Astronautika: misije

Kineski kosmički program se ne ističe baš po svojoj transparentnosti, ali je uočljivo da kad kineske vlasti javno objave svoje planove, obično im niko ne pridaje previše pažnje. A to se dogodilo nakon prvog leta kineskog broda nove generacije, koji je lansiran 5. maja 2020. raketom 'Dugi Marš' CZ-5B i proveo 67 sati na Zemljinoj orbiti. Iako su se reference na primenu ovog broda za letove na Mesec pojavljivale i ranije, u nekoliko intervjua za kinesku televiziju, glavni konstruktor broda nove generacije, Zhang Bainan (张柏楠), potvrdio je da mu je glavni cilj bio novi brod koji će poneti astronaute na naš satelit.

1
Novi brod od 21,6 tona pre lansiranja (Xinhua).

A ako nam prethodna iskustva mogu da koriste, onda kada se vest pojavi na zvaničnom kineskom kanalu, to znači da su plan odobrile vlasti zemlje. Zhang Bainan je novu kapsulu nazvao 'svemirskim autobusom' (taikong bashior ili 太空 巴士) ili 'novim [kosmičkim] automobilom' (新 座) sposobnim i za druge misije, takođe u niskoj orbiti. Izveštaji za javnost pre i posle lansiranja nagovestili su da će se brod koristiti i za novu kinesku kosmičku stanicu od 60 tona, čiji će prvi modul, 'Tianhe', poleteti sledeće godine. Ove izjave su u kontrastu s odlukom da se trenutni putnički brod 'Shenzhou' koristiti za prve misije na kosmičku stanicu, premda se već godinama pominje da će se novi brod koristiti samo kao teretnjak. Nejasno je hoće li u tim misijama da se koristi 14-tonska umesto verzije od 21,6 tona, koja je poletela prošle nedelje, ili su planovi nezavisni od toga.

2
Kapsula nove generacije nakon što se vratila na Zemlju brzinom od 9 km/s (nakon što je malo očišćena jer nije stigla ovako sjajna) (Xinhua).

3
Zhang Bainan
 (1962), glavni dizajner kineskog broda nove generacije (CCTV).

Uzgred, novi brod još uvek nema službeno ime i zasad je poznat samo kao 'brod nove generacije' (新一代载人 飞船 ili xīn yīdài zài rén fēichuán), ali mnogi veruju da su inicijali ove rečenice na mandarinskom, XYZRFC, svojevrsno službeno ime ili nešto slično. Ne verujem baš. Ali, pređimo na stvar. Kako će izgledati kineska putnička misija na Mesec? Uz vrlo tihe fanfare, 2018. je objavljen kineski lunarni plan. Do tada, na Zapadu se verovalo da će Kina obavljati misije na Mesec sa posadama koristeći šemu spajanja na niskoj orbiti (LEO) koristeći ogromnu raketu 'Dugi Marš' CZ-9[1], koja je sposobna da ponese 140 tona na LEO. 'CZ-9' bi izneo u orbitu lunarni modul, kao i bespilotni translunarni pogonski stepen. Nakon toga, bio bi lansiran raketom 'CZ-5B' putnički brod nove generacije s astronautima koji bi se spojili sa lunarnim modulom i svi zajedno krenuli ka Mesecu. Taj plan, koji nikad nije bio zvaničan objavljen, možda je i bio u igri sve dok razvoj 'CZ-9'nije zaustavljen. Danas se zna da će ova raketa biti dostupna najranije oko 2030. godine.

4
Kineski projekt lunarne svemirske stanice iz 2018. Vidimo prikačene na modul stanice svemirski brod nove generacije i lunarni modul (CNSA via nasaspaceflight.com).

5
Plan iz 2018. predviđa smeštanje stanice u lunarnu orbitu i lunarni modul pomoću nove rakete 'CZ-X' (CNSA via nasaspaceflight.com).

Plan otkriven 2018. godine bio je drugačiji. Umesto 'CZ-9', koristila bi se nova manja raketa nosivosti 80 tona u LEO. Ne bi se putovalo direktno na površinu Meseca, već bi se misija izvodila prvo ulaskom u Mesečevu orbitu i pristajanje na malu kosmičku stanicu. Zapravo, plan neodoljivo podseća na Nasinu lunarnu stanicu 'Gateway'. Nova raketa takođe nema službeno ime i za sada je jednostavno 新一代 人 运火箭 ili xīn yīdài zài rén yùnzài huǒjiàn, to jest 'nova rakete sa posadom'. Na kineskim forumima je uskoro prozvana 'CZ-X' ili 'Raketa 921' (921 火箭), iako se na zapadu još naziva i 'kineskim Falcon Heavyjem' zbog sličnosti s 'SpaceX-ovom' raketom (usput, naziv '921' se odnosi na 'Projekt 921', koji je generički kod kineskog kosmičkog programa sa posadom, iako je ponekad povezan samo sa putničkim brodom 'Shenzhou'.)

6
Pregled monstruma. I Boban Marijanović bi na ovoj slici izgledao kao tačkica.

7
Model nove kineske putničke rakete (levo) pored 'Dugog Marša' CZ-9 (desno) (Weibo).

8
Kineske rakete: 'CZ-2F' sa brodom 'Shenzhou', buduća 'CZ-X' sa brodom nove generacije, 'Dugi Marš' CZ-9 i 'CZ-5B'(https://m.weibo.cn/p/2304133279752321).

9
Trenutni dizajn 'CZ-9' i njegove tri verzije sa 0, 2 i 4 kerolox bustera oko središnjeg kriogeničnog stepena (Weibo).

U skladu s ovim novim planom, 'CZ-X' bi u lunarnu orbitu postavio kinesku 'Gateway' stanicu, sastavljenu od modula pod pritiskom. Ova stanica je dobiva neverovatno duhovit naziv 'kosmička stanica u lunarnoj orbiti' ( 月 轨道 空间站, tj. huányuè guǐdào kōngjiānzhàn). Sledeći 'CZ-X' bi lansirao putničku letilicu nove generacije s astronautima prema Mesecu, gde bi se u lunarnoj orbiti spojio sa stanicom. U narednim misijama, sledeći 'CZ-X' bi dopremio lunarni modul koji bi se prethodno spojio sa stanicom, omogućujući astronautima putovanje do Mesečeve površine. Drugim riječima, bila bi potrebna najmanje tri lansiranja 'CZ-X' kako bi se izvršila misija sletanja. Zanimljivo je da se u videozapisima koje je kineska televizija objavila nakon prvog leta novog broda, nakratko opet vidi ova šema s lunarnom stanicom i raketom 'CZ-X'.

10
Brod nove generacije pristala na Mesečevu stanicu (CCTV).

11
Putnički brod pristaje na stanicu 'Gateway' sa Mesečevim modulom (CCTV).

Lunarna stanica i brod nove generacije pojavljuju se u animacijama napravljenim u igri Kerbal Space Program, ali šalu na stranu, nije prvi put da se kineski inženjeri okreću ovom softveru da bi napravili animacije svojih kosmičkih planova. Lunarna stanica je zadržala svoj dizajn, veličinom usporediva s onom letilicom nove generacije. Njena masa je oko dvadeset tona, a na svakom kraju ima dva solarna panela i dva androgena priključka. Prednji port je namenjen novom putničkom brodu, dok bi zadnji služio za lunarni modul i, možda, teretni brodovi. Modul je nejasno sličan po obliku centralnom modulu 'Tianhe' kineske stanice, iako vidimo da s prednje strane ima dodatne tankove sa spoljnje strane i četiri motora koji strše u stražnjem segmentu (na prvim slikama ti su motori bili spreda). U novom videu možete da vidite lunarni modul koji se do sada nije pojavljivo, mada je teško znati je li ta letilica nadahnuta stvarnošću ili je jednostavno dodatak koji koristi Kerbal. Bez obzira na to, dizajn lunarnog modula možda još nije odlučen. iako je teško znati je li to vozilo inspirirano stvarnošću ili jednostavno dodatak koji koristi Kerbal.

12
Kineski koncept malog personalnog lunarnog modula (CASC).

13
Poređenje između malog kineskog lunarnog modula, LM-a i 'Altaira' (CASC).

14
Skafanderi će da koriste koncept suitport koji je NASA popularizovala pre deset godina (CASC).

15
Šema lunarne misije sa kineske orbitalne stanice (CASC).

