Astronautika: misije

Bilo je vrlo predvidljivo, i svakako predstavlja ozbiljan udarac planovima 'Roskosmosa' i Evropske kosmičke agencije (ESA): misija 'ExoMars 2020' je odgađena i službeno postaje poznata kao 'ExoMars 2022'. Već poznatim i zabrinjavajućim problemima s padobranima evropske proizvodnje, poslednjih meseci je dodata potreba za provođenjem dopunskih avioničkih testova, a 'Roskosmos' je zahtevao proširenje broja ispitivanja sletnog stepena, prijavljujući različite defekte na 'Protonu-M', raketi izabranoj za ovu misiju. Kao da to nije dovoljno, smanjenje pokretljivosti po svetu usled globalne krize koronavirusa – 'Thales Italy' igra ključnu ulogu u ovoj misiji, a Rusija je zaštitila svoje granice pred pandemijom – bila je kap koja je prevršila čašu duge istorije problema koje je ta misija vukla.

1
Sletni stepen ruske proizvodnje 'ExoMarsa 2022'. Rusi su ga nazvali 'Kazačok'.

U svakom slučaju, glavni kamen spoticanja su padobrani, koji su nakon nekoliko neuspešnih testova u maju i avgustu 2019. u Kosmičkom centru Esrange (Švedska) trebali ponovno da budu testirani početkom ove godine u Oregonu (SAD). Međutim, ti su testovi morali da budu odgođeni do marta, činjenica su koja je, uz ostale prethodno pomenute, ostavila vrlo usku marginu za lansiranje sonde u julu ove godine, kako je i planirano.

'ExoMars 20202022' će da koristi dva glavna padobrana za spuštanje ka površini Crvene planete, jedan nadzvučni promera 15 metara, a drugi podzvučni od 35 metara, kojima se moraju dodati još dva 'pilot' padobrana. Ova tehnika je u suprotnosti s jedinim padobranom koji se koristi u Nasinim misijama za sletanje na Mars. Iako se dizajn svakog padobrana može optimizovati na ovaj način, sekvenca spuštanja je, s druge strane, mnogo složenija.

2
'ExoMars 2022'.

3
Elementi sletnog stepena 'ExoMarsa 2022'.

'ExoMars' je rođen početkom stoleća kao inicijativa Ese, pod vodstvom Ujedinjenog Kraljevstva, za slanje istoimenog rovera na površinu Marsa. Za razliku od Nasinih rovera, glavna karakteristika rovera 'ExoMars' je da će on imati bušilicu za analizu marsovskog tla do dubine od dva metra, dovoljnu za traženje mogućih organskih supstanci koje nisu bile izložene uticaju zračenja. Problem je u tome što je ESA ubrzo shvatila da joj fale pare za konstruisanje ostatka kosmičke letilice koja bi trebala da odnese rover na Mars. Nakon nekoliko povuci-potegni, ESA je 2009. sklopila sporazum s Nasom o zajedničkom učestvovanju u misiji. Program je proširen za izgradnju još jedne sonde, pa je 'ExoMars' nastavio da pokriva dve misije. Prva bi bila 'ExoMars Trace Gas Orbiter', sonda za proučavanje atmosfere Crvene planete, s posebnim naglaskom na metan. Druga je nazvana jednostavno 'ExoMars', a od 2011. 'ExoMars-C'. Ta misija bila je trebala da ponese jedan rover na Mars, bilo izvorni evropski ExoMars, bilo novi, izgrađen u saradnji s Nasom, koji je trebalo da nastane spajanjem istog s neostvarenim projektom 'MAX-C' rovera. U projektu je trebalo da se koristi američka raketa Atlas V.

4
Delovi ruskog zaštitnog oklopa.

5
CM
 (Carrier Module) rovera 'ExoMars 2022'.

6
Tehnički modul 'ExoMarsove' površinske platforme. Napravio ju je – a ko drugi - do 'Lavočkin'.

No nakon nekoliko nesuglasica, NASA se 2012. jednostrano povukla iz projekta. Jedan od glavnih razloga, osim kresanja koje je pretrpio Nasin program za istraživanje Marsa, bilo je 'preterano' evropsko uplitanje u projektu. Činilo se da su sve šanse da će ESA otkazati 'ExoMars', ali, bez obzira na sve, projekt se 2013. ponovo pojavio, ali s Rusijom kao novim partnerom. Ovaj sporazum je u velikoj meri bio rezultat ličnog napora tadašnjeg generalnog direktora Ese, Jean-Jacquesa Dordaina. Rusija je postala zadužena za isporuku različitih instrumenata za misiju 'ExoMars Trace Gas Orbiter', koja je postala poznata kao koji ćeimati zadatak da spusti evropski rover na površinu, uz pomoć dve rakete 'Proton-M' / 'Briz-M' za obe sonde.

7
Rover 'Rosalind Franklin'.

8
Evropski rover. Za razliku od američkih, nuklearnih, ovaj nosi solarne panele.

9
Elementi misije.

10
Rover 'Rosalind' tokom testiranja.

Uprkos neuspešnom sletanju sonde 'Schiaparelli' – izgrađene bez saradnje sa Rusijom – 'ExoMars TGO' je trenutno u orbiti oko Crvene planete i može se reći da je doživeo potpuni uspeh. U međuvremenu, kašnjenja s 'ExoMarsom 2018' su se gomilala, i u maju 2018. misija je odgođena na dve godine – lansirni prozor za Mars se otvara svakih 26 meseci – i postala poznata kao 'ExoMars 2020'. Prethodno, 2015. godine, odabrano je mesto sletanja: Oxia Planum. Sa svoje strane, rover je lani nazvan 'Rosalind Franklin', u čast poznate britanske naučnice (Ujedinjeno Kraljevstvo je zemlja koja najviše doprinosi roveru[1]).

11
Padobrani 'ExoMarsa 2022'.

12
Termičko testiranje padobrana rovera.

Ovo kašnjenje, kao i prethodno, rezultiraće povećanjem troškova misije, iako se za sada o otkazivanju ne razgovara. Na taj način je odgođena jedna od tri velike misije na Mars koja bi trebala da bude lansirana ove godine. Nasin rover 'Perseverance' (ranije 'Mars 2020') i kineska misija 'Xinghuo 1' sigurno napreduju. Nadajmo se da će 2022. godina biti definitivna godina za ovu misiju.

13
Mesto sletanja 'Kazačoka' i rovera.

 

[1] Teško mi je da poverujem da NASA tu nije umešaka prste. Koja UK, koji bakrači... šta oni znaju o kosmosu i roverima!

 

Obećavajući napredak na 'ExoMarsovom' padobranu

Exomars 2020 – neuspešan test padobrana

 

Prvo putovanje 'ExoMarsa 2020'

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži