Alfa Kentaur ili propast! Vladina agencija koja je pomogla da se izmisli Internet sada bi želela to isto da uradi i sa putovanjem do zvezda. Baš da vidimo ...
I dok se ja ubih dokazujući da su Ameri na kolenima što se tiče svemirskog istraživanja, i da polako gube damfa u kosmičkoj trci sa drugim zemljama, evo stiže demant. Iz pr(a)ve ruke.
U verovatno jedinstvenoj prilici, DARPA, Agencija za napredne odbrambene istraživačke projekte američkog Ministarstva odbrane i desna ruka američke vojske, planira da nagradi neku srećnu, ambicioznu i slavnu organizaciju sa \(500.000 živih para za započinjanje planova – organizacionih, tehničkih, socioloških i etičkih – u vezi slanja ljudi ka drugim zvezdama bez pomoći vlade, izazov takvih razmera da bi čak i izrada same studije mogla da potraje sledećih sto godina.
Dodela nagrade je planirana za 11. novembar – 11/11/11 – kao kulminacija jednogodišnjeg NASA-DAPRA napora nazvanog „100-Year Starship Study“, projekta koji je tiho pokrenut prošle zime i koji će uključivati i trodnevni simpozijum u Orlandu 30. septembra, gde će biti razgovora o razlozima i načinima međuzvezdanog putovanja. Dnevni red će se kretati daleko od raketne tehnologije i vrteće se oko takvih tema kao što su zakonski, socijalni i ekonomski aspekti međuzvezdane migracije, filozoffskih i religioznih naglabanja u kom pravcu tačno krenuti i – možda kao najvažnije – kako inspirisati narod da podrži ovu očigledno užasno skupu viziju.
Ko god bude odabran, biće sam. DAPRA-in direktor taktičke tehnologije, David Neyland, izjavio je da DAPRA nema nameru da se meša, i da će jednostavno samo nadgledati radove i „zaželeti svima sve najbolje“.
Nayland kaže da je DAPRA u potrazi za organizacijom koja se razume u istraživanja i razvoj i koja će „doći sa opipljivim proizvodima“. To ne znači neminovno sa fizičkim proizvodom; to može da se odnosi na neki novi kompjuterski algoritam, nov zakon u fizici, nove formule u matematici, ili naprimer, nov filozofski ili religiozni pogled. Cilj ovog projekta nije da se napravi međuplanetna letilica, već pre poslovni plan za njegovo konstruisanje.
On pominje Žil Vernovu priču „Od Zemlje do Meseca“, napisanu i objavljenu 1865. godine. U priči, pisanoj kao komedija, pominje se budućnost u kojoj će ljudi izgraditi džinovski top koji će ispaliti kapsulu sa ljudima na Mesec. Samo sto godina kasnije lansiran je „Saturn“, a 104 godine kasnije ljudi su stvarno hodali Mesecom. Neyland kaže da nama danas koncept ispaljivanja ljudi topom izgleda neverovatan, ali ta je ideja nagnala ljude da razmišljaju o pravljenju svemirskog broda. Vern je nagnao ljude da mozgaju o svemirskom putovanju, ne sugerišući im pravu tehnologiju za to. To je ono što želi i Neyland sa „100-godišnjom studijom zvezdanog broda“: da navede ljude da rade i misle o tome, bez imperativa da sagrade i sâm svemirski brod.
Neyland dalje kaže da niko nije toliko pametan da kaže šta može da izrodi ovakva studija, dodajući da bi bilo naivno čak znati i koja bi pitanja u ovom trenutku trebalo postavljati.
Najbliža zvezda, Alfa Kentaura[1], nalazi se na oko 4,24 svetlosne godine od nas. Međuzvezdano putovanje je jeko složen poduhvat. Čak i „Voyageru 1“, najbržem artefaktu na svetu[2], koji leti brzinom od 61.400 km/h u odnosu na Sunce[3], trebalo bi 73.600 godina da stigne do Alfe Kentaura.
Tehnologija slanja instrumenata pa čak i ljudi do najbližih zvezda nije tako daleko od postojeće, ali slanje ljudi bi moglo da košta stotine triliona današnjih dolara. Dakle, \)500.000 DAPRA-ine nagrade možda zvuči mnogo, ali u široj razmeri to je zapravo samo nekoliko centi. Međutim, nagrada je dovoljna da se započnu neka veća prikupljanja sredstava. DAPRA takođe ne misli da pokloni pola miliona bilo kome. Ako u septembru ne bude kandidata pravog kalibra, DAPRA-ine pare ostaju u njihovom džepu.
Baš me interesuje šta će da ispadne od ove inicijative. Kao što je Neyland rekao, niko od nas još nije u stanju ni da postavlja prava pitanja na ovu temu u ovom momentu. On je uporedio situaciju sa onom u kojoj su Ajnštajn ili Markoni[4] bili 1910. godine. Neyland kaže da smo ih tada mogli da pitamo da „definišu komunikacioni sistem za običnog čoveka, da li bi oni mogli da zamisle iPhone?“ Očito je da ćemo morati još mnogo da naučimo u ovom veku o međuzvezdanom putovanju. Naročito od Amerikanaca.
[1] Ovo je već ustaljena greška u novinama: Zvezda Alfa Kentaura (α Cen) zapravo je sistem od 3 zvezde u sazvežđu Kentaura, od kojih je Proxima Centauri najbliža Suncu pa time i nama. Udaljena je oko 2,65 × 105 AJ.
[2] I ovo je jedna od olako izgovorenih tvrdnji, jer je „Voyager 1“ samo šampion u brzini bega od Sunca. Ako bi se gledala orbitna brzina, onda je neprikosnoveni šampion nemački „Helios 2“, koji je 1976. dostigao brzinu od skoro 253.000 km/h, što je 4 puta brže od „Voyagera“. I „Galileo“ je pao na Jupiter velikom brzinom: skoro 174.000 km/h. O ovim i ostalim šampionima brzine pisao sam još 2007. u textu „Carl Lewis u vasioni“
[3] Ovo čudo prevaljuje 1 sv. godinu za oko 14.000 naših godina!
[4] Dakle, iako je ovaj text preuzet iz prestižnog glasila kao što je „New York Times“, on vrvi od poluistina. Naime, Guljermo Markoni jeste proglašen za pronalazača telefona (za to je dobio i Nobelovu nagradu 1909.), ali je na američkom vrhovnom sudu izgubio proces o autorskim pravima (iskoristio je 17 Teslinih patenata) i patent je pripao našem Tesli.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
