Posle trogodišnjeg zatišja, Kina se vraća na scenu kosmičkih letova sa ljudskim posadama u okviru programa koji obuhvata četiri lansiranja.
Prvo će u junu 2016. biti obavljeno eksperimentalno lansiranje nove rakete-nosača CZ-7. Zatim će u trećem kvartalu biti lansirana kosmička laboratorija (KL) “Tjangong-2” (Tiangong), sa kojom će se krajem godine spojiti kosmički brod “Šenžou-11” (Shenzhou) sa dva tajkonauta. Oni će u kosmosu ostati 30 dana. Konačno, u prvoj polovini 2017. uslediće misija pvog kineskog teretnog broda “Tjanžou-1” (Tianzhou).
Ovim misijama Kina će uokviriti program priprema za početak gradnje nacionalne orbitalne stanice (OS).
Lansiranje nove kineske rakete-nosača CZ-7 (Chang Zheng – “Dugi marš“) indirektno je povezano sa operacijama sa novom KL. Ona treba da bude lansirana u junu 2016. sa novog kineskog kosmodroma Venčang (Wenchang), a sledeće godine će poneti u kosmos prvi kineski teretni brod “Tjanžou-1” koji će biti spojen sa KL “Tjangong-2”.
Posle lansiranja nove kineske rakate CZ-7, u trećem kvartalu (Q3) ove godine raketom-nosačem CZ-2F će sa kosmodroma Djiukuan (Jiuquan) biti lansirana KL “Tjangong-2” (天宮一號– “Nebeska palata”).
U periodu oktobar-decembar 2016. (najverovatnije u oktobru) ka KL će, takodje raketom CZ-2F sa kosmodroma Djiukuan, biti lansiran kosmički brod (KB) “Šenžou-11” sa posadom od dva tajkonauta. Njen primarni cilj je spajanje sa KL, prelazak u nju i obavljanje serije naučno-tehnoloških eksperimenata i ispitavanja sistema nove laboratorije.
Zanimljivo je da posada broji “samo” dva tajkonauta, iako se dugo mislilo da će ona imati tri člana, kako je to bilo tokom dve prethodne kineske kosmičke misije.
Tada su dve tročlane ekipe tajkonauta, sastavljene od po dva mučkarca i jedne žene boravile tokom 2012. i 2013. na KL “Tjangong-1”. Ona je lansirana u kosmos septembra 2011. Pre dva pilotirana broda “Šenžou” (9 i 10), sa prvom kineskom kosmičkom laboratorijom spojen je automatskim brod “Šenžou-8” bez posade. Po obliku i dimenzijama dve kineske laboratorije su praktično identične. Dužina laboratorije “Tjangong” iznosi 10,4m, maksimalni prečnik 3,35m, masa 8,5 tona, dok je zapremina hermetizovanog prostora 15m3. Zanimljivo, “Tjangong-1” se još uvek nalazi na orbiti u operativnom stanju.
Iako nije objavljeno zbog čega će u kosmos leteti dvočlana posada, pretpostavlja se da kineski stručnjaci nameravaju da tokom sledeće kosmičke misije na duže vreme testiraju rad modernizovanog sistema očuvanja života koji će biti korišćen na modulima kineske orbitalne stanice. Zbog toga će sledeća misija trajati znatno duže od prethodnih - dva tajkonauta će provesti na laboratoriji “Tjangong-2” do 30 dana, što je duplo duže od do sada najdugotrajnije kineske kosmičke misije. Naime, posada broda “Šenžou-10” je 2013. provela nešo manje od petnaest dana u kosmosu.
Takodje, još uvek se nezna sastav buduće kineske kosmičke posade. Podsećamo da je rezervna posada misije “Šenžou-10” koja je obavljena juna 2013. bila u sastavu:
- Liu Bo Ming (
-Liu Boming) - Pan Žan Čun (
- Pan Zhanchun) - Deng King Ming (
- Deng Qingming).
Da napomenemo da se kod Kineza prezimena pišu na početku.
Tajkonaut Liu je veteran iz misije “Šenžou-7” (iz septembra 2008.) tokom koje je do pojasa izašao u otvoreni kosmos, dok Pan i Deng, koji su kao i Liu članovi grupe tajkonauta iz 1996, nisu leteli u kosmos.
Zanimljivo je da su se njihova imena pojavila samo nakratko u kineskoj verziji Vikipedije dva dana pre lansiranja broda “Šenžou-10”, posle čega su povučena i nikada se više nisu pojavila. Tako da za razliku od svih prethodnih kineskih misija, pitanje rezervne posade “Šenžou-10” ipak ostaje otvoreno. Medjutim, na jedinim poznatim fotografijama tajkonauta Pana i Denga evidentno je da su snimljene tokom tradicionalne predstartne ceremonije osnovne posade kojoj, takodje prisustvuje i rezervna. Zbog toga se dosta pouzdano može reći da su Liu, Pan i Deng bili članovi rezervne posade misije “Šenžou-10”.
Pa, kako posada broda “Šenžou-11” broji dva tajkonauta postavlja se pitanje ko bi to mogao biti. Sa popriličnom dozom sigurnosti smatram da će Liu, veteran iz treće kineske kosmičke misije, biti komandant broda “Šenžou-11”. Što se drugog člana posade tiče, sasvim je moguće da to bude jedan od pet tajkonauta nove grupe iz 2010 koji nisu leteli u kosmos. Naime, iz ove grupe su u kosmos letele samo dve žene – Liu Jang (
- Liu Yang) i Vang Ja Ping (ili Van Ja Pin -
- Wang Yaping), dok niko od pet muškaraca iz ove grupe nije čak bio ni dubler.
Kina ima ambiciozne planove da tokom 2018-2021. sagradi orbitalnu stanicu sastavljenu od tri modula. Kako su tajkonauti iz grupe 1996. u proseku stariji od 50 godina, teško je očekivati da će neko od njih učestvovati u misijama na orbitalnoj stanici. Tamo se nalaze šest tajkonauta, uključujući Pana i Denga, koji nisu leteli u kosmos a još uvek imaju aktivan status. Da Kinezi za razliku od Rusa i Amerikanaca ne šalju u kosmos po automatizmu tajkonaute koji su bili dubleri govori činjenica da je Liuova poletela u kosmos bez prethodnog dubliranja, a da tajkonauti koji su bili u rezervnim posadama druge (Vu Djie) i treće kineske pilotirane misije (Čen Kuan) iz 2005. i 2008. nisu leteli u kosmos. U prilog teoriji da će tajkonaut iz grupe 2010. biti drugi član posade, ide i to što su imena rezervne posade “Šenžou-10” skunuta sa kineske Vikipedije ubrzo posle njihovog, po svemu sudeći od strane kineskih kosmičkih zvaničnika, neplaniranog objavljivanja. Očigledno već se tada znalo da će sledeća ekipa brojati dva tajkonauta i da će prednost biti data nekom iz grupe 2010. a ne Panu i Dengu.
Znači, kako Kini za gradnju OS itekako trebaju iskusni tajkonauti, a iz nove “mladje” grupe kako smo spomenuli samo su dve žene letele u kosmos, očekujem da će drugi član posade ipak biti neko iz tima tajkonauta 2010.
Evo imena tajkonauta iz ove grupe koji nisu leteli u kosmos:
1. Cai Ksju Že (
- Cai Xuzhe)
2. Čen Dong (
- Chen Dong)
3. Tang Hong (
- Tang Hong)
4. Je Guang Fu (
- Ye Guangfu)
5. Žang Lu (
- Zhang Lu).
Da napomeno da je Kina od oktobra 2003. do sada obavila pet kosmičkih letova sa ljudskim posadama. U misijama je do sada učestvovalo desetoro kineskih tajkonauta – osam muškarca i dve žene. Dva tajkonauta, Djing Hai Peng (
-Jing Haipeng) i Nie Hai Šeng (-Nie Haisheng) su obavila po dva kosmička leta. Nie je ujedno komandant odreda kineskih tajkonauta koji broji 14 tajkonauta iz prve grupe (1996.) i sedmoro tajkonauta druge grupe (2010.). Poznato je da su prvi kineski tajkonaut Jan Li Vei (
-Yang Liwei) i prvi Kinez u otvorenom kosmosu Žai Ži Gang (
-Zhai Zhigang) promovisani pre nekoliko godina u generale, tako da se oni, iako još uvek imaju aktivan status, ne pripremaju za kosmičke letove. Takodje, sasvim je moguće da se komandant druge kineske kosmičke misije Fei Džun Long (
-Fei Junlong), koji je takodje promovisan u generala, više ne priprema za letove u kosmos, tako da je broj aktivnih tajkonauta manji. Konačno, mnogi tajkonauti iz grupe 1996. zbog, kako smo naveli starosne granice, teško da se mogu smatrati aktivnim, što broj tajkonauta na koje Kina može da računa poprilično smanjuje. Zato i ne čudi što je Kina najavila za ovu godinu selekciju treće grupe tajkonauta koja će, pored vojnih pilota, uključiti i nekoliko inženjera, lekara i naučnika.
Nego, vratimo se misiji KL “Tjangong-2”. Zanimljivo, za razliku od KL “Tjangong-1” na kojoj su boravile dve kosmičke posade, prema raspoloživim podacima za KL “Tjangong-2” planirana je samo jedna misija posete. Po odvajanju broda “Šenžou-11”, KL će nastaviti let u automatskom režimu. U prvoj polovini 2017. raketom-nosačem CZ-7 sa kosmodroma Venčang će ka KL biti lansiran teretni brod “Tjanžou-1”. Sa masom od 13t, njegov kapacitet iznosi oko 6t. Kako KL “Tjangong-2” ima samo jedan mehanizam za spajanje, biće ovo neobična “snabdevačka” misija jer nikoga neće biti na mini-stanici da sa teretnog broda prebaci teret u laboratoriju. Zbog toga pretpostavlja se da su osnovni ciljevi teretne misije da se testiraju sistemi “teretnjaka” koji će biti korišćen za snabdevanje kineske orbitalne stanice, da se proveri rad opreme automatskog susreta i spajanja objekata velikih masa, a da se posle spajanja ispita tehnologija prepumpavanja goriva iz rezervoara teretnog broda u tankove kosmičke laboratorije. Takodje, tokom leta u spojenom režimu, motorima teretnog broda biće obavljeno nekoliko korekcija orbite leta KL.
Ono što takodje pada u oko je da će se u vreme kada Kina krene sa gradnjom orbitalne stanice (OS) (oko 2018/19.), KL “Tjangong-2” nalaziti na orbiti i biti, naravno ako sve bude išlo po planu, u operativnom režimu. Kako nosi samo jedan i to pasivni uredjaj za spajanje, “Tjangong-2” neće moći da se spoji sa osnovnim modulom OS, što takodje govori o tome koliko kineski stručnjaci vode računa da sve provere do poslednjeg detalja na eksperimentalnim kosmičkim laboratorijama pre početka gradnje OS.
Očigledno, posle trogodišnjeg zatišja u kineskoj pilotiranoj kosmonautici, očekuju nas nove i veoma inetersantne kosmičke misije.
Umetnička predstava KL “Tjangong-2” na orbiti
Raketa-nosač CZ-2F kojom će biti lansirani “Tjangong-2” I “Šenžou-11” tokom ispitivanja na kosmodromu
 |
 |
Dubleri - jedini poznati snimci tajkonauta Pana (levo) i Denga
Dvočlana posada kosmičkog broda “Šenžou-11” tokom treninga
Prva posada laboratorije “Tjangong-1” (l-d) – Liu Vang, Liu Jang i komandant misije Djing Hai Peng
Kompjuterski model teretnog broda “Tjanžou”
Manjak iskusnih tajkonauta – dva kineska kosmonauta u bazenu Centra za obuku uvežbavaju radove u otvorenom kosmosu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