16
Model velikog kineskog lunarnog modula (pravi dizajn?) (CMSE).

18
Kineski astronauti na Mesecu koriste prethodnog modula (CMSE).

Što se tiče 'CZ-X-a', ako obratimo pažnju na nove slike, njegov se dizajn opet promenio. Bočni busteri su viši i animacija ne pokazuje spasilački toranj za posadu. Je li uveden novi toranj ili je to animacija bespilotnog leta? Ne znamo. Podsetimo da će 'CZ-X' upotrebiti sedam motora YF-100K u svakom od tri bloka prvog stepena (ukupno 21 motor). Ovaj je motor poboljšana verzija YF-100 koja se koristi u novim raketama 'Dugi Marš' CZ-5 i CZ-7 (s potiskom između 1200 i 1340 kilonjutna). U drugom stepenu će se koristiti dva YF-100K, a u trećem dva ili tri kriogena YF-75. 'CZ-X' ili 'Raketa 921' imaće visinu od 87 metara i lansirnu masu od 2200 tona. Za usporedbu, 'CZ-9' će imati lansirnu masu od oko 4000 tona i prečnik centralnog stepena od 10 metara.

19
Novi dizajn 'CZ-X-a'?

20
Konfiguracija motora YF-100K u bloju nove rakete 'CZ-X'.

Kao što vidimo, 'CZ-X' će koristiti pogon baziran na keroloxu – kerozin i tečni kiseonik – u prvim stepenima. To predstavlja pomak u odnosu na 'CZ-5' i 'CZ-9', jer obe rakete koriste kerolox bustere, ali imaju kriogeni centralni stepen (na bazi tečnog vodonika i kiseonika). Budući da čitav kineski putnički lunarni program u potpunosti zavisi o 'CZ-X', biće potrebno biti vrlo pažljiv u njegovom razvoju i mogućim poteškoćama. Međutim, imajte na umu da će koristiti proverene motore i stepene s najvećim promerom od 5 metara, veličine identične centralnom stepenu 'CZ-5'.

21
Novi kineski putnički brod.

22
Kapsula posle prve misije.

23
Dno novog broda nakon prve misije (termoštit je odbačen pre sletanja da bi se naduvali erbegovi).

A kada će se dogoditi prva putnička misija na Mesec? Teško je reći. Nije najavljen raspored, ali sigurno znamo da će kineski svemirski program biti fokusiran u godinama koje dolaze na kosmičku stanicu, čija će izgradnja biti završena 2022. Kina planira da nova stanica bude periodično naseljena, barem nekoliko meseci zaredom i sa pozivom drugim narodima za zajedničke misije. Stoga je teško zamisliti da će se odvažiti da je koriste u lunarnim planovima pre barem 2025. Naravno, ništa ih ne može sprečiti da nastave da koriste stanicu u isto vreme kada obavljaju određene lunarne misije - u stvari, to je ono što NASA planira s programom 'Artemis' – ali to se sigurno neće dogoditi pre druge polovine decenije. S druge strane, i kao što sam već u par navrata komentarisao, takmičenje sa Nasinim programom 'Artemis', daleko je od podrške kineske vlade, više je političko nego nešto drugo, i meni ne bi bilo neobično da u narednim godinama usledi ponuda za kosmičku saradnju sa Sjedinjenim Državama. Bez obzira na to, nemojte da se iznenadite ako kineske vlasti službeno najave putničku misiju u lunarnu orbitu početkom 2026. godine.


https://youtu.be/HArJ6NSQfG4

 

[1] Kad se pojavi, biće to još jedna superteška raketa, u klasi sa nekadašnjim američkim 'Saturnom 5' i sovjetskom 'Energijom', a danas sa 'Falkon Heavyjem' i budućim 'SLS-om' i 'StarShipom' i ruskim 'Jenisejem'. Kineski trostepeni džin će moći da ka mesecu cimne 50 t a ka Marsu 44 t. Kažu da je do sada završeno 70% hardvera.
  'CZ-9' će imati 4 bustera, 'CZ-9A' samo 2, a 'CZ-2B' biće bez dodatnih bustera.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži