuće industrije u svemir. U svakom slučaju, poruka koju oni šalju je jasna: možemo se spasiti jedino ako uložimo veliki napor da civilizacija napusti Zemlju.

A ja kažem: hej, ne tako brzo! Analizirajmo ove izjave jednu po jednu.

Teraformiranje Marsa

Pretvaranje njegove površine u okoliš nalik onom na Zemlji krajnje je neverovatno. Nedavne studije sondi koje kruže oko Marsa pokazuju nam da je dostupna količina CO2, budući da je to gas staklene bašte, nedovoljna da zagreje i poveća atmosferski pritisak i učini Mars nastanjivom planetom, čak i kada bi smo imali resurse za izvođenje titanskog planetarnog inženjeringa koji bi mobilisao sav taj CO2, izvuče ga iz zemlje, odvoji od leda i ubrizga ga u atmosferu.

3
Ovako zamišljaju brodove 'Starship' na Marsu.

Uz to, ne bi smo imali kiseonik za disanje, već bi morali da ga proizvodimo na Marsu. Mogla bi da navedem još puno primera. Sve su to inženjerski i građevinski projekti u razmerima koje do sada nisu ni izbliza viđeni na Zemlji.

Nadalje, površinska gravitacija na Marsu iznosi samo 38% Zemljine. Moram da podsetim da pravo kosmičko putovanje nisu 'Zvezdane staze'. Naučili smo da ljudsko telo ne voli smanjenu gravitaciju tokom dugog vremenskog razdoblja zbog dugačkog spiska medicinskih problema. I naravno, tu su i psihološke nuspojave usled dugotrajnog zatvaranja u male prostore.

U tim okolnostima, ostati psihički i fizički zdrav biće ogromna prepreka za ljudske doseljenike, koji će pokušavati da žive svoje živote dok rade na velikim građevinskim projektima i rađaju uzastopne generacije na Marsu.

Istina je da nismo evoluirali u pravcu takvih uslova. To možda zvuči zastrašujuće, ali vrlo je malo verovatno da će porodica sa stalnom marsovskom adresom ikada postojati.

Kosmičke kolonije

A šta je sa kosmičkim kolonijama? One bi morale da budu široke makar nekoliko kilometara da bi uslovi u njima bili gravitacijski ugodni. Takođe bi morale da budu potpuno teraformirane. I naravno, to bi bili projekti neviđenih razmera i vrlo skupi čak i za čitavu Zemlju.

4
O'neillov cilindar.

Opravdanje za ta staništa je da ćemo ostati bez struje za 200 do 300 godina. Do tada će nas biti na stotine milijardi, te ćemo biti prisiljeni da napustimo Zemlju.

Netačno. Naša svetska populacija, hvala Bogu, nije na putu da dosegne trilion. A ti energetski zahtevi pretpostavljaju naduvanu ekonomiju koja se udvostručava svakih 25 godina, zahtevajući sve više energije za napajanje. Dobro. Ta premisa o rastu nije očigledna prognoza pa je ne treba uzimati zdravo za gotovo. Danas se puno priča o kružnoj ekonomiji u kojoj je recikliranje sirovina deo procesa proizvodnje i distribucije. A ako uspemo da ih razviti, postoji mnogo neograničenih izvora energije, uključujući nuklearnu.

Ukratko, nema razloga da se pripremamo za preseljenje ljudske civilizacije u kosmičke kolonije ili na Mars. I, po mom ličnom mišljenju, neodgovorno je predlagati takve ciljeve kao razumne ili realne odgovore na katastrofu koju smo stvorili ovde na Zemlji.

Niska orbita: nova zlatna groznica

Postoji još jedan uznemirujući aspekt komercijalne kosmičke industrije, a to je zlatna groznica za povećanjem broja veštačkih satelita koji kruže oko Zemlje.

Trenutno oko 60% svetske populacije ima pristup internetu. Komercijalna kosmička industrija više je nego spremna da poveže i preostalih 3,3 milijarde u, kako oni nazivaju, i citiram, 'humanitarnu inicijativu za povezivanje planete'. Industrija cilja na Zemljin orbitalni prostor. To je još jedna zajednička tragedija u nastanku.

5
Izbacivanje stotina 'Starlink' satelita u orbitu.

Elon Musk, preko 'SpaceX-a', bio je prvi koji je preuzeo inicijativu da predloži ogromnu konstelaciju satelita kao infrastrukturu za komercijalnog provajdera internetskih usluga pod nazivom 'Starlink'. Sredinom 2019. 'SpaceX' je počeo da lansira svoje satelite, desetke odjednom. Sveukupno u Zemljinoj orbiti danas postoji oko 5500 satelita, živih i mrtvih. To uključuje oko 1700 'Starlink' satelita u niskoj orbiti, oko 500 kilometara iznad nivoa mora.

Do sredine ove decenije, samo nekoliko godina od sada, Musk planira da postavi 12.000 satelita oko Zemlje. Musk je od američkih vlasti dobio dopuštenje za lansiranje još 30.000 satelita pored ovih. Njegovu konstelaciju satelita bi činilo oko 42 hiljade satelita u niskoj orbiti. To je osam puta više od trenutnog broja satelita u orbiti.

Kako će to izgledati? Trenutno je u orbiti oko Zemlje 5500 satelita, aktivnih i neaktivnih. Na donjoj slici možete da vidite kako su grupisane niska orbita i geostacionarna orbita, gde se, između ostalog, nalaze vojni i meteorološki sateliti za promatranje. Oni se nalaze na visini oko 36.000 kilometara.

6
Orbite današnjih veštačkih satelita. Bliže Zemlji je niska orbita LEO na oko 200 km. Geostacionarna je mnogo dalja, na oko 36.000 km.

Ovde možete da vidite 3D prikaz gde se ovih 5500 satelita nalazi, od površine do geosinhrone orbite. Sada zamislimo osam puta veći iznos. To je ono što Musk i 'SpaceX' planiraju da ubrizgaju u nisku Zemljinu orbitu.

Ali to nije sve. Trenutno se vodi i nacionalna i međunarodna utrka: između Elona Muska i 'SpaceX-a'; Jeffa Bezosa i 'Blue Origina'; Richarda Bransona i 'Virgin Galactica'; 'Googla' itd. i ekvivalentnih planova drugih zemalja kao što su Velika Britanija, Kina, pa čak i Kanada; ukupan broj predloženih satelita je 66.000. To je 12 puta više satelita nego danas.

7 
Simulacija orbita 55.000 veštačkih satelita na niskoj orbiti oko Zemlje.

Mnogo je razloga za zabrinutost, pa čak i strah zbog ovih inicijativa. Pomenuli smo samo neke.

Divlji kosmos

To je trka. Biće tu pobednika i poraženih. Koliko ja znam, ne postoje planovi ili bilo šta slično što bi regulisalo događanja u slučaju da jedna od tih kompanija počne da gubi novac, ne može dalje da upravlja svojim resursima i odluči da ih napusti. Šta će biti sa satelitima? Ko će ih eksorbitirati?

Šta više, sa toliko satelita gore može doći do sudara. I da, moji protivnici se neće složiti i reći će da se sve što padne s neba raspada u atmosferi, pa nema razloga za brigu. Ali problem postoji, jer se neke stvari ne raspadaju i mogu na kraju da udare o tlo.

Pokazalo se da dovoljno veliki broj satelita može da izazove lančane sudare, a ovi do još više sudara, eksponencijalno. Nedavno je objavljeno da dolazi do preko 1600 nedeljnih bliskih susreta između 'SpaceX' satelita. Sada zamislimo 66.000 satelita. Ne izgleda dobro.

Osobno se užasavam pomisli na sve one predmete iznad naših glava u rukama beskrupuloznih agenata. Zvuči kao nešto iz Jamesa Bonda, ali nije nemoguće.

Konačno. U ovom trenutku kada je groznica na vrhuncu, postoji iznenađujući problem, a to je da gotovo da postoji regulacija tih sistema. Ne postoji dovoljno protokola za nadgledanje ili praćenje koji bi odlučivali ko treba da izvede manevar kako bi se izbegao mogući sudar. Ne postoji primenjivi kosmički sporazum koji ukazuje na to kako bi ti akteri trebali da sarađuju na međunarodnom nivou. I kakve su posledice ako se neko ne pridržava propisanih pravila.

To je poput izgradnje složenog sistema autoputeva i dopuštanja neograničenom broju vozila da kruži pre nego što se zatraže vozačke dozvole, postave znakovi za zaustavljanje, semafori, saobraćajna pravila i policija za nadzor. Suludo.

8
Kometa NEOWISE i prolazak 'Starlink' satelita.

Kao da to nije dovoljno, protivljenje su pokazali i astronomi koji proučavaju noćno nebo. Na prethodnoj slici možemo da vidimo kometu. Reč je o snimku sa ekspozicijom od 30 sekundi koji je takođe zabeležio niz ovih satelita, jedan za drugim, koji prolaze kroz vidno polje kamere. Snimljeno je 2020. normalnom kamerom i telefoto objektivom. Ova fotografija je mogla biti snimljena i iz vašeg dvorišta.

9
Snimak DECam kamerom sa čileanskog 4-metarskog teleskopa Victor Blanco.

Iznad ovih redova možete da vidite sliku 50 CCD detektora u žižinoj ravni velikog teleskopa u Čileu, koja prikazuje satelite 'Starlink' koji seku vidno polje. Ovi sateliti, a posebno njih 66.000, sigurno će upropastiti astronomska istraživanja kosmosa sa Zemljine površine i uništiti nebo za nas ostale.

Dosta nam je tragedija zajedničkih resursa naše planete. Orbitalni prostor oko Zemlje bi takođe trebao da bude zajednički resurs i baština čovečanstva. Ali sada ga treba na isti način opljačkati.

Ne postoji planeta B

Na kraju ću reći da se nakon više od 40 godina karijere u robotskom istraživanju Sunčevog sistema i sa svojim poslednjim profesionalnim projektom koji je već iza mene, osećam gotovo kao astronaut koji se vratio sa daleke misije. I dok sam bila tamo, naučila sam sledeće.

Ne postoji drugo mesto u Sunčevom sistemu tako prikladno i fino prilagođeno našim potrebama kao što je Zemlja. Vodeni okeani su jedinstveni i nećemo pronaći ništa slično barem nekoliko svetlosnih godina oko nas. Koliko znamo, život na Zemlji i u okeanima takođe je jedinstven u solarnom sistemu, barem što se tiče bogatstva koje je ovde stvorio. Zemlja je neprocenjivo mesto i dom u kojem smo evoluirali.

10
Slika Zemlje koji je u junu 2013. snimio 'Cassini' kružeći oko Saturna.

U julu 2013. kamere mog tima na misiji 'Cassini' izvršile su neobičan sled naredbi koje su se pretvorile u sliku Saturna i njegovih prstenova u pozadini koja izaziva strahopoštovanje. Naša malena plava okeanska planeta može da se vidi kao svetla tačka, milijardu kilometara udaljena, koja pluta u moru zvezda.

Važnost ove slike nije u njenoj lepoti, već u besprekornoj i depolitizovanoj perspektivi koju nudi nama samima. Vizije svih nas zajedno, svih stvorenja Zemlje zajedno kriju se u ovoj maloj planetnoj tački, samoj u tami svemira.

Naša naučna istraživanja i slike poput ove su nam iskreno pokazale da ne postoji planeta B. Ne postoji nigde drugde gde bismo mogli da preživimo i napredujemo bez izvanrednih – i po mom mišljenju, neizvodivih – napora.

Neugodna istina bi mogla da bude da je poslednji bastion čovečanstva upravo ovde, gde je sve počelo.

Pouka za budućnost je da moramo maksimalno da se brinemo o Zemlji. Dakle, moja poruka džinovima komercijalnog kosmosa, Elonu i Jeffu, i svim ljudima sa velikim bogatstvom: Već ste pobedili u trci. Čitav svet je zadivljen onim što su već postigli. Šta ako sada date malo ljubavi našoj krhkoj planeti, kreatoru života, i svim stvorenjima koja na njoj žive? Mislim na bezuslovnu ljubav. Ljubav koja ne traži benefit ili profit. Majčinsku ljubav.

Gospodo, imate moć i sredstva za to. Vi sanjate veliko. Imate volju da izgradite gigantske strukture i postavite ih u orbitu oko Zemlje. Želite da pokrenete nastanjivanje čitave sterilne planete. Pa, evo jedne lude ideje: zašto ne biste ponovno teraformirali Zemlju? Umesto da napustite našu planetu, zašto ne udružite snage i izazovete brilijantne umove sa svog platnog spiska kako biste rešili velike izazove s kojima se suočavamo? Naprimer, kako ukloniti gasove staklene bašte iz atmosfere, kako ukloniti plastiku iz naših okeana, kako navesti ljude diljem sveta da prevladaju tribalizam i nacionalizam i zajedno rade na tome. Jer sve ovo i više od toga je ono što će nam biti potrebno. Pa onda učinite to. Ako to uradite, bićete zapamćeni kao vizionari koji su nas predvodili na putu koji je sprečio katastrofu. Ući ćete u istoriju kao veliki inženjeri vrhunca čovječanstva.

Pozivam vas da to učinite. I molim vas, ne zaboravite: volite Zemlju.

 

Reference:

§      There No Planet Planet B , Carolyn Porco (YouTube).

§      CYCLOPS . Službena stranica  Cassini Imaging tima  i  Cassini Imaging Centralnog laboratorija za operacije  (CICLOPS).

 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
drago dragović
0 #3 drago dragović 08-12-2021 19:06
Hahaha sad sam pročitao comments. Sviđa mi se Ducin kraj.
s Gagijem nemam šta da se slažem ili ne - on i ja se već dugo slaženo u globalu. Tema je jako inspirativna i praktično beskonačna, samo zavisi s koje strane napadneš problem. Problem je što ako mi to tako lako uočavamo onda sve to isto - i 100 puta bolje - vide 'oni drugi'. Zanimljivo bi bilo čuti šta su njihovi argumenti. Naša sirotinjska teza da se sve u životiradi zbog para je tanka, jer para već sada ima u svetu više nego što treba. Bezosu ne trebaju pare. Šta je njegov drajv? Mask je genije čije kompanije vrede trilione. Šta je njegov drajv?
dragant
0 #2 dragant 07-12-2021 21:27
Dobar tekst. Zaista nema drugog mesta za život osim planete Zemlje. Ostalo je stene u vakumu. Autorka kaže: "Neugodna istina bi mogla da bude da je poslednji bastion čovečanstva upravo ovde, gde je sve počelo." Zaoštrio bih i rekao da je Strašna istina da je poslednji bastion života i razuma u Svemiru upravo ovde. Pošto nema ni najmanjeg dokaza postojanja života drugde u Svemiru. Ostaje nam nada. Imali smo i nadu u lepšu budućnost napretkom nauke i tehnologije, pa od toga ništa.
Duca
0 #1 Duca 07-12-2021 09:57
Slažem se sa navedenim, tekst itekako može proširiti, ali i ovo što je napisano je dovoljno loša slika o čovečanstvu pa ne bih da dalje "mračim". Tačno je da oni koji "prodaju optimizam" (Ilon Mask i drugi pomenuti u tekstu) svojim postupcima rade upravo suprotno, ali slatkorečivo. Bojim se da šimpanza nije uspela i da se bliži vreme da štafetu predamo nekom drugom.
Dodaj komentar