Astronautika: misije

Ljahov

Vladimir Ljahov (1941-2018.)

Proslavljeni sovjetski kosmonaut Vladimir Afanasjevič Ljahov, veteran tri kosmičke ekspedicije, preminuo je 19. aprila u 77. godini.

Odlaze, jedan za drugim, veterani kosmosa. Za samo nešto više od godinu dana napustili su nas kosmonauti Igor Volk, Georgij Grečko i Viktor Gorbatko. Takođe, dva čoveka sa Meseca, Judžin Sernan i Džon Jang, zatim astronauti Pol Vejc, Ričard Gordon i Brus Mekkendles i prvi ukrajinski kosmonaut Leonid Kadenjuk. Sada, nema više ni Vladimira Ljahova. Preminuo je u Astrahanu. Bio je u kolima, išao je na pecanje. Osetio je jaku bol u grudima, uspeo je samo da  zaustavio auto ...

Bio je dvostruki heroj SSSR-a, general-potpukovnik.   

Kada je jednom kosmonaut Ljahov, koji je bio poznat kao veliki popularizator kosmonautike među mladima, posetio jednu od škola u Serpuhovu, prišao mu je jedan dečak i rekao:

-Vi ste kosmonaut u znaku broja tri! 

-A kako to? - pitao je iznenađeno Ljahov.

-Vi ste tri puta leteli u kosmos? - pitao je dečak.

-Da - složio se Ljahov.

-Na tri kosmička broda?

-Tačno.

-Na tri orbitalne stanice? Tri puta ste izlazili u otvoreni kosmos i na orbiti ste proveli 333 dana, podsetio je Ljahova dečak, dodao. - I konačno, Vi ste trostruki heroj.

-A, ne, ne - pokušao je da se izvuče Ljahov koji o ovoj matematici i broju tri vezanim za njega nikada nije razmišljao. - Ja sam samo dva puta dobio zvanje Heroja!

-Tri puta - bio je uporan dečak. Imate dva zvanja heroja Sovjetskog Saveza, a posle trećeg kosmičkog leta, dobili ste takođe zvanje heroja Avganistana! Znači, Vi ste trostruki heroj - objasnio je zaboravnom generalu Ljahovu!

Da, brojevi su se na neki neobičan način poigrali sa Vladimirom Ljahovim. U stvari, dečak je ipak jednom pogrešio. Iako je tri puta leteo u kosmos, Ljahov je ipak leteo na pet kosmičkih brodova, jer je u dva navrata poleteo u kosmos na jednom, a na Zemlju se vratio na drugom kosmičkom brodu. 

U eri orbitalnih stanica koja traje od aprila 1971, samo su tri kosmonauta letela na tri različite orbitalne stanice. Jedan od njih je bio upravo Vladimir Ljahov. On je u razmaku od desetak godina leteo na orbitalnim stanicama "Saljut-6" (1979.), "Saljut-7" (1983.) i "Mir" (1988.). I ne samo to; on je jedan od retkih sovjetskih kosmonauta koji je pored orbitalnih stanica, imao prilike da leti na pet kosmičkih brodova "Sajuz" (iz tri serije, opet taj broj tri) i na gotovo svim kosmičkim aparatima koje je Sovjetski Savez tih godina lansirao u kosmos. On je radio u modulima "Kosmos-1443" (što je u stvari bio TKS-transportni brod snabdevanja koji je spojen sa stanicom "Saljut-7") i "Kvant" (u okviru orbitalnog kompleksa "Mir"), dok je takođe za vreme svojih misija primio i nekoliko teretnih brodova "Progres". Dok je bio u otvorenom kosmosu, Ljahov je na sebi imao, ili bolje rečeno bio unutar skafandra "Orlan", dok je za vreme lansiranja i povratka na Zemlju bio odeven u dva tipa skafandra tipa "Sokol".       

Konačno, pored orbitalnih stanica i brodova "Sajuz", Ljahov se pripremao i za misije na Mesec, prvo na brodu "L1" planiranom za obletanje Meseca, a onda i u okviru program "N1-L3" namenjenom spuštanju sovjetskih kosmonauta na Mesec. Kao što je poznato, ciljevi oba programa nisu postignuti, istina "L1" je pod imenom "Zond" nekoliko puta leteo na trasama Zemlja-Mesec-Zemlja, ali bez kosmonauta. Međutim, ni ovo nije dovoljno da popuni kosmički portret Vladimira Ljahova. On je učestvovao u projektu orbitalnog aviona "Spirala", a pripremao se i za misije u vojnim kosmičkim projektima brodova "7KI-VI" i "Sajuz-VI" i na vojnoj orbitalnoj stanici "Almaz".   

Ljahov je bio prvi sovjetski kosmonaut koji je dva puta u kosmosu, za vreme prvog (1979.) i drugog (1983.), kosmičkog leta proslavio svoj rođendan.

Naravno, u ta vremena se o kosmonautima i njihovim podvizima u kosmosu govorilo uvek u superlativu. Međutim, u svakom kosmičkom letu bilo je more problema o kojima se nije pisalo. Sada, posle toliko godina, poznati su mnogi "tajni" detalji velikih drama koje su se odvijale u kosmosu i u kojima su glavni akteri bili upravo kosmonauti, kao što je to bio Ljahov. Na primer, kada je prvi put leteo u kosmos, na orbitalnoj stanici "Saljut-6", skupa sa kosmonautom Valerijem Rjuminom obavio je unikatnu operaciju remontovanja motora stanice i, prvu zamenu kompletnog pulta upravljanja sistema autonomne navigacije "Delta". Tada, usled kvara na glavnom motoru, kosmički brod "Sajuz-33" sa sovjetsko-bugarskom posadom, nije mogao da se spoji sa stanicom pa su Ljahov i Rjumin sami obavili kompletnu kosmičku misiju koja je, u to vreme bila najduža - trajala je 175 dana (od februara do avgusta 1979.). U njenom finišu, kada su se kosmonauti nalazili u kosmosu već 172 dana, morali su neplanirano da izađu u otvoreni kosmos i obave izuzetno složenu operaciju. Naime, na repnom delu stanice bila je rasklopljena parabolična antena kosmičkog radio-teleskopa KRT-10 prečnika deset metara. Međutim, kada je trebala da bude odvojena, ona se zakačila za rep stanice, tako da su Rjumin i Ljahov morali da izađu izvan stanice i ručno otkače antenu. Time je repni agregat za spajanje stanice "Saljut-6" oslobođen i mogao je biti korišćen u budućnosti. 

 

1 soyuz 32 3
Ljahov (levo) i Rjumin u simulatoru orbitalne stanice "Saljut-6"

2 bae06b36ff49c5d3d1a3429ddf2052c2 black sea the black

Orbitalna stanica "Saljut-6" (delo slikara Andreja Sokolova)

3 071B884FC

Kosmonauti Rjumin i Ljahov otkačuju antenu kosmičkog teleskopa od stanice "Saljut-6" (delo slikara Andreja Sokolova)

A onda je Ljahov krenuo drugi put u kosmos, sada sa kosmonautom Aleksandrom Aleksandrovim. Bio je jun 1983. I opet drama. Po izlasku broda "Sajuz T-9" na orbitu ispostavilo se da se jedan sunčev panel nije rasklopio. Brod je praktično primao 50% električne energije, od samo jednog rasklopljenog panela. Međutim i sa ovako "jednokrilnim" brodom, Ljahov je uspešno obavio spajanje sa orbitalnim kompleksom "Saljut-7"-"Kosmos-1443". Sam po sebi, to je bio dovoljno veliki podvig, jer pre njega niko nije spojio asimetrični "Sajuz", samo sa jednim rasklopljenim panelom, sa orbitalnom stanicom. Međutim, ovo je bilo ujedno i prvo spajanje broda "Sajuz" ne sa orbitalnom stanicom, koa ranije, već sa pravim orbitalnom kompleksom sastavljenim od orbitalne stanice ("Saljut-7") i modula "Kosmos-1443" koji je praktično bio iste mase kao i stanica, znači prvo spajanje sa sistemom od preko 40 tona! 

