Već 16 godina NASA ima u Marsovoj orbiti jedan satelit. Težak je preko 2 tone i nosi 139 kg naučne opreme. U njegovom imenu se nalazi reč 'izviđanje', što otkriva njegovu namenu: proučavanje geologije i klimatskih svojstava Marsa, sa deklarisanim ciljem da pronađe buduće mesto za sletanje. Kada je orbiter lansiran 2005, očekivano je da će raditi do 2008, ali se danas očekuje da će ga NASA i 'Lockheed' održavati u životu do kraja ove decenije. Šta je do sada MRO otkrio, mogla bi da se napiše knjiga, ali možda mi je najinteresantnije što je snimio desetine sondi i njihovih ostataka na površini Crvene planete.
UKRATKO
- Još od 2006, MRO sa orbite proučava Marsovu klimu, posebno kretanje atmosfere i sezonske varijacije;
- Konstantno se traže tragovi vode, i u prošlosti i danas, i proučava se na koji je način oblikovala površina;
- Mapiraju se i proučavaju geološke sile koje oblikuju površinu;
- Orbiter se koristi kao posrednik u održavanju radioveze rovera na površini sa Zemljom. Igrao je ključnu ulogu pri određivanju mesta sletanja lendera 'Phoenix'(2007), 'Mars Science Laboratory' (2012), lendera 'InSight' (2018) i budućeg rovera 'Perseverance' (2021).
ZAŠTO NAM TREBA MRO?
Da li je među kamenitim planetama Zemlja izuzetna? Na neki način jeste: Zemlja poseduje složen ekosistem sa inteligentnim životom. Koliko su uobičajene geološke sile koje su oblikovale našu planetu i kako su stvorile uslove pogodne za život? Jesu li one uobičajene ili retke među sličnim tipovima planeta, kako u našem Sunčevom sistemu tako i u planetnim sistemima uopšte? Proučavanje Marsa – komšijske kamenite planete slične veličine – pomaže nam da odgovorimo na ova pitanja.
Posebno je zanimljiva voda: koliko ju je bilo nekad, kako je isklesala površinu planete i gde danas postoji. Voda je ključni uslov za evoluciju života kakav znamo. Razumevanje istorije vode na Marsu upućuje na razumevanje života na Marsu – ako je ikada postojao.
Kao što rekoh, Nasin 'Mars Reconnaissance Orbiter' je svemirska letilica koja proučava geološku istoriju Marsa i njegovu današnju klimu. To omogućuje naučnicima da upoređuju sile koje su oblikovale Mars sa silama koje su oblikovale Zemlju – uključujući vodu – i pruža jedinstven uvid u formiranje i evoluciju planeta. Takođe omogućuje neprekidnu evidenciju klimatskih i vremenskih uzoraka na Marsu. Ti uvidi pomažu naučnicima da razumeju kako se ova planeta nalik Zemlji promijenila iz nastanjivog sveta u pustoš i može li Zemlja da se suoči sa istom sudbinom.
Snimak orbitera MRO. Prilikom ulaska u orbitu primenjena je metoda aerokočenja, trostepena procedura koja je uštedela polovinu goriva potrebnog za ulazak u nisku kružnu orbitu. Danas je na orbiti visine 250-315 km, sa periodom od ~112 minuta.
Poređenje Zorkića sa tri Nasina orbitera: 'Mars Reconnaissance Orbiter' (2006), 'Mars Global Surveyor' (1996) i 'Mars Odyssey'(2001). Ovaj poslednji je rekorder, jer je u misiji već 16 godina!
MRO je deo Nasinog programa za istraživanje Marsa, višedecenijsku kampanju bez presedana za sveobuhvatno razumevanje Marsa i njegove pogodnosti da ugosti bivši ili sadašnji život. Sve letilice lansirane u ovom programu igraju međusobno komplementarnu naučnu ulogu. Ali MRO igra posebnu ulogu u podržavanju ovih drugih misija.
Snažna kamera orbitera pomaže inženjerima da odaberu sigurna mesta za sletanje budućih robotskih i ljudskih misija na Mars, bez prepreka poput neravnog terena ili velikih stena i gromada. Takođe nudi mape visoke rezolucije koje pomažu operaterima rovera na Zemlji u planiranju ruta. Čak je snimila i zapanjujuće slike spuštanja kosmičkih letilica tokom sletanja na Mars.
'Phoenix' snimljen kamerom HiRISE naspram kratera Heimdall tokom spuštanja. Ova neverovatna slika je uhvatila 'Phoenix' tokom sletanja 25. maja 2008. Kamera HiRISE na MRO je snimila lender naspram kratera zvanog Heimdall prečnika 10 km.
Uz to, MRO predstavlja kamen temeljac Nasine satelitske komunikacione mreže na Marsu. Robotske letilica i roveri koji sleću na Marsovu površinu ograničeni su na male antene male snage koje šalju podatke na Zemlju praktično trenutno. Tom brzinom, te misije nikada ne bi mogle da pošalju sve svoje naučne podatke na Zemlju. MRO rešava ovaj problem tako što ove podatke prima i onda relejno preusmerava na Zemlju velikom brzinom, koristeći svoju moćnu 3-metrsku antenu. Uspeh Nasinog površinskog istraživanja Crvene planete zavisi o sposobnosti releja koju pružaju MRO i nekoliko drugih letilica u orbiti.
KAKO MRO PROUČAVA GEOLOGIJU I KLIMU MARSA
Marsov orbiter je lansiran iz vojne baze u Cape Canaveralu u avgustu 2006. a stigao je na Mars 7,5 meseci kasnije u martu 2006. Koristeći grupu izuzetno osetljivih naučnih instrumenata, orbiter od tada neprestano osmatra Mars – daleko nadmašivši prvobitno planirani petogodišnji radni vek.
Orbiter kontroliše 6 naučnih instrumenata:
- 3 naučne kamere (HiRISE, CTXi MARCI) za proučavanje površine i pojava u atmosferi;
- Specijalizovani instrument(spektrometar CRISM) za kartografisanje površinske distribucije minerala;
- Ground-penetrating radar(talijanski SHARAD) za potragu za dubinskom vodom i ledom;
- JPL-ov instrument za proučavanje sastava i strukture Marsove atmosfere.
Kamera HiRISE (High Resolution Imaging Science Experiment) ima 65 kg i napravio ju je 'Ball Aerospace & Technologies Corp.' iz Kolorada za $40 miliona. U stanju je da na površini prepozna delove manje od 1 metra. To je najjači teleskop poslat u bilo koju deep-space misiju.
MRO nosi najjaču kameru ikad poslatu na Mars. Ona je u stanju da na površini uočava detalje manje od 1 metra u prečniku i kreira precizne 3D karte površine. U kombinaciji sa komplementarnim kamerama daje širi kontekst površine i omogućava nam uvid u geološke procese koji oblikuju površinu, od diskretnog do katastrofičnog.
Jedna od HiRISE slika Marsovih snežnih lavina. Padina je visine oko 700 m a oblak je oko 180 m širine i širio se oko 190 m od osnove padine.
Lavine na Marsu.
Kroz ove napore, MRO je otkrio da je Mars doživeo mnoge geološke procese slične onima koji su u prošlosti oblikovali Zemlju, uključujući vulkanske tokove lave, eroziju vetra koja stvara masivne dine, taloženje sedimentnih slojeva unutar jezerskih korita i vijugave reke koje usecaju korita kroz stene. Ovi podaci sugerišu da kamene planete slične veličine dele sličan skup sila koji oblikuju njihove površine.
Ostali MRO-ovi instrumenti 'gledaju' na Mars kroz specifične domete elektromagnetskog spektra – u osnovi, raspon boja, od kojih su mnoge van onoga što ljudsko oko može da vidi. Različiti fizički procesi, atmosferski gasovi i površinski spojevi imaju karakteristične 'otiske prstiju' kada se gledaju u tim rasponima boja. Gledajući Mars kroz ove raspone boja, instrumenti MRO-a pomažu u potvrdi prisutnost (ili odsutnost) tih procesa i materijala, pružajući važne tragove u istoriji Marsa i kako je nastao.
Rečna delta i krateru Jezero snimljena kamerom MRO. Različite boje označavaju prisustvo različitih minerala nastalih u vodi.
Osim proučavanja površine, MRO koristi svoje specijalizovane instrumente za praćenje godišnjih promena Marsove klime dok se planeta okreće oko Sunca. Njegove kamere prave česte globalne vremenske mape, specijalizovani instrument proučava sastav i strukturu Marsove atmosfere, a koristi radar za traženje ukopanih naslaga vode. Do sada, MRO je slao preko 15 godina podataka o klimi i vremenu, što je dovelo do poboljšanja modela koji će pomoći sigurnom sletanju budućih robotskih i ljudskih misija.
Rover 'Curiosity' tokom ulaska u atmosferu snimljen kamerom HiRISE 6. 8. 2012. Vide se padobran i leđni štit. Slika ima 33,6 cm po pikselu.
Rover 'Opportunity' snimljen u januaru 2009. na putu ka svom cilju – krateru Endeavour – udaljenom 17 km.
Lender 'Phoenix' i njegov termoštit snimljeni HiRISE.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
