Astronautika: misije

Prošlog marta, Trumpova administracija je iznenadila i lokalnu i stranu javnost objavom novog plana da do 2024. pošalju ljude na Mesec. Plan je primljen sa više nego opravdanom dozom skepse. Glavni problem je, naravno, ekonomski. Uz trenutni budžet, NASA nije u stanju da ubrza razvoj 'SLS' rakete, kapsule 'Orion', i sem njih, izgradi lunarni modul od nule i orbitne stanice 'Gateway'. I sve to za manje od pet godina. Međutim, Trump ke obećao da će dolari da stignu, i dosita, 13. maja Bela kuća je objavila nameru da do 2020. poveća Nesin budžet za \(1,6 milijardi. Pored para, stiglo je i ime lunarne misije: Artemis, ili na kako mi to kažemo, Artemida. Svi se slažu da je ime divno, ali glavno pitanje ostaje: da li će to biti dovoljno para?

a1
Ovako NASA zamišlja da će izgledati uzletanje dela lunarnog modula sa posadom iz Mesečevog južnog pola.

Prema navodima političara i direktora Nase Jim Bridenstina, da, dovoljno je, iako jedva. Drugi stručnjaci nisu tako sigurni. U svakom slučaju, razvoj lunarnog modula je prioritet, stoga ne čudi što će ovaj projekt primiti svih milijardu i šest stotina miliona dolara. Ostatak novca bi gotovo u potpunosti išao u program 'SLS' / 'Orion' kako bi se ubrzalo testiranje i omogućilo pokretanje tri planirane misije u sledećih pet godina. Da, deo novca će doći iz smanjenja budžeta drugih Nasinih programa. Naime, 'Gateway' će smanjiti svoj budžet za 321 milion dolara. Na taj način, biće lansirana samo dva modula lunarne laboratorija, propulzivni modul PPE i mali modul za stanovanje.

a2
Redukovana verzija lunarne stanice 'Gateway' sa pogonskim modulom PPE i čvorom, sa prikačenim brodom 'Orion' i uzletnim lunarnim modulom.

Bridenstine je već predložio smanjivanje 'Gatewaya' kako bi se postigao cilj slanja astronauta na Mesec 2024. godine, nešto što je paradoks obzirom da je 'Gateway' bitan deo plana, budući da se lunarni modul i 'Orion' moraju svaki za sebe priključiti na laboratoriju. Astronauti će zatim preći s broda 'Orion' na lunarni modul, a zatim na površinu Meseca. Preostali moduli 'Gatewaya' – uključujući doprinose Japana, Evrope, Rusije i Kanade – biće lansirani u periodu od 2024. do 2028. godine. Osim toga, oko \)130 miliona biće namijenjeno razvoju ISRU tehnologija (In-Situ Resource Utilization), uglavnom onih koje će morati da izdvajaju led iz lunarnog regolita skrivenog u trajnoj senci kratera na južnom polu. Međutim, 130 miliona je gotovo zanemariv iznos za tehnološki izazov jednako složen kao i iskorićavanje lunarnog 'prljavog leda' za izdvajanje vodonika i kiseonika. Još $90 miliona biće iskorišteno za financiranje 'robotskog istraživanja' Meseca.

a3
Dvojica astronauta su izašla na površinu lunarnog pola 2024. uz pomoć novopredloženog 'Lockheed Martinovog' lunarnog modula.

Međutim, kako bi smanjila troškove programa 'Artemis', NASA je odlučila da se osloni na privatnu inicijativu. Teksaška kompanija 'Blue Origin', najavljujući nedavno svoj lunarni modul 'Blue Moon' (pogledaj ovo), pozicionirana je kao jedna od omiljenih kompanija koja će biti nagrađene jednim od hipotetičkih ugovora za razvoj lunarnog modula 'Artemide'. 'Blue Moon' bi bio bespilotni lunarni modul od 15 tona koji bi mogao da se prilagodi i za misije s astronautima, a koristio bi kriogeni pogon, jedan od nepisanih zahteva 'Artemidinog' programa, ako bude moguće, iako je za sada sve to samo na papiru, a lunarni led bi bio korišćen za ponovno punjenje rezervoara za gorivo lunarnog modula.

a4
Jef Bezos pored svog duplo manjeg modela lendera 'Blue Moon'.

Milijardu i šest stotina miliona svakako je impresivan iznos za pokretanje tako ambicioznog programa kakav je 'Artemis', ali je istina da niko zasigurno ne zna koliko će novca stvarno biti potrebno za povratak ljudi na Mesec 2024. godine. Ipak, bar smo u situaciji da priznamo da Trumpova administracija želi da izdvoji novac za povratak na Mesec. Naravno, druga je stvar da li je to dovoljno i da će se Kongres složiti.


https://youtu.be/5Vgzz2_2-84

a5
I drugi planiraju orbitne stanice...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Ljubiša said More
    Da, juče još jedna solarna baklja.... 9 sati ranije
  • lidija said More
    prredivno :D hvala autorima, zavidim... 1 dan ranije
  • Dragan Tanaskoski said More
    Odgovora ima, samo treba tragati i... 2 dana ranije
  • Serbian said More
    Vrlo bitno pitanje u svakom smislu, jer... 3 dana ranije
  • Miki said More
    U ovakvim tekstovima bi ipak trebalo... 5 dana ranije

Foto...