Astronautika: misije

Slava Linkin, jedan od vodećih planetnih naučnika u SSSR-u i kasnije Rusiji, umro je 16. januara 2019. Vjačeslav Mihajlovič Linkinje bio izuzetno važan član istorije američkog 'Planetnog udruženja'. Bio je duboko umešan u rad Društva još od 1984, kada su Sovjeti lansirali neviđenu eksprediciju od 10 tona (2 sonde klase 'VEGA'[1]) radi istraživanja dolazeće Halejeve komete, pa do 2005. kada je učestvovao u projektu prvog solarnog jedra,'Kosmos 1'[2]. U međuvremenu, kreirao je međunarodnu saradnju u projektima Društva. Igrao je nazamenjivu ulogu u testiranjima Marsovih balona i rovera, uključujući 'Vision of Mars'[3] u projektu 'Mars 96', razvoju Marsovog mikrofona i solarnog jedra.

s1Linkin je doktorirao na Moskovskom državnom univerzitetu i skoro čitavu karijeru proveo na Institutu za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka (IKI). Učestvovao je u brojnim sovjetskim planetnim misijama: putovanjima na Mars, Veneru, Halejevu kometu i Marsovom mesecu Fobosu. Pomagao je u razvoju balona na Veneri a onda učestvovao u preusmeravanju jedne od misija 'Venera', čime su one postale misija 'Venera-Halej' i prve letilice koje su posetile kometu. U toj misiji je bio istraživački rukovodilac balona, ili kako su ih tada nazivali 'aerostatima'.

Jedan od osnivača 'Planetnog društva'dr Luis D. Fridman, seća se kako ga je akademik Roald Sagdejev, direktor IKI, upoznao sa Slavom tokom priprema 'VEGA' misije. Bio je to početak drugarstva do kraja života za obojicu i njihove porodice. Bio je to početak korenitih promena u Sovjetskom Savezu, ili kako su to na Zapadu voleli da zovu 'Glasnost'. Slava i njegove kolege iz IKI su predvodile sovjetske kosmičke naučnike u razvoju međunarodne kooperacie sa SAD i Evropom u planetnim misijama. Oni su često putovali u SAD da bi se sreli s kolegama, posećivali su Nasu, prisustvovali naučnim sastancima, a jednom (tokom predsednikovanja starijeg Buša) tajno su se sastali sa zvaničnicima Bele kuće kako bi razgovarali o kosmičkoj saradnji.

Zahvaljujući svemu tome, 'Planetno društvo'je postalo deo međunarodnog tima, zajedno sa članovima iz Sovjetskog Saveza i Francuske, koji su prilagodili ideju planetnih balona sa Venera na Mars. Pored Slave, njegovog prijatelja i kolege Viktora Keržanoviča, bivšeg savetnika Društva Žaka Blamona, u timu su se nalazili Brus Mari, Bad Šurmajer, Tom Hajnšajmer, Džim Kantrel i drugi, i oni su uspeli da testiraju Marsove balone u pustinji Mohave i u sovjetskoj Litvaniji.

s2
Jedan od balona prečnika 3,54 m na Veneri projekta 'VEGA'. Gondole su imale težinu 6,9 kg i dužinu 1,3 m.

s3
Međunarodni projekat 'Mars-96'
: Imao je tri letilice, orbiter, rover i balon. Tokom spuštanja padobranom sa orbite, letilica je trebalo da odbaci rover i da ostane u atmosferi uz pomoć helijumskog balona. Gondola ispod balona bi oslobodila istraživačku opremu; dugački georadar bi visio ispod a sastojao se od fleksibilnih titanijumskih cilinadera. Tokom dama, georadar je trebalo da služi kao balast, a noću, kada temperatura padne a balon se spusti, dugački georadar bi sakupljao dubinske podatke. Slika je iz časopisa 'La Mission Mars 94-96', April 1993, CNES, France.

Pošto se interes za istraživanje Marsa prebacio na planetne rovere, Slava je predvodio sovjetski tim u razvoju instrumenata i testiranja različitih koncepata Mersovih rovera, ili 'Marsohoda' kako su ih zvali Rusi (TPR 12:6, p.12). Slava je učestvovao u naučnom planiranju onoga što će postari misija 'Mars-69' i postavljen je za rukovodioca naučnih istraživanja male sletne stanice koja je bila uključena u projekat. U tom svojstvu, pozvao je 'Planetno udruženje' da da svoj doprinos u jednoj novoj komponenti korisnog tereta: mini-DVD-ju koji bi sadržao dela iz naučne fantastike, namenjena prvoj biblioteci na Marsu. Ta kolekcija, Visions of Mars, na kraju je ipak stigla na površinu Marsa sa Nasinim 'Phoenixom'.

Slava je dobio odlikovanje za hrabrost od svoje zemlje pokazanu tokom katastrofe u Černobilju. Lično je leteo helikopterom iznad istopljenog jezgra nuklearnog reaktora da bi što preciznije spustio senzore koje je proizveo za misiju na Marsu, ne bi li izmerio zračenje u temperaturu u jezgru. Kasnije je jedan kolega iz JPL-a pričao: 'Mi smo se rukovali, a onda svi otišli da peremo ruke'.

Slava je tesno sarađivao sa Nasom, JPL-om i 'Planetnim udruženjem' u implementaciji međunarodne inicijative 'Together to Mars'(TPR 7:5, p.12). Pod rukovodstvom jednog od Nasinih rukovodilaca, Wesa Huntressa(koji će kasnije postati predsednik borda 'Planetnog udruženja'), pozvan je da kao naučnik učestvuje u misiji 'Mars Polar Lendera'. Sa sobom je doneo LIDAR instrument, projektovan u IKI, koji je pridodat lenderovoj opremi. Prihvatio je da Marsov mikrofon 'Planetnog društva' bude deo njegovog instrumenta[4].

Godine 1999. Slava je došao u Udruženje sa predlogom: Oni bi lansirali i pomogli u razvoju kosmičke letilice koju bi pokretalo prvo solarno jedro pod uslovom da Udruženje obezbedi jedro i ključne komponente letilice, uključijući kameru. Tako je rođen projekat Udruženja pod imenom 'Kosmos 1 Solar Sail project, čiji legat danas živi u 'LightSail'.

Na ličnom planu, Slava je napravio brojna prijateljstva u Americi i Evropi i bio je opšte omiljen u čitavoj naučnoj zajednici, ne samo zbog svog znanja već i zbog njegovog doprinosa međunarodnoj saradnji i njegove humanosti. Najprisniji odnos je uspostavile porodice Fridmana i Linkina. Žene su im se družile, kao i deca, i često su odlazili na zajednička letovanja, prvo kampujući po SSSR-u a onda i po SAD. Svakako je da će nedostajati čitavoj zajednici...

s4
Naučnici ali očigledno i drinkeri drLu Fridmandr Slava Linkin (desno). Šta bi drugo nego da cepaju 'šampanjskoje'...

 

[1]Po meni, svakako jedna od tri najjače kosmičke misije u istoriji. Tada su Sovjeti lansirali dve ogromne sonde da presretnu Halejevu komete, a usput, kada su proletele pored Venere, izbacile su dva atmosferska balona, koja su danima istraživala planetu. Kasnije su sonde posmatrale u druge komete, sve dok nisu ostale bez goriva 1987. O tome možeš da pročitač knjigu 'Ekspedicija na Halejevu kometu'.

[2]Danas strašan a zaboravljen projekat solarnog jedra. Lansiranje je izvedeno u vreme letnjeg solsticijuma, 21. juna 2005. projektilom sa ruske podmornice K-496 'Borisoglebsk'iz Barencovog mora.

[3]Poruka na silicijumskom mini-DVD budućim stanovnicima Marsa. Lansirana je sondom 'Phoenix'2007. Originalno, disk je poslat sa sovjetskom sondom 'Mars-96', ali lansiranje nije uspeo i drod s diskom je pao u Atlanski okean.

[4]'Masr Polar Lender' je nenadano izgubio kontakt sa Zemljom nakon što je sleteo u decembru 1999, i nikad se nije oporavio. Na njemu je bio mali mikrofon (25 cm3) težak damo 50 gr, koji je koštao manje od $100.000.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar