Astronautika: misije

nh

Nema smisla završiti ovu godinu a ne napisati šta se novo događa sa trenutno najvažnijom Nasinom međuplanetnom misijom. „New Horizons", lansiran 2006. godine, trenutno već leti duže od 1,430 dana i udaljen je više od 15 astronomskih jedinica (AJ) od Sunca. Još uvek mu predstoji preko 2020 dana leta pre nego što dospe do Plutonovog sistema, ali 29. decembra ćemo prisustvovati prvom od nekoliko „polovina puta" koje nam predstoje[1]. Kao što se vidi na donjem grafiku, NH će biti bliži Plutonu (crvena linija) nego Zemlji (plava kriva). To će biti lep kraj ove 2009. godine, tokom koje smo prešli još 500 miliona kilometara bliže konačnom cilju misije, na  putovanju koje treba da traje ukupno 9,5 godina.

grafikon

Grafik prikazuje udaljenost NH od Zemlje (plava kriva) i Plutona (crvena linija) sa protokom vremena.

 

Tokom čitavog putovanja do sada, stvari su se odvijale po planu. Nakon višenedeljnog stanja elektronske hibernacije, 20. novembra letilica je radi rutinske kontrole probuđena na 10 dana i potom ponovo uspavana, kako će i ostati sve do posle Nove godine. Glavni razlog poslednjeg buđenja bilo je reusmeravanje tanjira antene za komunikaciju u pravcu Zemlje, koja se od poslednjeg takvog manevra pomerila na svom putu oko Sunca.

Tokom prošlomesečnog buđenja, tehničari su daunloudovali naučne podatke koje je u poslednjih nekoliko meseci prikupio instrument „Venetia Burney Student Dust Counter" (VBSDC), korigovan je nedavno otkriveni „bug" u softveru zaštitnog sistema, kompletirano je preko deset preciznih praćenja čime je još preciznije utvrđena trajektorija letilice, i aploudovane su instrukcije za rad letilice do početka januara. Svi ovi zacrtani tadaci ispunjeni su u potpunosti, a telemetrija pokazuje da je „New Horizons" u odličnoj kondiciji i na skoro savršenom kursu.

Od poslednjeg javljanja u septembru, timovi na Zemlji su bili daleko zaposleniji od letilice. Pored toga što su morali da isplaniraju novembarsko buđenje i ono predstojeće 10-dnevno u januaru (2010), naučnici i inženjeri su kompletirali devetodnevni program koji očekuje letilicu 2015. kada bude prišla najbliže Plutonu, a sve komande koje će tada biti izdavane proverene su na simulatorima sonde koji se nalaze u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Johns hopkins u Laurelu, u Merilendu. Grupa je takođe naporno radila i na planiranju sledeće zakazane redovne godišnje provere aktivnosti (ACO), koja je planirana da se sprovede od kraja maja do početka juna sledeće godine.

Taj ACO će biti četvrta provera do sada, i nosiće naziv ACO-4. Za razliku od ACO-3, koji je sadržavao samo lake aktivnosti (što je zemaljskoj posadi dalo više vremena za naporno planiranje tajminga prilikom prolaska pored Plutona), ACO-4 će biti krcat aktivnostima. Među njima će se isticati kompletna provera instrumenata i uređaja; kalibracija instrumenata, da bi se videlo ima li ikakvih promena od poslednje kalibracije 2008.; manevar radi korekcije trajektorije, prvi još od 2007.; kratko naučno ispitivanje međuplanetnog prostora i fotografisanje Urana i Neptuna; novo apgrejdovanje zaštitnog softvera; određeni testovi koji će biti vezani za aktivnosti koje će se obavljati u blizini Plutona; i prvo pravo testiranje na pravoj svemirskoj letilici celokupnog programa rada letilice i instrumenata predviđenog za prilaz Plutonu.

I baš kada smo pomislili da tim na Zemlji više neće imati nikakvih većih obaveza, javili su da im nakon svega predstoji detaljno planiranje finalnih par nedelja aktivnosti pred onaj devetodnevni špic koji je već isplaniran. Ne treba zaboraviti da je ovaj stručni tim oko 10 puta manji od onog slavnog „Voyagerovog" tima u vreme planiranja proletanja kraj Urana i Neptuna sredinom i krajem osamdesetih godina.

Po nepisanom dogovoru, na svaku godišnjicu lansiranja „New Horizonsa", u januaru, svi članovi naučnih timova vezanih za misiju sastaju se i uz skromno slavlje razgovaraju o svemu. Ovog put razgovor će se voditi o planovima za odabiranje nekog (ili nekih) objekata Kajperovog pojasa, koje će letilica posetiti i ispitati ako uspešno obavi primarni zadatak. Potraga za tim objektima počeće sledećeg leta i produžiće se 2011. i 2012. godine. Nezvanično se procurela priča da već ima 4 objekta koja su ušla u uži izbor među 10 potencijalnih kandidata!

Triton_Neptun

Ovo je dvaput uvećana slika koja pokazuje Triton, Neptunov najveći mesec. Neptun je objekat u sredini, blještav usled duge ekspozicije. Triton, koji se nalazi oko 16 arcsec istočno (nebeski sever je gore, a istok levo) od Neptuna, otprilike je 180 puta tamniji. Naučnici smatraju da je od svih objekata solarnog sistema Triton najsličniji Plutonu. Triton je malo većeg prečnika (2.700 km prema 2.400 km); oba imaju azotnu atmosferu koja pravi pritisak od samo 1/70.000 Zemljinog; temperatura na površini je 38K odn. 46K.

Slika je načinjena 16. oktobra prošle godine, kada je NH bio 3,75 milijardi km udaljen od Neptuna.

 

crtez

Ovako je jedan klinac, Piper Benson, iz Meksiko Sitija, nacrtao „New Horizons", sa Plutonovim sistemom sa 3 satelita u ćošku i malim Suncem. Kada je NH počeo da se projektuje Pajper se tek rodio, a kada 2015. bude stigao, ovaj će da bude već tinejdžer.



[1] O ovome sam već pisao. Ako se misli na polovinu vremena koje treba da protekne do susreta sa plutonom, ona će biti 17. oktobra 2010. Ako se misli na polovinu udaljenosti između Sunca i Plutona u trenutku najbližeg susreta NH i Plutona (14. juli 2015.), to će biti 20. aprila 2010. Ako se misli na polovinu heliocentrične udaljenosti Plutona od Zemlje, to će biti 25. februara 2010. Itd.

 

Još:


... slika. „New Horizons" se trenutno nalazi na 14,43 AJ od Sunca (2,16 milijardi kilometara[2]) i pre tri dana je prešao polovinu rastojanja između orbita Saturna i Urana, duboko zašavši u „region ...

O New Horizons od početka do danas (20-tak prethodnih članaka)

New Horizons - Letnji radovi

Tačno je da rad oplemenjuje, ali njemu nikad kraja kada se radi o ovoj misiji - posebno preko leta, kada po rasporedu sleduje redovan godišnji servisni pregled letilice. Tačno je da rad oplemenjuje, ...
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar