Astronautika: misije

Priredio Dragan Tanaskoski

26. avgusta 2025. godine SpaceX je ostvario jedan od najznačajnijih uspjeha u svojoj istoriji lansiranjem Starshipa Flight 10, koja je označila prekretnicu nakon tri uzastopna neuspjeha prethodnih letova

Kada se u 18:30 po centralnom vremenu sa rampe u Starbaseu u Južnom Teksasu pokrenuo najmoćniji raketen sistem ikad izgrađen, malo ko je mogao da pretpostavi da će ovaj let postati jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji svemirske tehnologije. Starship Flight 10, sa svojim impozantnim Busterom 16 i Brodom 37, nije bio samo još jedan probni let – bio je dokaz da je vizija multiplanetarne budućnosti čovečanstva postala korak bliža stvarnosti.

Slika: Poletanje

Titansko lansiranje

Kada su se 33 Raptor motora Super Heavy bustera upalila, zemlja se bučno zatresla. Ovaj 130 metara visok kolos počeo je svoj uspon kroz teksaško nebo, "sečući atmosferu kao nož", kako su komentarisali stručnjaci SpaceX-a. Već posle nešto više od minuta, Starship je dostigao Max Q – tačku maksimalnog dinamičkog pritiska, gde atmosfera pruža najveći otpor ustremljenoj raketi.

Uprkos tome što je tokom uspona izgubljen jedan Raptor motor, sistem je nastavio da funkcioniše besprekorno – dokaz otpornosti konstrukcije koju je SpaceX godinama usavršavao. Posle 2 i po minuta, dogodilo se ono što inženjeri nazivaju "srceparajuće vruće stepenovanje" – dramatičan trenutak kada se šest Raptor motora gornjeg stepena pali dok je još uvek pričvršćen za buster, a zatim se dva dela rakete razdvajaju u spektakularnom ognjem osvetljenom plesu.

Povratak bustera - test budućnosti

Ono što se potom dogodilo sa Busterom 16 bilo je možda najuzbudljiviji deo cele misije. Samo 10 sekundi nakon razdvajanja, ovaj gigantski prvi stepen se okrenuo i započeo svoje povratno paljenje – manevar koji je prvi put demonstriran na prethodnom letu i koji omogućava da se sačuva više goriva za uspon, što znači veći korisni teret u orbiti.

SpaceX je iskoristio ovu priliku za revolucionarne testove. Inženjeri su namerno simulirali otkaz motora, testirajući kako bi se sistem ponašao u vanrednim situacijama. Konfiguracija sa dva motora, gde je jedan od tri centralna motora namerno isključen, pružila je dragocene podatke za buduće misije kada će pokušati da "uhvate" buster direktno na lansirnoj rampi koristeći mehaničke ruke.

U 6 minuta i 30 sekundi, Buster 16 je izveo kontrolisano sletanje u okean, nešto više od kilometra iznad predviđene zone. "Buster je pljusnuo u vodu, neverovatan let!" – uzviknuo je jedan od komentatora, a entuzijazam je bio opravdan. Ovaj test je bio ključan korak ka cilju potpune ponovne upotrebljivosti.

Brod 37 i revolucija u svemiru

Dok se Buster 16 vraćao kući, Brod 37 je nastavljao svoju suborbitalnu putanju ka prostoru iznad Indijskog okeana. Ovde je SpaceX demonstrirao jednu od najvažnijih sposobnosti budućih Starship misija – sposobnost raspoređivanja tereta u svemiru.

U 18 minuta i 27 sekundi počela je jedna od najznačajnijih demonstracija leta: raspoređivanje osam velikih objekata koji simuliraju Starlink satelite sledeće generacije. Koristeći sistem koji su nazvali "PEZ" (po poznatim bombonama koje "ispadaju" iz kutije), Starship je uspešno "izbacio" simulatore satelita u svemir.

Ove demonstracije imaju ogroman značaj za budućnost internet komunikacija. Svaki od ovih simulatora predstavlja Starlink V3 satelit sa neverovatnom propusnom brzinom od 60 terabita po sekund. Kada budu lansirali stvarne Starlink V3 satelite, planiraju da ponesu oko 60 satelita po letu, što će omogućiti gigabitni internet bilo gde na planeti.

Ponovno paljenje u svemiru - ključ za Mars

U 37 minuta i 48 sekundi dogodio se još jedan kritičan trenutak: Brod 37 je uspešno izveo ponovno paljenje Raptor motora u svemiru. Možda zvuči jednostavno, ali paljenje raketa u vakuumu svemira je izuzetno složen tehnički izazov. Ova sposobnost je ključna za orbitalne manevre i, što je još važnije, za kontrolisan povratak sa dugih putovanja – uključujući i ona ka Marsu.

Vatreni povratak kroz atmosferu

Najdramatičniji deo misije počeo je u 47 minuta i 29 sekundi kada je Brod 37 započeo svoj "vatreni povratak u atmosferu" iznad Indijskog okeana. Ovde je SpaceX testirao granice svojih najnovijih tehnoloških dostignuća.

Nove metalne toplotne pločice, uključujući i one sa aktivnim hlađenjem, bile su izložene temperaturam od nekoliko hiljada stepeni. Pojačana zadnja zakrilca su namerno "stresirana" pri maksimalnom dinamičkom pritisku. SpaceX je čak namerno uklanjao neke toplotne pločice na određenim mestima – ne zato što su željeli da letelica propadne, već zato što su hteli da testiraju krajnje granice sistema.

"Pokušavamo da budemo pomalo zli prema Starshipu", objasnili su inženjeri. "Stvarno pokušavamo da ga provučemo kroz muke i da pokažemo njegove slabosti." Ovakav pristup može zvučati opasno, ali upravo takvi testovi omogućavaju da se identifikuju problemi pre nego što astronauti budu ušli u letelicu.

Kada je Brod 37 prešao u transsonične, a zatim subsonične brzine, "spustio se na stomak" i pripremio za finalni test – manevar okretanja za sletanje. U 1 sat, 6 minuta i 14 sekundi izvršio je spektakularno okretanje od 90 stepeni, postavljajući se za sletno paljenje.

Sletanje - korak ka Mesecu i Marsu

Finalno sletanje u Indijski okean u 1 sat, 6 minuta i 30 sekundi bilo je vrhunac cele misije. Brod 37 je sleteo "u jednom komadu", koristeći samo dva od tri centralna Raptor motora – još jedna demonstracija redundanse sistema i sposobnosti rada čak i kada neki delovi ne funkcionišu savršeno.

Slika: Finalno sletanje (na vodu)

Što znači ovaj uspeh?

Flight 10 nije bio samo tehnička demonstracija – bio je dokaz da je SpaceX rešio neke od najkompleksnijih inženjerskih problema našeg vremena. Elon Musk je često govorio da je razvoj potpuno višekratne orbitalne rakete "jedan od najtežih inženjerskih problema svih vremena, teži od odlaska na Mesec".

Video: Ceo let

Razlog je jednostavan: ponovno korišćenje raketa zahteva da ona ne samo dopre do cilja, već se i vrati u stanju pogodnom za ponovnu upotrebu, sa minimalnim vremenom i troškovima pripreme. To znači dramatično smanjenje troškova lansiranja – umesto da svaki let košta stotine miliona dolara, troškovi bi mogli pasti na nivoe koji čine svemir dostupnim običnim ljudima.

Uspeh Flight 10 "utire put Starshipu da postane okosnica Nasine misije Artemis 3, koja bi trebalo da spusti astronaute na Mesec do 2027. godine". Ali vizija ide daleko dalje od Meseca. Sa svojom sposobnošću orbitalnog punjenja goriva – tehnologijom gde jedan Starship dopunjava gorivo drugog u orbiti – ova letelica bi mogla omogućiti redovna putovanja na Mars i uspostavljanje prve ljudske kolonije na Crvenoj planeti.

Pogled u budućnost

Sa opreznim optimizmom koji odlikuje veterane svemirske industrije, Elon Musk veruje da bi Starship mogao postići potpunu višekratnu upotrebu do 2026. godine. SpaceX već planira sledeću generaciju verzije 3 Starshipa i nove lansirne rampe na Floridi.

Svaki probni let, svaka eksplozija, svaki uspeh nas približava multilanetarnoj budućnosti. Flight 10 je bio više od tehnične demonstracije – bio je korak ka budućnosti u kojoj čovečanstvo neće biti ograničeno na jednu planetu.

Kada posmatramo ovaj uspeh, važno je zapamtiti da svemirska tehnologija napreduje kroz iteracije, kroz testove koji guraju granice mogućeg. Ono što smo videli 26. avgusta 2025. možda neće ući u udžbenike istorije kao dan kada su ljudi posetili Mars, ali će se pamtiti kao dan kada je ta vizija postala neizbežna stvarnost.