Dok su Ljahov i Aleksandrov radili na stanici, krajem jula 1983. u jedan od iliminatora udario je  mali  meteorit i u prozoru napravio rupu dubine četiri milimetra. Da je leteo većom brzinom, ili možda udario pod drugim uglom, kosmonauti bi se suočili sa najvećom opasnošću koja vreba u kosmosu - razhermetizacijom. Kada nastane otvor, bilo na iluminatoru, ili na zidu stanice, kosmos se ponaša kao ogromni vakuumski usisivač koji usiše poslednji molekul vazduh i unutar stanice nastaje potpuni vakuum, mrtvilo. 

4 th

Odvažna posada stanice "Saljut-7" - Ljahov (levo) i Aleksandrov

Septembra došlo je do kvara na motorima stanice. Kosmonauti su trebali u to vreme da se vrate na Zemlju ali je Ljahov ubedio Kontrolu leta da im produže let za još dva meseca i saniraju, koliko su mogli situaciju. To je, sa jedne strane pomoglo da stanice ne bude ostavljena bez posade, a sa druge da se pripreme tehnika i kosmonauti sledeće posade koji će odstraniti kvarove na stanici.  

Drugi kosmički let Vladimira Ljahova bio je planiran na "samo" 50 dana. Međutim, zbog odugovlačenja sa lansiranjem sledećeg kosmičkog broda sa zamenom, misija je produžena za, kako je tada kosmonautima rečeno, još 50 dana, znači na 100 dana. Zatim su trebali da ih zamene kosmonauti Vladimir Titov i Genadij Strekalov. I, 26. septembra, dok su se oni nalazili na vrhu rakete-nosača, došlo je do požara u dnu rakete, dok je još bila na lansirnoj rampi. Aktiviran je sistem za spašavanje, kapsula sa kosmonautima je odvojena od rakete, ali je ona, kao i njena rampa, potpuno uništena. Ljahovu i Aleksandrovu ponovo predlažu da produže kosmički let i obave deo programa Titova i Strekalova!

5 th

Trenutak kada je sistem za spašavanje odvojio kapsulu sa kosmonautima Titovim i Strekalovim od rakete u plamenu 

Iz Kontrole misije su odmah posle drame na Bajkonuru pozvali i kratko rekli: "Ne pitajte ništa, neće biti posla!" "Jesuli momci živi?" - jedino je što je Ljahov pitao. "Živi su. Odradio je SAS" (sistem spašavanja). Kasnije, Ljahov je u jednom intervjuu rekao:

"Posle toga su nas oni pozvali i sve nam ispričali. A dan kasnije, pozvao nas je Valentin Gluško (prim - u to vreme Generalni konstruktor korporacije "Energija") i pitao: 'A kako bi bilo da poradite malo duže za ove momke?' Pitao sam - 'Koliko dugo?' On kaže 'tri'. Zaptali smo 'tri dana?' 'Ne, tri meseca' rekao je Gluško. Odmah smo se složili i to bez ikakvih uslova. Uobičajeno je da kada se dogovaramo o neplaniranom produžetka kosmičkog leta, da posada može da kaže svoje uslove za nastavak ekspedicije. Međutim, mi to nismo uradili, samo smo ostalo još dodatna tri meseca i odradili program Titova i Strekalova", rekao je lakonski Ljahov. 

A u tom novom programu za koji se dva kosmonauta uopšte nisu pripremali bile su planirane i dve kosmičke šetnje. U stvari, kada kažemo "kosmička šetnja", ljudi pomisle da je to kao nekakva ležerna i opuštena šetnja kosmonauta po otvorenom kosmosu. Daleko od toga. Svaki izlazak u otvoreni kosmos je priča za sebe. O tom govori i ono što se dešavalo za vreme priprema skafandera, pred izlazak van stanice. Neočekivano, kosmonauti su ustanovili da je jedan od dva skafandra nehermetičan, na "nozi" skafandra otkrili su malu rupicu. Prvi put su upravo Ljahov i Aleksandrov trebali da obave remont skafandra u samom kosmosu, da ga potpuno osposobe za izlazak. Koliko mi je poznato, ovo je bio takođe jedinstven slučaj da je korišćen neispravni skafander koga su kosmonauti popravili za radove u otvorenom kosmosu. Konačno, tom prilikom su oni na postojeće sunčeve panele dogradili dodatne, nove panele solarnih ćelija koje su povećale energetski kapacitet stanice. To je takođe bila prva takva operacija u otvorenom kosmosu. 

