Astronautika: misije

U prošloj priči sam nedavno pisao o rađanju projekta Međunarodne lunarne istraživačke stanice Rusije i Kine. U principu, usprkos velikim naslovima, projekt je zamišljen kao pomalo sterilna inicijativa u kojoj se okupljaju, ali ne i spajaju, različiti predlozi za bespilotne lunarne misije obe zemlje. Uprkos svemu, nije baš jasno hoće li se projekt konsolidovati ili će u roku od nekoliko meseci biti prebačen u background. Danas možemo reći da se radi o prvom slučaju, iako s nijansama. Zapravo, 'Roskosmos' i CNSA su predstavili u St. Peterburgu malo detaljniji plan za lunarnu stanicu, nazvanu ILRS (International Lunar Research Station) na engleskom jeziku, odn. MNLS na ruskom (Международная Научная Лунная Станция), odn Guójì Yuèqiún Kēyán Zhàn (月球 科研站) na mandarinskom.

1
Kratkoročno, 'lunarna stanica' ILRS će se sastojati od nezavisnih kineskih i ruskih robotizovanih misija.

Kalendar programa ILRS podeljen je u tri faze, od 2021. do 2025. – početna faza – od 2025. do 2030. – prva faza izgradnje – i od 2030. do 2035. – druga faza gradnje. Prve dve faze, od 2021. do 2030., u osnovi će se sastojati u tome da će svaka zemlja nastaviti odvojeno sa svojim lunarnim programom, ali, umesto da to radi potpuno nezavisno, postojaće određeni stepen saradnje između dve nacije (razmena podataka, misije jedne zemlje nosiće instrumente druge, itd.). To znači da će kineske misije 'Chang'e 6, 7 i 8' i ruske sonde 'Luna 25, 26, 27 i 28' biti lansirane nezavisno, ali uz određenu saradnju dve zemlje. Stoga, ako čitamo sitna slova, to zapravo nije neka velika promena, budući da su Kina i Rusija već sarađivale s drugim zemljama u tim misijama. Zapravo, ovaj raspored znači odgađanje bliže saradnje za desetak godina (a puno se toga može da se dogodi u deceniji).

2
Kalendar i faze misije ILRS.

Između 2030. i 2035. planirano je pokretanje pet misija, od ILRS-1 do ILRS-5 (od MНЛС-1 do MНЛС-5 prema skraćenici na ruskom jeziku). Te bespilotne misije biće ambicioznije i složenije, koristeći kineske teške rakete 'Dugi Marš CZ-9' i ruski 'Jenisej' (STK). Ovih pet sondi će uključivati rovere, misije za donošenje uzoraka i tehnologije za korišćenja lokalnih resursa (ISRU). Konkretnije, ILRS-1 će biti kineski modul za telekomunikaciju i proizvodnju električne energije koji će biti lansiran uz pomoć 'CZ-9', dok će ILRS-2 poleteti pomoću 'Jeniseja' i uključivaće rover za 'testiranje tehnologije' i istraživanje 'tunela lave'. ILRS-3 (ILRS-5 prema drugim izvorima) biće kineski astronomski teleskop – vrlo zanimljiv koncept sam po sebi, ali nisu ponuđeni precizniji detalji – i ILRS-4, ruska misija, biće to 'istraživački modul' sa biomedicinskim eksperimentima i eksperimentima za donošenje uzoraka.

3
Različite ILRS misije od 2030. do 2035.

Još jednom, i ako obratimo pažnju na detalje, vidimo da će lansiranja i dalje biti nezaisna, pa će, usprkos fuziji imena misija, u stvarnosti svaki lunarni program ići svojim putem. Prošlog marta pitanje o misijama s posadom ostalo je nedefinisano. Sada se pominju, ali tek od 2036. Još jednom, relativno daleki datum koji ne kompromituje ništa, posebno obzirom na to da Kina očekuje pokretanje elemenata vlastitog lunarnog programa s ljudskom posadom od 2025. S druge strane, novost je što je lokacija baze više ne mora nužno da bude južni pol, a razmatraju se i druge mogućnosti poput kratera Aristarh ili brda Marius (iako je takođe moguće da se na ova tri područja šalju i sonde).

4
Različite ILRS misije koje formiraju lunarnu bazu.

Ukratko, projekat lunarne stanice ILRS/MNLS je tu da ostane i nije neki prolazan projekt. Međutim, Kina i dalje oklijeva u vezi daljnje saradnji s Rusijom na kosmičkom polju, iako je moguće da je uspeh koji NASA postiže pridruživanjem zemalja Artemiskom sporazumu – koje uključuju jednostrano tumačenje međunarodnih zakona bez posredovanja UN-a – potstakao Peking na preispitati saradnju sa susednom državom, barem što se tiče lunarnih planova, iz straha da ne budu izolovani. Rusija se, naprotiv, nada mnogo intenzivnijoj saradnji obe nacije i, baš ovih dana, uspeli smo da saznamo iznenađujuće vesti da 'Roskosmos' proučava mogućnost lansiranja brodova 'Sojuz' s ljudskom posadom iz Francuske Gijane kako bi mogli da pristanu uz kinesku kosmičku stanicu (sa Bajkonura ili čak Vastočnog to nije moguće zbog nagiba orbite kineske stanice od oko 42º). U tom smislu, upadljivo je da se u ovom trenutku nije ostvarila jednostavna razmena posada tako da ruski kosmonauti putuju brodovima 'Shenzhou', a da kineski astronauti čine to isto na brodovima 'Sojuz', što je mnogo jednostavnije i jeftinija od baze na Mesecu.

5
https://bit.ly/3vBDro7

Reference:


'Međunarodna lunarna stanica' Kineza i Rusa

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži