Da, mnogi su skeptični u vezi ovog pitanja, pogotovu što se radi o jednom od najvećih kratera na Zemlji, rupi dubokoj 10-ak kilometara i prečnika makar 180 km. Gde je ona? Zar je moguće da asteroid veličine Himalaja nije napravio ožiljak koji bi se video i sa Meseca? U istoriji naše planete, to je bio jedan od pet događaja (ali ne najveći!) koji je evoluciju živih bića vraćao skoro na fabrička podešavanja.

Ako želite da pronađete ostatke asteroida koji je udario pre oko 66 miliona godina, samo počnite da kopate sedimente tačno tu gde stojite!

1

Ovo gore je ono što tražite: K-Pg granica[1], ili kako se nekad nazivala K-T granica. Nalazi se u čitavom svetu, tako da gde god da se nalazite imate je pred sobom ako ispod sebe imate stenu stariju od 66 miliona godina.

Ta je granica jako zasićena iridijumom, mnogo puta viša nego bilo koja druga površinska zemljska stena.

K–Pg sloj sadrži iridijum u koncentraciji koja jemnogo puta veća od normalne (30 puta veći sadržaj u kori u Italiji i na, recimo, Novom Beogradu, a čak 160 puta veći na, recimo, danskom ostrvu Zeland). Iridijum je izuzetno redak[2] prelazni metal iz platinske grupe elemenata u Zemljinoj kori jer je siderofilni elemenat, te je stoga veći deo potonuo zajedno sa gvožđem u Zemljino jezgro tokom planetne diferecncijacije. Pošto se iridijum vrlo čest elemenat u većini asteroida i kometa, tokom 80-ih godina tim sastavljen od fizičara Nobelovca Luisa Alvareza, njegovog sina geologa Waltera i hemičara Franka Asaroa sugerisao je da je neki džinovski asteroid udario u Zemlju u vreme nastanka K-Pg granice.

Kada je to prvobitno bilo predloženo, jedno od pitanja koje se kosilo sa 'Alvarezovom hipotezom' (kako je od tada postala poznata) bilo je da nijedan dokumentovani krater nije odgovarao događaju. Međutim, to nije predstavljalo smrtonosni udarac za teoriju, jer se smatra da udarni krateri većeg prečnika od 250 km bivaju Zemljinim geološkim procesima skriveni ili uništeni toekom vremena.

Kasnije su pronašli ovo.

2
Slike tog dela Meksika napravljene šatlovim topografskim radarom otkrile su deo kratewra prečnika oko 180 km. Brojne cenote (sinkholes) načičkane oko kratera sugerišu praistorijski okeanski basen u depresiji nastaloj posle udara.

Krater Chicxulub (čita se Čikšulub) na Jukatanu, datiran na 66,043 ± 0.011 milijardi miliona godina, granica krede i paleogena! Prečnika je skoro 200 km. Svaka kamenčina koja udari dovoljno jako da napravi krater te širine razbila bi se i raspršila se po čitavoj Zemlji! Danas smatramo da je to druga po veličini udarna struktura na Zemlji i jedina čiji je peak ring očuvan i pristupačan za naučna istraživanja.

Asteroid ili glava komete je pao na sloj anhidrita (CaSO4) ili gipsa (CaSO4·2(H2O)), usled čega je izbacio velike količine sumpornog trioksida SO3 koji je u kombinaciji s vodom stvorio aerosol sumporne kiseline. To je dodatno smanjilo Sunčevu svetlost koja je dopirala do površine Zemlje, a zatim se tokom nekoliko narednih dana taložila širom planeta u vidu kisele kiše, ubijajući vegetaciju, plankton i organizme koji su gradili svoje ljuske i oklope od krečnjaka (coccolithophorids i mekušci).

Interesantno je da se početkom veka pojavila teroija koja je sugerisama da se nije radilo o jednom telu koje je tresnulo u Jukatan, već da se objekat raspao i da je Zemlju pogodilo nekoliko džinovskih projektila, nešto slično kao kada je kometa Shoemaker-Levy 9 udarila Jupiter. U Ukrajini je pronađen krater Boltiš prečnika 24 km i krater Silverpit u Severnom moru prečnika 20 km, svi nastali približno u istom periodu.

2006. je na obali Indije je otkriven ogromni krater Shiva prečnika 450-600 km, star oko 66 milijardi miliona godina, ali to se još uvek nagađa i istražuje.

 3

U K–Pg izumiranju isčezlo je mnoštvo vrsta, a najpoznatiji su ne-pticoliki dinosauri. Takođe je uništeno bezbroj drugih kopnenih organizama, uključujući neke sisare, ptice, guštere, insekte, biljke i sve pterosaure. U okeanima je K–Pg događaj ubio plesiosaure i mosasaure i opustošio košljoribe, morske pse, mekušce (osobito amonite, koji su izumrli) i mnoge vrste planktona. Procenjuje se da je oko 75% ili više svih vrsta nestalo sa Zemlje. Ipak, izumiranje je takođe pružilo nenadanu evolucijsku priliku: nakon njega, mnoge su grupe doživjele izvanredno adaptivno širenje – iznenadno i plodno razgranavanje u nove oblike i vrste unutar poremećenih i ispražnjenih ekoloških niša. Sisari su se posebno diverzifikovali tokom Paleogena, razvijajući nove oblike kao što su konji, kitovi, šišmiši i primati. Preživela grupa dinosaura bili su različite kopnene i vodene ptice koje su se razvile u sve moderne vrste ptica, i tako dalje...

 4

5

[1] K-Pg znači kreda-paleogenska granica, a K-T je kreda-tercijerna granica. Označava kraj perioda krede, poslednjeg perioda mezozojske ere, i početak paleogenskog perioda, prvog perioda kenozojske ere

[2] Na Zemlji se godišnje proizvede samo oko 3 tone ovog metala. Samo je malo (oko 0,12%) manje gust od osmijuma, najgušćeg metala na svetu – 1 tetrapak iridijuma je težak čak 22,6 kila!

 
 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • ato said More
    Mali ispravak: A 10% od brzine... 8 sati ranije
  • Siniša said More
    A mene zanima, kako s postojećom... 8 sati ranije
  • Duca said More
    Čovek bi pomislio da je to rešenje za... 1 dan ranije
  • Baki said More
    Mnogo toga kompleksnog je moguće... 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    E,dobri ste mi vi,baš lepo!lp sax 4 dana ranije

Foto...