6 vohhmvavyqdy68ukfdan

Orbitalna stanica "Saljut-7" sa dodatnim sunčevim panelima 

Pred završetak ovog neobičnog kosmičkog leta, za kosmonaute je pripremljen još jedan kuriozitet - da tamo, u kosmosu, u realnim uslovima bestežinskog stanja, na stanici "Saljut-7" snime delove filma "Povratak sa orbite". Znači, oni su bili i prvi filmski snimatelji u kosmosu.

Posle umesto planiranih 50 provedenih 150 dana u kosmosu, Ljahov i Aleksandrov su se vratili na Zemlju krajem novembra 1983. Bila je to jedna od najneobičnijih kosmičkih misija u istoriji, prepuna tako velikih preokreta.

7 th

Osmesi posle dramatičnih 150 dana u kosmosu

Treći kosmički let Vladimira Ljahova je, takođe ostao zabeležen u istoriji kosmonautike, ali po veoma dramatičnom povratku na Zemlju. I po tome što je Ljahov bio komandant posade u kojoj se nalazio prvi avganistanski kosmonaut Abdul Ahad Momand. A on se ekipi Ljahova, koji se do tada mesecima pripremao sa lekarom Valerijem Poljakovim, pridružio u junu 1988. A lansiranje je bilo planirano 29. avgusta! Za manje od tri meseca Ljahov i Poljakov su sa neiskusnim mladim pilotom iz Avganistana morali da savladaju kompletnu obuku i da sa odličnim polože sve ispite, ukoliko im je stalo do leta u kosmos. A njima je itekako stalo da ove ekspedicije. Za Ljahova, to je bio kratkotrajan let, samo devet dana, dok je Poljakov trebao da ostane na orbitalnom kompleksu "Mir" skupa sa članovima nekoliko osnovnih posada godinu i po dana (istina,  njegova misija je kasnije, zbog tehničkih problema na Bajkonuru i kašnjenja sa lansiranjem jednog od modula bila skraćena na 241 dan).   

8

Sovjetsko-avganistanska posada (l-d) - Momand, Ljahov i Poljakov

Elem, sovjetsko-avganistanska misija je do poslednje faze proticala bez ikakvih drama. Ljahov, Poljakov i Momand su radili na stanici "Mir" sa kosmonautima Valdimirom Titovim i Musom Manarovim koji su trebali kao prvi Zemljani da provedu godinu dana u kosmosu. Onda su Ljahov i Momand prešli u brod "Sajuz TM-5", dok je Poljakov ostao sa "starosedeocima" da nastavi svoj kosmički maraton. Ovaj brod je inače korišćen za misiju sovjetsko-bugarske posade koja je obavljena nekoliko meseci ranije. Posle odvajanja, brod je krenuo na spuštanje, ali je pred uključenje motora privremeno otkazao sistem za orijentaciju. Kada se sedam minuta kasnije "povratio" brodski računar je uključio motor, kao da se maltene ništa pre toga nije desilo. Da je motor nastavio da radi na kočenje, brod bi sleteo nekih 800km od planirane tačke, na teritoriji Kine, tako da ga je Ljahov, posle tri sekunde rada motora, ručno isključio. Povratak je odložen, a posadi je rečeno da će sledeći pokušaj njihovog povratka uslediti posle dve orbite. Međutim, ništa od toga! Stručnjaci su prosledili u brodski kompjuter novi program za povratak, ali se u programu potkrala greška. Brodski računar je prepoznao odmah tu grešku i prebacio svoj rad na ranije planirani ciklogram spajanja, koji se tamo nalazio za potrebe sovjetsko-bugarskog kosmičkog leta! Tako je motor, budući da mu je kompjuter poslao komandu da se ide na spajanje, umesto 230, odradio samo 7 sekundi. Videvši da je vrag odneo šalu, Ljahov je ručno uključio motor, ali se on posle 14 sekundi automatski isključio. Ljahov je ponovo aktivirao motor, ali je postalo jasno da je režim stabilnog leta već bio poremećen, pa ga je posle 33 sekundi isključio. Gore, u kosmosu se odvijala velika drama. Kosmonauti nisu mogli da se vrate na Zemlju! Pored toga, stambeni odsek (poznat i pod imenom orbitalni modul) je pre prvog paljenja motora već bio odvojen, tako da je "Sajuz" leteo sa dva odseka, komandnim - u kome su se nalazila dva kosmonauta, i priborno-agregatnim (ili tzv. instrumentalnim) odsekom u kome su se nalazili motori. A u toj igri između kompjutera, pogrešnih komandi, nepouzdanih sistema stabilizacije i orijentacije, Kontrole leta i kosmonauta Ljahova, usledila je nekontrolisana komanda na odvajanje preostala dva odseka. A brod se nalazio još uvek na orbiti! Ako bi se priborno-agregatni odsek odvojio, sa njim bi u nepovrat otišao raketni motor bez koga nema povratka na Zemlju! Znači, Ljahov i Momand bi ostali na orbiti u tesnoj kapsuli koja je imala dovoljno vazduha i električne energije samo za vreme povratka kroz atmosferu! Bila bi to sigurna smrt kosmonauta! Od trenutka kada je na komandnoj tabli ispred Ljahova zasvetlela komanda da je proslednje komanda na odvajanje odseka, do njihovog fizičkog odvajanja treba da prođe 20 minuta. Ljahov je ručno isključio termo-senzor koji je izdao ovu komandu, ali se on ponovo uključio. U međuvremenu, na vezu stupa Kontrola leta koja traži objašenja, a vreme teče velikom brzinom, sat otkucava poslednje minute pred smrtonosno odvajanje odseka. Kada je do odvajanja ostao samo jedan minut, Ljahov je izdao komandu na kompletnu blokadu odvajanja i time spasao sebe i Momanda. 

Sada, kada su dva odseka ostala zajedno, posada je na raspolaganju imala vazduh u balonima priborno-agregatnog odseka za dva dana. Iz Kontrole leta su im javili da se malo odmore, i da će sledeći pokušaj spuštanje biti obavljen za jedan dan. Kosmonauti su ostali taj dodatni dan skučeni u tesnoj kabini "Sajuzu", skupa sa rezultatima naučnih istraživanja koje su nosili sa stanice "Mir". U tom paketu su se čak nalazile mali akvarijum sa ribicama koje su kosmonauti proučavali u bestežinskog stanju. Po Ljahovu, najgore je bilo to što nisu imali minimlane uslove za "pristojan" život, budući da su toalet, voda za piće i pribor za zagrevanje hrane bili u odbačenom stambenom odseku. 

Ova drama se konačno završila 7. septembra; brod je sada sve odradio poslušno, i kosmonauti Ljahov i Momand su se živi i zdravi vratili iz kosmosa. Bio je to poslednji kosmički let Vladimira Ljahova. 

9 th

Konačno na Zemlji - Momand (levo) i Ljahov

On je rođen 20, juna 1941. u gradu Antracit, u Luganskoj oblasti (Ukrajina). Završio je Harkovsko vojno-avijaciono učilište (1964.), a 1975. i Vojnu-vazdušnu akademiju koja nosi ime Jurija Gagarina. Leteo je nešto manje od tri godine kao pilot-lovac nad Sahalinom, pre nego je maja 1967. postao kosmonaut. Bio je aktivan kosmonaut do septembra 1994. Nekoliko godina je radio u izdavačkoj firmi "Rusija", da bi se 1998. penzionisao.    

Iza velikog kosmonauta Vladimira Ljahova su ostali supruga Zinaida, sin Jurij i ćerka Olga.

  10

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar