Astronautika: misije

Dobar deo prošlog karantina sam proveo čitajući i pišući o misiji 'Apola 13'. Na kraju je to preraslo u jednu solidnu e-knjigu od preko 15.000 reči. Za to vreme sam retko posećivao sajt i nisam pratio šta se tu dešava. Kada sam konačno poslao knjigu, Saša mi je odgovorio sa 'biće, ali mi sad trebaju kratki tekstovi'. Hvala bogu da to više nije moja stroga sfera interesovanja. Kao i većina koja se bavi nekim poslom dugo godina, i ja sam evoluirao, a možda i ostario, i više me ne interesuje puko informisanje o zbivanjima u kosmosu i industriji koja ga prati. Ipak, potstaknut njegovim komentarom, malo sam prelistao novosti i evo šta mi je privuklo pažnju:

  • Prvo što mi je skrenulo pažnju je vest vezana za novi Nasin rover 'Perseverance'. Trenutno je podvrgnut testovima rotacije da bi se odredio centar gravitacije. Ta merenja su od krucijalne važnosti za planiranje spuštanja rovera na Marsovu površinu.

Bez obzira kog tačno dana će se rover lansirati tokom lansirnog prozora od 17. jula do 5. avgusta, rukovodioci misije će tako podesiti kurs da će on sleteti na Mars tačno 18. februara 2021. To je rocket science na delu!

Razno 8

  • Sledeća zanimljivost za mene je vest da je Nasina sonda 'OSIRIS-REx', o kojoj sam toliko pisao, izvršila 15. aprila 4-satnu probu spuštanja ka asteroidu Bennu radi uzimanja uzoraka. Tada se sonda spustila na samo 75 metara visine, da bi se potom vratila na bezbednu udaljenost. Plan je da se 'touch-down' odigra u avgustu, da se uzme mali uzorak regolita koji bi trebalo da stigne na Zemlju 2023. Uzorak bi mogao da baci svetlo na vezu asteroida i nastanka solarnog sistema, kao i u ulozi asteroida u pojavi vode na Zemlji.

Zahvaljujući virusu COVID-19, dobar deo tima misije je od kuće vršio pripremu za ovaj manevar. Na sam dan akcije, nazvane Checkpoint, samo mali deo oosoblja je nadgledao brodsku telemetriju iz Nasinog Godardovog centra i sa univerziteta u Arizoni.

Osiris-kamera

Ove slike je načinila kamera 'OSIRIS-RExa' 14. aprila 2020. tokom probnog spuštanja na Bennu. Kada u avgustu bude izvedeno pravo spuštanje, sonda će da ispali ka površini mali mlaz gasa koji će da ubaci u cev na kraju 'surle' prašinu i male kanmenčiće koji će biti donešeni na Zemlju.

  • Satelit evropske agencije, 'CHEOPS'(CHaracterising ExOPlanet Satelitte), posmatra svoju prvu egzoplanetu još od 2019. To je gasovita planeta KELT-11b, 30% veća od Jupitera, koja se okreće oko zvezde HD 93396 udaljene 320 svetlosnih godina od nas. 'CHEOPS' je konstruisan da precizno meri prečnike egzoplaneta, iz kojih se može saznati mnogo toga o njima. 

Razno 7
Prva svetlosna kriva egzoplanete koju je snimio 'CHEOPS', zajedno sa poređenjem veličina zvezde i planete sa Suncem, Jupiterom i Zemljom.

  • Moj najdraži favorit, japanski robot 'Hayabusa 2', testirao je svoje navigacione kamere snimivši našu galaksiju Mlečni put iz dubokog kosmosa. Sonda se nalazi na putu ka Zemlju sa uzorcima asteroida Ryugu. Uzorci, koji će pasti u Australiju krajem 2020, pomoći će naučncima da kažu nešto više o poreklu i evoluciji solarnog sistema.

Razno 4
Snimak optičke teleskopske navigacione kamere ONC-T od 6. aprila 2020. Kanera je okrenuta ka maglini Pipe u centru Mlečnog puta.

  • Planira se još jedna zanimljiva stvar, koja će da označi krupnu prekretnicu u kosmonautici Amerikanaca. Naime, NASA i 'SpaceX'žele da 27. maja 2020. lansiraju brod 'Crew Dragon' sa astronautima Bobom Behnkenom i Dougom Hurleyom u pravcu Međunarodne orbitne stanice. Ovo važno lansiranje biće prvo sa Floride još od kraja programa spejs šatlova 2011. Kada stignu do ISS, NASA će odlučiti koliko će da ostanu; prvi 'Crew Dragon' je podešen da može da ostane u kosmosu do 110 dana (već sledeći će moći da ostane 210 dana).

Razno 1
U misiji će da učestvuju astronauti koji su već leteli u kosmos, i to na šatlovima.

  • Mada sam indiferentan na temu egzoplaneta i sličnih egzotičnih tema, povremeno nalećem na interesantne priče koje mi zapnu za oko. Napraviti sliku jedne egzoplanete je kao snimiti svica ispred reflektora, pa kao rezultat, postoji jako malo takvih fotografija. Naučnici su nedavno objavili da su sićušne svetle tačke, za koje su prvobitno bili ubeđeni da su planete posmatrane kako se okreću oko zvezde Fomalhaut(oko 25 sv. god.), nestale i da su to verovatno bili oblaci prašine. Otkriće je napravio Hablov kosmički teleskop.

Razno 2
Ovu sliku je snimio HST i tu se vidi kretanje tzv. planete Fomalhaut b. Na osnovu tog osmatranja astronomi su izračunali da planeta ima eliptičnu orbitu dužine 2000 godina. Vidi se da će planeta preseći debeli pojas prašine oko zvezde za oko 20 godina. Crni krug u sredini je bloker sjaja zvezde, neophodan da bi moglo da se snimi njeno okruženje. Nažalost, izgleda da je planeta nestala...

  • Zanimljivo mi je bilo i da pročitam nove vesti o temi o kojoj sam onomad već pisao na sajtu. Radi se o Marsovoj sondi 'Hope'koju će da lansiraju Arapski Emirati. Lansiranje će biti izvedeno iz Japana njihovom raketom 'H-2A' tokom tronedeljnog prozora koji će biti otvoren 14. jula 2020. 'Hope' će biti prva arapska misija na drugu planetu, a jedna od tri misije na Mars koje će biti lansirane ovog ljeta. Proučavaće Marsovu klimu i pomoći naučnicima da shvate kakav je Mars neka bio, kada je bilo tečne vode na površini i kada je možda bilo života tamo...

Razno 9
Arapski orbiter 'Hope' će biti ispaljen iz Japana u julu uprkos pandemiji. Pre 10 dana je prevežen brodom do Japana, a svi koji su stigli sa sondom morali su u dvonedeljni karantin.

  • I na kraju, video sam jedni sliku na netu koja mi je svojom lepotom i bojom skrenula pažnju. Nisam pogrešio, jer je slika izuzetna! Prikazuje planetu Neptun i prolazak malog meseca Despinepreko njegovog diska. Za snimanje ova 4 kadra trebalo je 9 minuta. Despina je malo pojačana da bi bila lakše vidljiva.

Razno 5
Snimak Neptuna od 24. avgusta 1989.

  • Početkom aprila, evropsko-japanska letilica 'BepiColombo',lansirana 2018, iskoristila je Zemlju da bi skrenula ka unutrašnjosti solarnog sistema. Tokom tog preleta, sonda je snimila našu planetu koristeći crno-bele kamere. 'Bepi' će stići u Merkurovu orbitu tek 2025, a pre toga će morati da proleti pored Venere 2020. i 2021, a pored Merkura čak 6 puta između 2021. i 2025.

esa

  • Solarno jedro 'LightSail 2'i dalje kruži oko Zemlje i šalje podatke, učeći nas o solarnom jedrenju i potencijalioma za kosmička istraživanja. Jedro šalje i fenimenalne fotogradije.

Razno 3
Slika sa jedra snimljena pre par meseci prikazuje Crveno more i reku Nil. Slika je malo zakrivljena jer je kamera koristila fisheye sočivo kamere.

  • Video sam i jedan crtež za koji sam u početku pomislio da ima veze sa umetnošću, ali ne – mada ima dosta umetničkog u njemu. Naime, član Planetnog udruženja Ted Ollierje prikazao pomeranje Zemljine ose rotacije u odnosu na njenu originalnu poziciju. 

Razno 6

Kao što se vidi, vesti ima na pretek, samo mora da se čita, a izgleda da je tu problem. Ali kako drugačije saznati da se, recimo, naš Mesec udaljava od Zemlje otprilike istom brzinom kojom nam rastu nokti, tj. oko 38 mm godišnje.

Moj vam je savet – ako vas već interesuje astronautika – pročitajte nešto od mora priča koje nude svetski sajtovi. Ima tu, kao što se vidi i iz ovog mog kratkog primera, svašta zanimljivog...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

mavan
0 #6 mavan 07-05-2020 21:53
@Daninoc - hvala na knjigama!

@ddragovic - da li ste ikada pisali o svemirskim stanicama prije ISS-a ?
ddragovic
+1 #5 ddragovic 05-05-2020 20:53
Daninoćko, hvala na komentu.
Priznajem da mi danas psihički više leže dugi textovi jer traže da se više angažujem i bavim se malo istraživanjem. (Vidiš i sam da samo ja stavljam fusnote u svojim textovima i da samo ja pišem tako dugačke priče) Ali ! To je mač s dve oštrice, jer je za sajt lakše i bolje pisati prostije i mnogo kraće!
Napiši i ti koju misiju bi voleo da pročitaš

Pozdrav
Daninoc
+2 #4 Daninoc 05-05-2020 15:54
odlicne pdf, i txt...nadam se skoro novoj :-) :-) :-)

Poklon
puno, puuuuno knjiga
skinite odmah, jer ....hehehe ziveli pirati

https://drive.google.com/drive/folders/1L-zwoJRZfVvoYhZaDtv4zG88A_KLgrcl
ddragovic
+4 #3 ddragovic 03-05-2020 18:35
Nemirko, hvala za komentar.
Ako si pročitao o Apolu 11, ovo ćeš da pročitaš kao nekakav nastavak. Iako je glavni kvar bio tehničke prirode, trudio sam se da ne ulazim više nego što je potrebno u tehnološke detalje, mada je to u oovoj misiji bilo malo nemoguće.
Kad pročitaš čekam komentar.

Mavane, slabo pratim neke konkretne sajtove, već kad pišem o nečemu onda tražeći podatke o tome nalećem na sve i svašta pa me to povuče na sledeću temu. Recimo, pišući nešto o Curiosityju pročitao sam da su mo točkovi totalno propali pa me to navelo da potražim šta ima o tome. Onda dok čitam o točkovima, pročitam da je firma koja ih je pravila imala veze sa recimo antenama i onda me to odvuče na novu temu...
Ja izbegavam da pišem novinarski, šta se danas ili juče desilo. Toga imaš bilo gde.
mavan
+4 #2 mavan 03-05-2020 15:45
Poštovanje,
sa kojih sajtova čitate vijesti iz astronautike?
damirko
+4 #1 damirko 03-05-2020 11:52
Drago,
jedva čekam tekst o Apolu 13. Kako popuštaju mjere u vezi korone valjda će i Saša malo popustiti.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži