Astronautika: misije

Renoviram stan i nemam vremena za kosmos, ali dok čukam mogu da razmišljam o njemu. Recimo, dok iznosim šut čekam vesti o japanskoj 'Hayabusi 2', koja se posle 6,5-godišnjeg putovanja vratila i izbacila ka Zemlji kontejner sa uzorcima asteroida Ryugu. Japanci su svoju sondu veličine omanjeg frižidera uputili ka novom cilju – asteroidu 1998 KY26, do koga će stići 2031. Ali šta je s uzorcima? JAXA se drži svog oprobanog sistema – nikom ni reči, pa ko koliko izdrži. Evo već pola godine nema informacija o asteroidskoj prašini, a poslednje informacije o sondi su od marta.

Ono japansko što je palo s neba i završilo u australijskoj pustinji naziva se re-entry capsule. Taj zapečaćeni kontejner je imao prečnik od 40 cm, visinu 20 cm i težinu oko 16,5 kg. Posle neverovatnog putešestvija od preko 35 AJ, sonda je na putu ka Zemlji odbacila kontejner SRC (Sample Return Capsule)5. 12. 2020. i on je uronio u atmosferu brzinom od 12 km/s. Na visini od oko 10 km odbačen je termoštit i otvoren radarski reflektivan padobran a uključen je i radio-uređaj koji je služio za pozicioniranje. Kapsula s uzorcima je pala u australsku pustinju i gle čuda baš u britansku vojnu bazu koja se tu slučajno našla.

Kako izgleda ta kapsula? Japanci su izvršili post-flight analizu kapsule kako bi akumulirali inženjerijska i tehnološka znanja koje će iskoristiti za buduće misije.

Utvrdili su da su vi delovi kapsule generalno u dobrom stanju, i da je brodska oprema funkcionisala normalno čak i nakon transporta do Jaxinog Sagamihara kampusa. Poslednja vest od pre par meseci kaže da je trenutno u toku analiza stanja termoštita.

1

2
Reentra konfiguracija 'Hayabusinog' kontejnera.

3

Uz to, podaci su preuzeti sa modula neobičnog imena “Re-entry Environment Measurement Module”(REMM) koji je postavljen na kapsulu za ulazak u atmosferu kako bi se izmerilo kretanje letilice i temperatura svakog dela kapsule tokom ulaska velikom brzinom u atmosferu. Naučnici su uspeli da potvrde da su prikupljeni inženjerski podaci upravo onakvi kakvi su i predviđeni.

4
REMM
 oprema na povratnoj kapsuli (REMM je na vrhu). Merenja su vršena 420 sekundi i pamćena na 2 8-Mbitne fleš-mmorije. Ubrzanje je mereno u rasponu od -50 do +50 G, a temperatura od -50 do +600ºC.

5

Povratna kapsula je takođe bila opremljena memorijskim čipovima koji su sadržavali elektroničke datoteke s imenima i porukama koje su pre lansiranja slali ljudi iz čitavog svijeta. Inženjeri su skinuli oba memorijska čipa i mogli su normalno da ih pročitaju: virtualno kružno putovanje do asteroida Ryugu uspešno je obavljeno! Trenutno japanski softveraši dizajniraju sistem koji će omogućiti svima da potraže svoja napisana imena i poruke. Ja sam davno pokušao da se ubacim na čip ali Srbija pa i ja s njom nismo.

6

Zanimljivo je da je dok su krajem 2020. na Zemlji 'slavili' povratak kapsule s uzorcima na Zemlju, iza scene sproveden i jedan zanimljiv naučni experiment. Laserski visinomer 'Hayabuse 2' (LIDAR), koji je imao puno posla tokom posete asteroidu jer je neprestano merio visinu i pomagao da se napravi precizna karta terena, sada iskorišćen za merenje udaljenosti od Zemlje!

Na Mesecu postoji nekoliko prizmi koje mogu da reflektuju laserski zrak ispaljen sa Zemlje i tako pomogne u vrlo preciznom merenju udaljenosti Meseca, ali to uraditi sa malim satelitom koji je dalji od Meseca i još se udaljava vrlo je zahtevno jer je odbijeni zrak preslab za takvu metodu. Zato je potrebno emitovati. laserski zrak i sa sonde i sa Zemlje. Do sada postoji u svetu samo nekoliko primera merenja udaljenosti na takav način.

'Hayabusin' LIDAR je na asteroidu slao zrak na površinu i hvatao ga sa visine od par desetaka kilometara. Ali u ovom experimentu, inženjeri su podesili laser tako da emituje svetlost tek kada primi spolja laserski signal. Kada teleskop sa Zemlje pošalje laserski zrak direktno ka 'Hayabusi 2', počne da se precizno meri vreme do kada će stići laserski odgovor sa sonde. Pošto su vidno polje teleskopa i rasipanje lasera vrlo uski, određivanje orbite i kontrola položaja 'Hayabuse 2' moraju da buudu neverovatno precizni.

7

U ovom experimentu su učestvovale zemaljske stanice u Grasseu (Francuska) i u Wettzelu (Nemačka), kao i one u Koganaiu (Japan) i u Stomlou (Australija). 

8
Svi učesnici eksperimenta koji su radili na 1,5-metarskom teleskopu zemaljske stanice u Grasseu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
0 #4 ddragovic 14-05-2021 22:21
Divno je čuti da imam sapatnika.
Hvala Damire pa navrati
ddragovic
0 #3 ddragovic 13-05-2021 20:19
Hvala Jeco, ovo ću da shavim pre kao podršku mom renoviranju nego pisanju :-)
Sledeći put mi napiši koje teme tebe lično zanimaju; ja, kao što se da naslutiti, preferiram tehnički aspekt misija, mada bih javiše volio da slušam nekog ko bi pričao o antropološkom viđenju kosmosa i našem mestu u njemu.
Recimo, da li je kosmos STVARNO ovakav ili ga samo mi tako vidimo? Itd.
damirko
+1 #2 damirko 13-05-2021 20:05
Puno sreće Drago sa renoviranjem. Moje iskustvo kaže da je to jednako komplikovano kao i japancima da naprave ovakvu letiicu.
Jelena
+3 #1 Jelena 13-05-2021 06:33
Svaka vam čast kako pišete. Interesantno, zabavno i duhovito. Tako vesto oblikujete rečenice da je ocigledno veliko znanje ali i vestina kako se takve informacije prenose cak i najsiroj publici.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži