Seganovo nasleđe

Detalji

Kategorija: Knjižara

Datum kreiranja: nedelja, 19 oktobar 2014 20:30

Autor Miloš Zbućnović

Karl Segan je jedan od najvećih popularizatora nauke u 20. veku. Ovaj astronom, astrofizičar i naučni popularizator rođen je u Bruklinu 1934. a umro je 1996. godine. Pored velikog doprinosa koji je svojim višedecenijskim radom doprineo razvoju astronomije, odigrao je glavnu ulogu u pridobijanju nove generacije velikih naučnih umova na polju istraživanja svemira, medju kojima posebno treba istaći Britanskog fizičara i astronoma Brajana Koksa i Američkog astrofizičara Nil de Gras Tajsona.

Opširnije: Seganovo nasleđe

Molim te objasni mi

Detalji

Kategorija: Knjižara

Datum kreiranja: ponedeljak, 15 septembar 2014 01:00

Autor Astronomski magazin

Novih 50 primeraka zanimljive knjige publiciste Draška Dragovića: „Molim te objasni mi“.

U knjizi je autor sažeo svoju višedecenijsku potragu za odgovorima na najzanimljivija pitanja iz sveta prirodnih nauka: astronomije, matematike, fizike, hemije... a koji se taško mogu naći u popularnim enciklopedijama. Evo nekih od pitanja na koje autor daje odogovre...

Opširnije: Molim te objasni mi

Crveno i plavo u dugi

Detalji

Kategorija: Knjižara

Datum kreiranja: nedelja, 01 jun 2014 21:34

Autor Astronomski magazin

„Bio jednom jedan car i imao mladog i mudrog sina koji se zvao Kai....“

Tako počinje jedna od najlepših kineskih bajki koja kazuje

Opširnije: Crveno i plavo u dugi

zašto je E=mcˆ2?

Detalji

Kategorija: Knjižara

Datum kreiranja: ponedeljak, 17 februar 2014 00:00

Autor Astronomski magazin

 Knjiga o najčuvenijoj formuli fizike:

zašto je E=mc²?

Opširnije: zašto je E=mcˆ2?

Kiseli svet

Detalji

Kategorija: Knjižara

Datum kreiranja: nedelja, 26 januar 2014 00:00

Autor astronomskimagazin

Jeste li čitali Vodu?

Venera, mesto nalik na pakao, preznojava se od omorine poklopljena gustim nebom zastrtim teškim oblacima. Viktorijanci, poznati romantici, zamišljali su da pod tim oblacima, u isparenjima koja se viju primordijalnim močvarama, hode dinosaurusi – tada se uveliko verovalo da je redosled unutrašnjih planeta odraz napredovanja evolucije. Tako je, mislili su, Venera prolazila kroz eru koja je odgovarala pradavnim vremenima na Zemlji, dok je Mars bio svedok samog odumiranja jedne napredne civilizacije.

Opširnije: Kiseli svet

Kuc-kuc, ima li koga?

Detalji

Kategorija: Knjižara

Datum kreiranja: ponedeljak, 20 januar 2014 00:00

Autor astronomskimagazin

Jeste li čitali Vodu?

Ali nisu našli ništa – ni traga ni glasa da je na Marsu ikad bilo života. Uz to su otkrili i ono najgore: Mars je izuzetno negostoljubivo mesto. Nije dosta što je leden i suv. Na njemu bi svaka trunčica organske materije naprosto brzo izgorela: ultraljubičasto zračenje sa Sunca potpuno sterilizuje zemlju jer stvara kaustična jedinjenja (koja deluju kao izbeljivač). Na Zemlji je najveća zaštita od ultralju- bičastog zračenja sloj ozona koji, budući izotop kiseonika, postoji samo zato što fotosinteza stvara kiseonik.

Opširnije: Kuc-kuc, ima li koga?