U nedeljama nakon lansiranja početkom 2006. godine, kada je Nasin 'New Horizons' bio još uvek blizu kuće, trebalo je samo nekoliko minuta da se sondi pošalje komanda i dobije potvrda da ju je brodski računar primio i da je spreman za izvršavanje instrukcija.
Trenutno istražujući Kajperov pojas iza Plutona, 'New Horizons' je samo jedna od pet sondi koje su dosegle 50 astronomskih jedinica – 50 puta veće udaljenosti između Sunca i Zemlje – na putu ka izlasku iz Sunčevog sistema i, na kraju, ka međuzvezdanom svemiru.
Kako je 'New Horizons' napredovao kroz Sunčev sistem a njegova udaljenost od Zemlje skočila sa miliona na milijarde kilometara, vreme između kontakata je poraslo s nekoliko minuta na nekoliko sati. A onda, 18. aprila u 10:42 po naaašem vremenu (ili 17. aprila u 20:42 EDT), 'New Horizons' je dosegao redak marker u dubokom svemiru – 50 astronomskih jedinica od Sunca, ili 50 puta dalje od Sunca od Zemlje.
'New Horizons' je tek peta kosmička letilica koja je dospela tako daleko, sledeći legendarne 'Voyagere 1 i 2' i njihove prethodnike, 'Pioneere 10 i 11'. Udaljena je gotovo 7,5 milijardi kilometara; daleko područje u kojem jednoj radio-komandi, putujući čak i brzinom svetlosti, treba sedam sati da stigne do daleke kosmičke letilice. Tome treba dodati još sedam sati pre nego što kontrolni tim na Zemlji sazna je li poruka primljena.
'Teško je zamisliti nešto tako daleko', kaže Alice Bowman, operativni rukovodilac misije 'New Horizons' u Laboratoriji za primenjene fiziku univerziteta 'Johns Hopkins' u Laurelu, u državi Maryland. 'Jedina stvar koja ovu udaljenost čini opipljivom jeste koliko nama na Zemlji treba vremena da potvrdimo da je sonda primila naša uputstva. To je prošlo od gotovo trenutnog do današnjeg reda veličine 14 sati. To čini ekstremnu udaljenost stvarnom.'
U cilju obeležavanja ovog vrednog rezultata, 'New Horizons' je nedavno fotografisao region na zvezdanom nebu gde se jedan od njegovih long-distance kompanjona, 'Voyager 1', krije u Kajperovom pojasu gledano sa 'New Horizonsa'. Nikad pre ovoga jedna letilica u Kajperovom pojasu nije fotografisala lokaciju još udaljenije letilice, koja je sada u međuzvezdanom svemiru. Iako je, naravno, 'Voyager 1' previše mali da bi mogao da se vidi direktno na slici, njegovo mesto je poznato zahvaljujući Nasinom ultra-preciznom radio praćenju.
Slika kamere LORRI zvezdanog područja ka kome se uputio 'Voyager 1', najudaljeniji artefakt koji je poslao čovek. Žuti kružić prikazuje položaj 'Voyagera' koji je više nego triput dalji i udaljava se skoro 10% brže (56.300 km/h naspram 53.100 km/h), što znači da ga NH nikad neće prestići
'To mi je užasno lepa slika', izjavio je dr Alan Stern, glavni naučnik 'New Horizonsa' sa Southwest Research instituta u Boulderu u Koloradu.
'Osvrtanje sa Zemlje na let New Horizonsa na 50 AJ gotovo se na neki način čini kao san', nastavio je ovaj vrli naučnik. 'Leteti sondom preko čitavog našeg Sunčevog sistema kako bi smo istražili Pluton i Kajperov pojas nikada nije ostvareno pre New Horizonsa. Većina nas u timu deo je ove misije još od kada je to bila samo ideja, a za to vreme su naša deca odrasla, a naši roditelji, a i mi sami, ostareli. Ali što je najvažnije, došli smo do mnogih naučnih otkrića, nadahnuli nebrojene STEM (science, technology, engineering and math) karijere, pa čak stvorili i malu istoriju. "
Trajektorija NH
'New Horizons' je praktički konstruisan za stvaranje istorije. Lansiran brzinom od 58.500 kilometara na sat 19. januara 2006, 'New Horizons' je bio i još uvek je najbrži objekt koji je čovek ikada lansiran sa Zemlje. Njegov prelet Jupitera radi gravitacione asistencije u februaru 2007. ne samo da je za otprilike 3 godine skratio putovanja do Plutona, već mu je omogućio da napravi najbolju vizuru ikada na Jupiterov slabašni prsten i snimi prvi film o vulkanu koji eruptira bilo gde u solarnom sistemu sem na Zemlji.
'New Horizons' je uspešno izveo prvo istraživanje Plutonovog sistema u julu 2015, nakon čega je usledio najudaljeniji fly-by u istoriji – i prvi pogled izbliza na jedan objekat Kajperovog pojasa (KBO) – letom pored Arrokotha za Novu 2019. godinu. Iz svoje jedinstvene vizure u Kuiperovom pojasu, 'New Horizons' je napravio snimak koji je nemoguća napraviti igde drugde, odakle čak i zvezde izgledaju drugačije s pozicije sonde.
Dok članovi tima 'New Horizonsa' koriste divovske teleskope poput japanske Subaru opservatorije kako bi skenirali nebo u potrazi za još jednom potencijalnom KBO fly-by metom, sam NH ostaje zdrav, prikupljajući podatke o solarnom vetru i svemirskom okruženju u Kuiperovom pojasu, ostalim objektima Kajperovog pojasa i udaljenim planetama poput Urana i Neptuna. Ovog leta tim misije će poslati apgrejd softvera za jačanje naučnih mogućnosti 'New Horizonsa'. Za buduća istraživanja, brodska nuklearna baterija bi trebalo da pruža dovoljno snage da 'New Horizons' radi do kasnih 2030-ih.
Pre par godina NH je izveo eksperiment i snimio dve poznate zvezde, Proximu Centauri i Wolf 359 (dve najbliže zvezde u našem susedstvu). Uočljivo je da je njihov položaj drugačiji kada se gledaju sa ivica solarnog sistema.
Wolf 359 je crveni patuljak iz sazvežđa Lava oko 7,9 sl. god. od Zemlje, dok je Proxima deo sistema od tri zvezde i najbliža je Suncu (4,24 sv. god.).
Novi planovi za 'New Horizons'
New Horizons pomera granice sve dublje
Tim 'New Horizonsa' otkrio kritične delove slagalice o formiranju planeta
E-knjiga Draga Dragovića
Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
