IS PETNNICA 440 14’ 47” E 190 55’ 49” N N/V 280 m Kako do Petnice?
Vesti KO DOLAZI Program >>PRIJAVITE DOLAZAK Raspored predavanja Šta treba znati

 I Z V E Š T A J 

Bilo koga od 70 učesnika konferencije da pitate kako je konferencija protekla i da li je bila dobra ili ne, siguran sam da bi svi rekli da je ona bila perfektna. Dakle, nije što je naša nego stvarno. Zameriće samo jednu stvar: predavanja je bilo prevuše! A prva ideja je i bila da imamo tek nekoliko predavanja i onda mnogo vremena za priču, komentare i tome slično, ali eto, šta da radimo, to nam nije uspelo i predavanja je bilo suviše. Ali popravićemo se ubuduće. 

ALBUM FOTOGRAFIJA

Evo nekih impresija:

Dakle, prof. Željko Ivezić! To je veliki astrofizičar, iskusan organizator velikih poslova, veoma precizan u reči, širokog obrazovanja i interesovanja što ga je sve preporučilo da postane direktor čuvene opservatorije Vera Rubin. Na sve nabrojane karakteristike ja bih dodao još jednu koja se verovatno nigde ne piominje: prof. Ivezić je džentlmen. Kao popularizator može drugima da posluži samo kao primer. Inače predavanje je ordžao preko Zooma.

Prof. Dragan Gajić (niški PMF) – standardno odličan, pa neću trošiti reči na njega. Čujem da ga žena ne pušta iz kuće dok ne spremi lekciju, pa verujem da je to osnovni razlog njegovih vrsnih predavanja. Inače on se opasno približava svom 600-tom popularnom predavanju u karijeri.

Dr. Jovana Knežević, PMF NS, svaka joj čast, govorila je tečno, ubedljivo i bez poštapalica. A onda je na red došao Bratislav Bata Ćurčić! Dakle, čovek ima više decenijsko iskustvo rada sa astronomskim instrumentima, učio se na izvoru stvaranja opreme, puno je radio, stvarao (od pravljenja opservatorije do izrade astrofotografije) a uz to dobro priča i to je to. Mislim da ne možemo ni zamisliti bolje.

Danijela Velimirovća, doktoranda (PMF NS) ću preskočiti: nisam bio u sali kada je govori, sem toga njegovo izlaganje je bilo sasvim kratko. A onda je putem žice došao prof. Miroslav Filipović (Sidnej, Australija). Došao je i oduvao nas sve svojom energijom i izobiljem važnih i interesantnih podataka koje je bez pauze u brzom govoru sipao pred nas sat vremena – a inače to je bio tek jedno od tri dela potpunig predavanja. Očekujem da nam stigne snimak tog predavanja pa ćete čuti. Svaka čast profesore.

Profesorka Tanja Berić (Biološki fakultet BG) je imala na umu čitav niz predavanja, pa i jenu interaktivnu, astrobiološku igru, ali sve bi to trajalo tri sata, a nama je falilo i više od toga, pa smo morali da prihvatimo samo klasično predavanje iz astrobiologije. Ukratko: ubedljivo, tečno. Profesorka nam je inače umesila i donela ogromnu veknu hleba koja je izazvala nepodeljene pohvale tako da ovom prilikom profesoreki čestitamo i zahvaljujemo joj se.

Šeldon Lansberger, fizičar i Teksasa pričao je (opet preko žice) o nuklearnoj fizici, Nobelovcima, istoriji…. Malo toga sam razumeo, ali ne sumnjam da je bio odlična. Ono što međutim znam i garantujem jeste da je predavanje prof. Dejana Stojkovića (Bufflo, USA) o crnim rupama bilo maestralno. U planu je da pustimo snimak tog predavanja pa ćete i sami čuti.

Onda je govorio prof. Igor Savić (PMF NS) koji ima problem da ne zna da se hvali. Čovek je učinio neke velike stvari ali ih je tako upakovao u celu priču da su one prošla nezapaženo. Govorio sam mu ja još pre neki dan o tome, ali nije vredelo.

Goran Ćurčić je ukratko ispričao o nekom SF društvu iz Zrenjanina, ali – na predavanju nisam bio. Ne moš čovek baš na svakom mestu da bude iu isto vreme (sem ako nije elektron). 

Prof. Tristan Hibš, Vašington SAD – o string teoriji. Ma čovek ima prijatno dubok glas, pričao je profesorski: razgovetno, strpljivo, odlično sistematizovano i ništa ga nisam razumeo. Moje znanje je nekoliko spratova ispod nivoa predavanja profesora Hibša. 

A onda je na red došao prof. Aleksandar Bogojević. Njegovo predavanje je bila prava rapsodija nauke i – mašte. Bar sam ga ja tako doživeo, čućete ga pa da ne prejudiciram zaključke. 

Drugo veče konferencije, zapravo noć konferencije zapečatio je Slobodan Bubnjević. Pre više od godinu dana predložio je jedno predavanje da bi sada održao sasvim, sasvim drugo – o posmatranju Helejeve komete u 15. veku. A to predavanje zapravo nije imalo mnogo veze ni sa kometom, ni sa astronomijom, već najviše sa istorijom i bilo je toliko zanimljivo da se razvezla diskusija sve do posle ponoći tako da je prof. Gajić reka: „E vala ja sam poznat po dugim predavanjima, ali Boba me je pretekao jer je predavanje započeo jednog, a završio ga drugog dana“. Hmm, jesteli znali zašto Hrišćanske crkve u celom svetu zvone u podne? E pa čućete i ovo predavanje.

Posle predavanja, a pre jutra prošetali smo se do astrofotografa. Bilo je te večeri odličnih snimaka 

Sutradan nas je Srđan Penjivrag (besmisle no je da ga predstavljamo - ako ga ne znate onda niste odavde) je pričao o…. pa o aktuelnostima iz astronautike, a ona se svode na dilemu da li će na Mesec otići pre Kinezi ili Amerikanci i tamo osnovati svoju bazu. A to je, globalno politički, ekonomski, vojno itd. dalekosežno važno pitanje. I baš zato o njemu nećemo.

Posle je priču preuzeo Nenad Filipović koji je o astrofotografiji održao toliko stručno predavanja da ja to nisam bio u stanju ni da zamislim. Hvala ti o Nenade, svako čast itd. ali stvarno…

Onda je dr Milan Milošević na samom kraju naše žurke ukratko ispričao priču o zagonetnom problemu. Najkraće (i verovatno pogrešno) problem je ovaj: dva merenja, dva rezultata koja ne bi trebalo da postoje, a ipak postoje. Zašto? E pa to je problem.

Na kraju ono što zaslužuje da stoji na početku: ne bi celo ovo okupljanje postojalo da nije naših vernih, tihih saradnika:

Predrag Prentić je … čak nije ni važno šta je sve uradio, važno je što je on stabilna podrška i što možemo računati na ono što je obećao, pa čak i što nije obećao. To je za njega zakon. Zatim tu je Dragan Turčinović, koji se uvek skriva u zadnjim redovima kada imamo sastanak – i uradi šta može za kamp (ovog puta su to šolje sa znakom kampa), pa onda… e ovde moramo da se prebacimo u novi red… 

Ništa od našeg okupljanja ne bi bilo da nije Vasilja Milidraga, našeg ministra za finansije, koji je pribavio dragocena sredstva bez kojih ne bismo mogli ni espreso kafu da kupimo. A tu je bila i naša Jelena Milutinović koja nas je sve držala na okupu, vodila silne evidencije i finansije i koja je bolesna iz kreveta ustala da nas u Petnici dovede u red.

Ali ipak ništa ne bi bilo da nije malo pre pomenuti  Milan Milošević došao, povezao sve predavače, naročito one preko jednog i drugo g okeana i omogućio transokeanski prenos slike i zvuka.

Bilo je više puta da nešto „zariba“ pa nas je hvatala panika a kada bi Milan rekao: „Hade samo nemoj ovo da diraš  i biće sve u redu“ – i onda je bilo u redu. Bez obzira koliko nenaučno zvučalo reći ću da Milan raspolaže nekom skrivenom magičnom silom.

A sad pogledajte fotografije.

ALBUM FOTOGRAFIJA

Astronomski kamp: VELIKA VEST!

Zašto se seli Astronomski kamp "Letenka"