1. novembar 2009.
Evolucija

Knjiga Čarlsa Darvina Izražavanje emocija kod čoveka i životinja (1872), čiji prevod na srpski uskoro izlazi iz štampe, na uzbudljiv i jasan način izlaže domete prvog naučnog istraživanja emocija, njihovog porekla, prirode i, posebno, urođenih obrazaca izražavanja, kako kod ljudi tako i kod životinja. Ovo njegovo delo izazvalo je revoluciju u proučavanju emocija, ali i ogromno interesovanje stručne i široke publike. Uz knjige Postanak vrsta (1859) i Čovekovo poreklo (1871), knjiga o emocijama je treće Darvinovo kapitalno delo, prvi put prevedeno na naš jezik (izdavač je „Dosije", a prevodilac Nevena Mrđenović). 

Slavni biolog se u svojoj knjizi nije bavio našim emocionalnim doživljajem, subjektivnom stranom osećanja straha, tuge ili besa. Njega je zanimalo kako se ove emocije objektivno manifestuju, koji su telesni izrazi, koji odaju naša unutrašnja osećanja. On je zapazio mnoge sitne, jedva uočljive, ali i krupne promene u držanju, hodu, gestovima, glasu i izrazima lica, koje prate naše emocije. Primetio je da mi, ljudi, i nehotice, opuštamo krajeve usana kada smo tužni, nesvesno pućimo usta kada se koncentrišemo na neki posao, da otvaramo usta i podižemo obrve kada smo iznenađeni, a da stežemo pesnice i pokazujemo očnjake u besu. 

Čarls Darvin je bio sjajan, pažljiv i pronicljiv posmatrač koji ume da uoči pojedinosti izraza koje su drugima izmicale, a imao je i izvanredan dar da rečima opiše teško uhvatljive gestove i mimiku lica. On se, međutim, nije zadovoljavao opisom spoljašnjeg izraza emocija, nego ga je iznad svega zanimalo objašnjenje porekla i smisla ovih telesnih izraza, kao i uloga emocija. Spolja vidljivi, često jedva uočljivi tragovi emocija mogu nam biti putokaz do same suštine emocije i njene biološke i psihološke funkcije. 

Zašto nam se dlake podižu u strahu i ljutnji? Zašto crvenimo od stida? Zašto nam je lice i celo telo opušteno kada smo tužni? Dekodiranjem često nerazumljivih telesnih izraza emocija, ukazuje nam Darvin, mi dospevamo do najintimnijih i najvažnijih duševnih stanja. On jednostavno i uverljivo objašnjava mnoge zagonetne emocionalne izraze kao što su, recimo, plač kod bola i tuge, pojačan tonus mišića i škrgutanje zubima kod besa, i sl.

Darvin

Darvinovo istraživanje i tumačenje emocija je prevratničko, epohalno jer potpuno menja naše shvatanje čoveka i psihičkog života. Naše emocije, koje boje čitav naš unutrašnji, psihički život i koje daju ton i smisao našem životu, zaključuje ovaj veliki naučnik, rezultat su dugog evolucionog razvoja, a njihova priroda ima svoj koren u ponašanju naših milion godina starih predaka. Po Darvinu, mi ne možemo razumeti emocionalne izraze savremenog čoveka bez poznavanja duge evolucione prošlosti kako ljudske vrste tako i životinja. 

Neke od manifestacija osnovnih emocija (npr. strah, ljutnja, ljubav) imale su važnu adaptivnu svrhu, odnosno bile su značajne za opstanak ljudske vrste. A osnovne emocije savremenih ljudskih bića izražavaju se na potpuno isti, karakterističan i urođen način ponašanja, bez obzira na to da li su one i danas svrsishodne ili ne. Savremenim jezikom rečeno, Darvin je smatrao da je „program izražavanja emocija instaliran u naš nervni sistem tokom evolucije, i on može da deluje čak i onda, kada sa stanovišta razuma za njegovim delovanjem nema nikakve potrebe" (Outli, Emocije: kratka istorija, Klio, Beograd 2005, str. 42). 

Strpljivim prikupljanjem raznovrsnih dokaza Darvin je pokazao da je ekspresivno ponašanje urođeno, spontano i iracionalno. Izrazno ponašanje - klecanje kolena, kostrešenje dlake, širenje krila, dizanje obrva, crvenilo lica, ubrzano disanje -nehotičan je, nekontrolisan, urođeni odgovor na neku snažnu emocionalnu draž (pretnja, milovanje, gubitak). Emocionalni izrazi, po svemu sudeći, predstavljaju nasleđeni, genetski programiran primitivan obrazac ponašanja. U dalekoj prošlosti čovečanstva ti obrasci su bili vitalno važni, a danas su rudiment, evolucioni prežitak. 

Mnogi nasleđeni obrasci emocionalnog reagovanja ljudi danas predstavljaju zakržljali ostatak evolucije, poput slepog creva ili prilično retkih dlaka koje su preostatak nekadašnjeg krzna. Nama se i danas podižu dlačice kada smo besni, a da je njihova svrha - da kostrešenjem poput mačaka ili lavova izgledamo veći i opasniji - davno iščezla! Izrazi gneva današnjeg civilizovanog čoveka kao što su stezanje pesnice, ubrzano disanje, otkrivanje očnjaka i škrgutanje zubima, predstavljaju sada samo izraze pretnje, a nekada su te iste radne služile kao priprema za okrutan napad u kojem su oštri očnjaci imali važnu ulogu. Najsažetije iskazana evoluciona teorija emocija glasi: strah je zakočeno bekstvo, a bes zakočeni napad. 

Tvorac teorije evolucije je tvrdio da su mnogi izrazni pokreti čoveka evoluciono, nasledno determinisani, nepromenljivi i da su zajednički ne samo svim ljudima već i mnogim višim primatima. Kao rezultat uporedno kulturnog istraživanja emocija ljudi, Darvin je došao do zaključka „da se isto stanje duha širom sveta ispoljava na licu sa značajnom jednoobraznošću", što je dokaz suštinske sličnosti telesne i duševne građe svih ljudskih rasa. 

Osnovna teza Darvinove rudimentarističke teorije emocija može se sažeto iskazati kao „prošlost objašnjava sadašnjost". A to znači da je izražavanje emocija kod čoveka preostatak bilo evolucionog, filogenetskog razvoja (nasleđena od predaka), bilo ontogenetskog razvoja (nasleđe iz ličnog ranog detinjstva), te se i danas vrši na isti, pređašnji način, bez obzira na to koliko je današnjem čoveku korisno. Otud izrazni gestovi mogu valjano da se dešifruju jedino retrospektivno, tek kada ih dovedemo u vezu za dalekom prošlošću, kada su nastali, bili korisni i imali smisao. 

Darvinova knjiga o emocijama imala je kao svoj dalekosežni cilj da pruži još jedan snažan dokaz za teoriju evolucije i kontraargument za teoriju o božanskom poreklu čoveka, tako dragoj ljudskoj sujeti. Komparativno istraživanje porekla i prirode izražavanja emocija kod ljudi i životinja slavnom biologu bilo je potrebno da upravo i na ovom, osetljivom, mestu pronađe još jedan ubedljiv dokazza svoju teoriju evolucije.

Žarko Trebješani 

Izvor: Politika.

Izvor: http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=389619

***