- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: petak, 02 oktobar 2015 20:18
-
Autor Astronomski magazin
Jedan od mnogih posleratnih Vilerovih studenata bio je Ričard Fajnman, koji je otkrio možda i najjednostavniji, a ipak najtemeljniji način objedinjavanja zamršenih detalja kvantne teorije. (Jedan od ishoda te ideje bila je Nobelova nagrada za Fajnmana 1965.) Pretpostavimo da želite da pređete preko sobe. Prema Njutnu, prepešačili biste najkraćom putanjom od tačke A do tačke B, zvanom klasična putanja. Ali, prema Fajnmanu, prvo biste morali da razmotrite sve moguće putanje koje spajaju tačke A i B. To znači razmatranje putanja koje bi vas odvele na Mars, Jupiter, najbližu zvezdu, čak i putanje koje vode u prošlost, sve do Velikog praska. Koliko god blesave i bizarne bile ove putanje, morate ih uzeti u obzir. Fajnman je svakoj putanji dodelio broj, definisavši skup preciznih pravila za izračunavanje tog broja. Nekim čudom, sabiranjem brojeva svih mogućih putanja, dobićete verovatnoću prelaženja puta od tačke A do tačke B peške iz perspektive standardne kvantne mehanike. To je bilo zaista izvanredno.
Opširnije: Suma nad putanjama
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: sreda, 23 septembar 2015 12:18
-
Autor Astronomski magazin
Nažalost, diskusije nad ovim izvrsnim paradoksima prekinuo je uspon Hitlera 1933. godine i žurba da se napravi atomska bomba. Zahvaljujući čuvenoj Ajnštajnovoj jednačini E = mc2, već godinama se znalo da je u atomu zaključana ogromna količina energije. Ali većina fizičara je odbacivala ideju da će ta energija moći da se koristi. Čak je i Ernst Raderford, čovek koji je otkrio jezgro atoma, rekao: „Energija koja se dobija raspadom atoma bedna je stvar. Ko god očekuje izvor energije zasnovan na transformacijama ovih atoma zagovara koještarije.“
Opširnije: Bomba
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: utorak, 15 septembar 2015 20:18
-
Autor Astronomski magazin
Kvantna teorija je najuspešnija fizička teorija svih vremena. Najviša formulacija kvantne teorije je standardni model koji predstavlja plod višedecenijskog rada na eksperimenata sa akceleratorima čestica. Delovi ove teorije testirani su s preciznošću od 1/1010. Ako se uvrsti masa neutrina, standardni model je bez izuzetka saglasan sa svim eksperimentima nad subatomskim česticama.
Opširnije: Problem s mačkom
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: utorak, 15 septembar 2015 19:18
-
Autor Astronomski magazin
Kvantna teorija je najuspešnija fizička teorija svih vremena. Najviša formulacija kvantne teorije je standardni model koji predstavlja plod višedecenijskog rada na eksperimenata sa akceleratorima čestica. Delovi ove teorije testirani su s preciznošću od 1/1010. Ako se uvrsti masa neutrina, standardni model je bez izuzetka saglasan sa svim eksperimentima nad subatomskim česticama.
Opširnije: Determinizam ili neodređenost
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: nedelja, 06 septembar 2015 19:18
-
Autor Astronomski magazin
Izuzmemo li Ajnštajna i Bora, nijedan čovek se nije više rvao sa apsurdnostima i uspesima kvantne teorije od Džona Vilera. Da li je fizička realnost samo iluzija? Postoje li paralelni kvantni univerzumi? Kad nije mozgao o ovim neukrotivim kvantnim paradoksima, Viler je primenjivao kvantne verovatnoće na konstrukciju atomskih i hidrogenskih bombi i bio je jedan od prvih naučnika koji su proučavali crne rupe. Džon Viler je poslednji među divovima, ili, kako ih je njegov student Ričard Fajnman jednom nazvao, „umnih grdosija“, koji se nosio sa bezumnim zaključcima kvantne teorije.
Opširnije: Umni grdosija: Džon Viler
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: subota, 29 avgust 2015 19:18
-
Autor Astronomski magazin
U Autostoperskom vodiču kroz galaksiju, najbolje prodavanom, bezočnom, luckastom naučnofantastičnom romanu Daglasa Adamsa, jedan od junaka otkriva najdovitljiviji način putovanja do zvezda. Umesto da koristi crvotočine, hiperpogone ili portale između galaksija da bi putovao od jedne do druge galaksije, zamislio je kako da iskoristi princip neodređenosti za skakanje preko prostranstva intergalaktičkog prostora. Ako bismo nekako mogli da kontrolišemo verovatnoću određenih neverovatnih događaja, onda je sve moguće, pa i putovanje brzinom većom od svetlosne. Dosezanje udaljenih zvezda za par sekundi je veoma malo verovatan događaj, ali kad neko može da kontroliše kvantne verovatnoće po svojoj volji, čak i nemoguće može postati uobičajeno.
Opširnije: Paralelni kvantni univerzumi
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: nedelja, 22 mart 2015 21:09
-
Autor Astronomski magazin
Pre neku godinu moj otac i ja smo napisali veliku knjigu, koja po sadržaju nema konkurenciju na našem jeziku. U njoj su predstavljene teme iz nekoliko oblasti prirodnih nauka: astronomije, nuklearne fizike, matematike, elektrotehnike, geologije, itd. Na koji način su pisani tekstovi, koji nivo znanja i informisanosti pokriva i kome se knjiga obraća? Danas bih predstavio deo jednog od tekstova iz knjige, koji govori o Sunčevom sistemu., tačnije o Marsu, planeti oko koje se trenutno okreće 5 orbitera.
Opširnije: Nova knjiga Draga Dragovića
- Detalji
-
Kategorija: Knjižara
-
Datum kreiranja: subota, 20 decembar 2014 13:00
-
Autor Astronomski magazin
TRNOVIT PUT DO HIGSOVOG BOZONA
Dramatičan razvitak fizike tokom 20. veka bio je motivisan veoma komplikovanim istorijskim razvojem, kako u samoj fizici, tako i u drugim oblastima nauke, pa i u ljudskom društvu u celini. Perović u ovoj knjizi daje interesantnu novu perspektivu nastanka kvantne mehanike, kao teorijske osnove za čitavu fiziku mikrosveta.
Opširnije: TRNOVIT PUT DO HIGSOVOG BOZONA
Jedan od mnogih posleratnih Vilerovih studenata bio je Ričard Fajnman, koji je otkrio možda i najjednostavniji, a ipak najtemeljniji način objedinjavanja zamršenih detalja kvantne teorije. (Jedan od ishoda te ideje bila je Nobelova nagrada za Fajnmana 1965.) Pretpostavimo da želite da pređete preko sobe. Prema Njutnu, prepešačili biste najkraćom putanjom od tačke A do tačke B, zvanom klasična putanja. Ali, prema Fajnmanu, prvo biste morali da razmotrite sve moguće putanje koje spajaju tačke A i B. To znači razmatranje putanja koje bi vas odvele na Mars, Jupiter, najbližu zvezdu, čak i putanje koje vode u prošlost, sve do Velikog praska. Koliko god blesave i bizarne bile ove putanje, morate ih uzeti u obzir. Fajnman je svakoj putanji dodelio broj, definisavši skup preciznih pravila za izračunavanje tog broja. Nekim čudom, sabiranjem brojeva svih mogućih putanja, dobićete verovatnoću prelaženja puta od tačke A do tačke B peške iz perspektive standardne kvantne mehanike. To je bilo zaista izvanredno.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Veliki pisci naučne fantastike